недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Слава га никад није интересовала

Аутор: Б. Карталовићчетвртак, 03.09.2015. у 22:00
Последњи поздрав колеги: Радомир Михајловић Точак (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Од Бориса Аранђеловића, недавно преминулог певача групе „Смак”, јуче су се у Крагујевцу опростили његови пријатељи и сарадници. Комеморативном скупу у Књажевско-српском театру присуствовали су многобројни Крагујевчани, представници града и државе, који су одали последњу почаст по многима најбољем рок и блуз певачу старе Југославије. Овај легендарни певач умро је у Ротердаму 27. августа, у 67. години.

О Борисовом препознатљивом гласу, његовом односу према музици, дружењу и животним тегобама које је ћутке трпео, трудећи се да остане насмејан, говорили су: наш познати рок критичар Петар Пеца Поповић, гитариста Радомир Михајловић Точак, писац из Босне и Херцеговине – Емир Соколовић, вођа групе „Ван Гога” – Звонимир Ђукић Ђуле и Ненад Јанковић, новинар.

– Отишао је шумадијски витез, певач потпуно другачији од других, једноставан човек који се по тој својој особини разликовао од свих других великих певача југословенске рок сцене. Његов шумадијски блуз био је амалгам од сна и севдаха, из његовог срца допирало је, подједнако, певање и плакање. То је шифра губитника који су једном имали све. На крају је завршио без динара и вишка популарности, тај шумадијски фрајер и кафански лаф, кога ће Крагујевац дуго морати да носи на савести – рекао је Поповић, напомињући да је Борис био један од ретких певача који је свој препознатљив глас пристао да стави у функцију инструмента.

Радомир Михајловић Точак, творац „Смака”, говорио је о Борисовој двојакој природи:

– У друштву, на снимањима, у кафани, знао је да нас засмејава, причао је вицеве и шалио се, али на сцени је био готово стидљив. Понекад је знао да се повуче у позадину, одакле би само куцкао својим даирама. Његов однос према музици био је ригидан. Одбацивао је све што му се не би допало, без обзира на квалитет. За њега је само „Смак” био светиња. Живео је једно време у Аустралији, одлично је говорио енглески језик, и сви контакти су ишли преко њега. Није био амбициозан, слава га никад није интересовала. Био је дарежљив. Било ми је стало до његовог мишљења, јер је увек било непосредно и искрено. Музику је осећао природно, никад је није учио. Волео је људе, поготово децу, а увек је био сам...

Емир Соколовић је Бориса упознао 2011. у Ротердаму, где је певач „Смака” живео последњих 25 година.

– Дошао сам да видим како одлази, не како умире. Титани никад не умиру – поручио је овај писац.

Откривајући да га је управо Борис увео у свет музике, почетком седамдесетих, Звонимир Ђукић је подсетио на неке рок великане који су нас напустили:

– Отишли су Милан Младеновић, Маргита Стефановић, Влада Дивљан... Борис је са њима. Они сада на небу праве свој бенд. Биће то супербенд...

Подсећајући присутне на хитове „Смака”: „Људи није фер”, „Шумадијски блуз”, „Црна дама”, „Даире”... Јанковић се осврнуо и на Борисово певачко умеће, на препознатљив глас који је достизао највише тонове.

– Певао је високо, до неба. Најбоље на последњим концертима „Смака”, у „Комбанк арени” и на „Ушћу”. А приватно, знам, своје пријатеље, свој родни Крагујевац, своју земљу и свој народ увек је носио дубоко у срцу. И освојио нас је заувек.

Борис Аранђеловић је рођен 1948. у Крагујевцу. У „Смак” је дошао 1973. године. На проби је отпевао само једну песму и постао део легенде, ушао у историју. Сахрањен је јуче на гробљу у Белошевцу.


Коментари11
39018
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jovan nikolic
Sto se tice izvora, dobrih ili losih, oni mi, s obzirom da poznajem i jednu i drugu stranu, uopste nisu bili potrebni da iznesem svoje misljenje o nastupu cenjenog Gospodina Pece Popovica na komemoraciji Borisu Arandjelovicu. Dakle citajte pazljivije, zamolio bih. Narocito drugarice koje ishaluciniraju rec "prisila".
Jadranka Pejović
Legenda!....Neka počiva u miru!....Anđeo!.....Što se tiče neprikladnih komentara,pa,dragi naši,nisam do sad znala da se neko može prisiliti da *održi govor*.....hm
vlada velimirovic
Ma pustite sada Pecu Popovica u pitanju je legenda koje vise nema medju nama, Boris Arandjelovic! Smak mi nikada nije bio onaj smak dok je Boris bio iza mikrofona, to je bio SMAK , neponovljivi rok bend sa ovih prostora. Ponosan sam sto sam ziveo u vremenu grupe koja je bila legendarna kada se pisala YU ROCK ISTORIJA, pogotovo u Sumadiji i Kragujevcu. Slava ti Borise legendo.,
I. I.
"jovan nikolic | 04/09/2015 12:10 Ne znam ko je primorao cenjenog Pecu Popovica da se pojavi i govori na komemoraciji. On nikada nije cenio niti voleo SMAK. To vrlo dobro znam kao insajder. Najposle i iz njegovog, tako reci nekrologa, se jasno vidi da preko volje instalira recenice iz kojih prosijava ipak surevnjivost i lose kamuflirani kriticizam. Ne,nije to bio dobar potez niti po njega licno niti po prigodu. Ponajmanje za ugled i delo pokojnika. Vecnaja pamjat Borise Arandjelovicu." Imate loše izvore. Dovoljno je čuti šta Popović o Smaku govori u dokumentarnoj seriji "Rockovnik" ili šta je o Smaku zapisao u knjizi "Biti rokenrol", koju je napisao zajedno sa Mihajlom Pantićem. Jedino što im Popović zamera je ono što sam i spreman da poptišem: "Falilo je hrabrosti da im se kaže da vrlo često pevaju gluposti."
Dragomir Olujić Oluja
Gospodine Nikoliću, niste u pravu kad je reč o Peci Popoviću i “Smaku” – Peca je od početka tvrdio da je “Smak” najbolja grupa u Jugoslaviji, milion puta smo se posvađali oko toga (ja sam preferirao “Korni grupu”, pa tek onda Točkove), posebno kad smo bili u vojsci, a u okruženju nam bilo i nekoliko rok muzičara!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља