недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Кардиохирурзи из САД бесплатно ће оперисати децу у Београду

Аутор: Гвозден Оташевићсубота, 05.09.2015. у 09:15
Милош Шупица (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Група од 12 кардиохирурга из Сједињених Америчких Држава, међу којима је и један Израелац, оперисаће децу са срчаним манама на Институту за мајку и дете и у Дечијој клиници у Тиршовој. Они су добровољци организације „Heart to Heart” („Срце срцу”) из Сакрамента, коју је основао др Нил Јанг. У протеклих 25 година само у седам руских градова оперисали су 18.000 деце са срчаним проблемима.

– По садашњем плану, хирурзи би у Србију и Црну Гору требало да дођу почетком следеће године. О томе је постигнута начелна сагласност у министарствима здравља ове две државе. У Београду сам разговарао са помоћником министра професором др Предрагом Саздановићем и државним секретаром професором др Бериславом Векићем, а у Подгорици са министром проф. др Будимиром Шегртом – каже за „Политику” Милош Шупица (79) из Тенесија, који је у САД 1994. године основао добротворну организацију „Спасимо српску децу” („Save Serbian Children”).

Такође, обезбедио је да двоје деце из Србије до 18 година са ортопедским проблемима, којима је потребна хируршка интервенција, буду бесплатно збринута у болници „Дамерон” у Стоктону, недалеко од калифорнијске престонице Сакрамента.

Овај Србин из Плашког у Лици у Сједињеним Америчким Државама живи од 1960. године. Из Југославије је у Аустрију пребегао 6. јуна 1955. године, а границу је прешао пешице, код Јасеница. Затим је радио у руднику у Есену, одакле је отишао у Калифорнију и тамо отворио аутомеханичарску радњу.

Од почетка ратова у СФРЈ он је две собе у својој кући уступио рањеницима с наших простора, не марећи за њихову националност. Утицао је и на десет америчких породица из суседства да такође прихвате невољнике из наше бивше државе. Милош је тада у Америци нашао лекаре који ће бесплатно да оперишу рањене, али су тамошње власти само за Србе захтевале да прођу комплетну имигрантску процедуру, што би могло трајати годинама.

– Нидија Касати, девојка која је радила у Вашингтону за Међународну организацију миграната (ИОМ), ишла је два пута у Женеву у покушају да уклони ту препреку, али јој је речено да српски рањеници не могу да добију визе јер смо непријатељска земља. Моја супруга Барбара, Американка, предложила ми је да све то испричам америчком председнику Билу Клинтону, који је тих дана долазио у војну базу у Сакраменто. И тада сам се осведочио да вреди жену послушати – сећа се Милош.

Тог поподнева, у бази је некако дошао до заставице какву су носили чланови Клинтонове екипе и заденуо је за ревер. Од куће је понео унапред припремљене стотине примерака материјала о Јасеновцу.

Документ којим Стејт департмент јавља Шупици да је укинута дискриминација српских рањеника

– У бази сам то делио коме сам стигао и сви су били убеђени да сам члан председниковог тима за пропаганду. Тако сам се и провукао испод конопца који одваја посетиоце од званица. До свечане ложе пропустио ме је један пуковник, коме се допало што сам рекао да сам Србин из Лике – наставља Милош Шупица.

– Био сам трећи у реду да се рукујем са Клинтоном и чим смо се поздравили одмах сам му рекао: „Господине председниче, имам жалбу: муслимани и Хрвати из бивше Југославије долазе без проблема на лечење у САД, а само Србима не дате. То је неправда.” И извадим из недара документацију коју сам понео. Он је рекао „Океј”, махнуо руком и позвао једну жену из своје пратње, за коју сам касније сазнао да се зове Кристина Кени и да је задужена за обезбеђење Западног крила, дела Беле куће у којој је председников Овални кабинет. Рекао ми је да све папире дам њој и учинио сам то. Тада ми је она дала број свог кућног телефона а касније ме звала и у радионицу, тражећи додатну документацију.

После 15 дана, службеник Беле куће обавестио је Шупицу телефоном да је она велика препрека уклоњена, али је Личанин и даље био неповерљив:

– Тражио сам да ми то пошаље написмено, тобоже да бих се пријатељима похвалио да сам решио проблем који нико пре мене није могао, чак ни дипломате. И стварно, 15. јуна 1994. запиштао је факс у радионици, добио сам документ Стејт департмента да сам успео, а Барбара је била срећна колико и ја – сећа се Милош Шупица, који тај допис чува као посебну драгоценост, а чији први пасус гласи:

„Драги господине Шупица, част ми је да вас известим да је, као резултат ваше истраге, Стејт департмент ревидирао свој приступ према ИОМ (Међународна организација миграната) медицинским евакуацијама из Београда. Нећемо више захтевати да медицински пацијенти пролазе избегличку процедуру при доласку у САД. Уместо тога, ми смо већ обавестили нашу амбасаду да те пацијенте сматра подобним за добијање неемигрантских виза.”

Током ратова деведесетих, хуманитарна организација коју је основао Милош Шупица збринула је и лечила у САД укупно 130 рањеника из БиХ и Републике Српске, свих националности.

-----------------------------------------------------------

Први сусрет наших и америчких хирурга биће у Русији

Тим доктора из Сакрамента следећег месеца долази у Калињинград, па су позвали од три до пет лекара и из Србије и из Црне Горе да им се придруже током низа операција у Русији и упознају се са начином њиховог рада, што ће за обе стране бити од користи кад Американци допутују у Београд. Затим би, током јесени, у Београд из Калифорније допутовало неколико оперативаца, чији је задатак да провере услове за рад и обезбеде опрему.

– Замисао да се направи ова акција дала ми је госпођа Џози Еверет из организације „Срце срцу”. Замолила ме је да предложим две или три државе у овом делу Европе где би њихови хирурзи могли да оперишу, уз услов да су прилике у тим државама безбедне. Колико знам, није ограничен број операција, нити време трајања турнеје, а лекари из САД све ће радити бесплатно. Они плаћају трошкове пута и исхране, тражили су само да домаћини обезбеде смештај. После операција, држаће предавања и обуку колегама из Србије и Црне Горе – наводи Шупица.


Коментари4
b22c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живадин дел Милисан
Mito je ustanovljena institucija u zdravstvu Srbije
Radmila Tomasevna
Zadivljena samhumanoscu I upornoscu ovog dicnog Licanina,ne manje ni tim osobinama njegove zene,bez cijih ideja ovaj poduhvat ne bi uspeo.Sve mislim:Covek se rodi.Milos Supica iz Like I Tenesija rodio se kao pravi covek.
vera dobric
To je pravi doktor ,human ,cestit iradan koji se iz ljubavi prema ljudima bavi lekarskim poslom a nije mu cilj da na kriminalan nacin od bolesnih ,nemocnih uzima mito
ZORAN RISTIC
Dovedite nase lekare koji su pred penzijom ,da rade u Srbiji da bi se ovaj kriminal sa MITOM smanjio , oni ce prihvatiti regularne plate i nece uzimati i traziti mito

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља