недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47

Радници нису баш неки менаџери

Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 07.09.2015. у 08:15

Могу ли предузећа да буду успешна уколико су запослени истовремено и њихови власници? У свету то није немогућа комбинација и има много успешних примера, попут јапанске медијске куће „Никеија”, која је у власништву запослених и која је недавно купила „Фајненшел тајмс” за 1,3 милијарде долара.

Може ли слична прича да буде успешна код нас?

Приватизација предузећа у друштвеној својини започела је пре више од 25 година, познатим законом Анте Марковића, а наставила се деведесетих, када су усвајани нови закони којима су мењани прописи за приватизацију. Нови циклус приватизације завртео се после петооктобарских промена и траје до данас.

Кад се говори о радничком акционарству, треба разликовати ситуације када су запослени, у првом таласу приватизације, бесплатно добијали акције својих фирми. У тим истим фирмама, неретко, и људи са стране постајали су сувласници. У том таласу промењена је власничка крвна слика многих и онда и сада успешних предузећа, попут вршачког „Хемофарма” или Апатинске или Челаревске пиваре. У тим фирмама акције су највише вределе, што сведочи и да су их недуго после тога од радника купиле мултинационалне компаније из тих области.

Нису сви с „бесплатним акционарским папирима” тако добро прошли, па неки од тих запослених и пензионера још по фиокама држе сведочанства о безвредним уделима у исто таквим предузећима.

После петог октобра радници су такође бесплатно добијали акције у предузећима која је сад нова власт нудила на продају, али мањински пакет. И у тим случајевима радници су најчешће постали власници безвредних хартија, јер се као мањински власници нису ни за шта питали, а доминантни власник није морао да им подели профит јер је могао да га усмери у инвестиције. Све легитимно.

Иначе, ти нови приватизациони прописи предвиђали су да радници постану газде још по једном основу: тако што ће својим живим парама купити предузеће у којем раде. Значи, не бесплатно. У врло малом броју случајева радници су се, у конзорцијуму с другим лицима, правним или физичким, појављивали на тендерима и аукцијама.

Међутим, уколико пођемо од чињенице да је у петнаестогодишњем приватизације на продају било понуђено око 4.000 предузећа, да је продато око 1.600, а да је од тога само тридесетак предузећа продато конзорцијумима у којима су учествовали запослени, долази се до чињенице да је број купљених предузећа с радничким акционарством на нивоу статистичке грешке.

Многе од тих куповина нису биле успешне, а у многим случајевима та предузећа нису више у власништву првог купца. На пример, превозничко предузеће „Јединство” из Врања првобитно је 2005. године продато конзорцијуму запослених, који га је једнократно исплатио, а већ 2008. године запослени су продали акције на берзи израелском „Кавиму”.

Нишки „Житопек” такође су купили запослени, 2003. године, за чак 650.000 евра и инвестиције од милион евра, али је предузеће касније завршило у саставу београдског „Класа”, када му је власник био бизнисмен Зоран Дракулић. „Житопек” сада послује у саставу словеначке компаније „Дон дон”.

Једна од најпогубнијих, условно речено радничких приватизација, била је куповина дрвног комбината „Копаоник” из Куршумлије, која је врло брзо пропала и оставила нерашчишћене рачуне.

Истини за вољу, има и успешних.

У последњем таласу приватизације било је највише случајева да су радници куповали мале фирме, попут оних за пружање књиговодствених или ветеринарских услуга, које су продате за неколико стотина хиљада или неколико милиона динара.

На питање зашто код нас нема више случајева успешних радничких приватизација, професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић одговара народним истинама, попут оних да је ортачка кобила мртва кобила и да су деца тамо где је много бабица – килава.

– У свету има много успешних примера радничког акционарства, али код нас, у Србији, ортаклук и иначе тешко успева. Ипак, главни разлог што радничко акционарство није више заживело јесте идеолошки. Држава није веровала да тај облик приватизације може да буде ефикасан за опоравак српске привреде – каже Савић.

Искуство је показало да тамо где су радници организовали производњу, то није успевало. Тамо где су са радницима предузећа куповали и бивши руководиоци, има примера успешности, јер је био потребан организатор посла. Било је случајева и да се ти стари директори нису снашли у новом времену.

– Мислим да још има шансе за радничко акционарство у овим предузећима која се продају из реструктурирања и из стечаја. У некима од њих радници имају интерес да их купе, али не са дуговима. Дугови ионако падају на терет државе, а предузећа се радницима могу дати за динар, уз неке уговорне обавезе, попут оне да не смеју да исисавају имовину из њих – каже Савић.

----------------------------------

За раднике резервисане аукцијске приватизације

Од тридесетак предузећа која су купили радници 22 више није у надлежности Агенције за приватизацију, а за три Агенција и даље контролише да ли се испуњавају услови из купопродајног уговора. У случају шест предузећа раскинути су купопродајни уговори и предузећа су поново понуђена на продају.

Ови подаци Агенције о радничком акционарству нису сасвим прецизни, јер у Агенцији кажу да су до података о радничком акционарству дошли тек у поступку контроле испуњавања обавеза јер приликом контроле поднетих пријава за учешће у поступку приватизације нису морали да утврђују да ли су чланови конзорцијума, наведени у уговору о конзорцијуму, уједно и запослени у субјекту приватизације.

Иначе, запослени у предузећима као део конзорцијума учествовали су у највећем броју случајева у продајама фирми на аукцијама, јер су на тај начин продаване фирме мање вредности и на рок отплате до шест година. Само у четири случаја радници су предузећа купили на тендерима, и то „Житопек”, „Копаоник”, али и „Гошу” из Смедеревске Паланке и „Ниш експрес”.


Коментари1
d21ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Приватизација је била идеолошка, а не економска потребна. Ако су државна предузећа неуспешна то је првенствено због корупције, дакле субјективни разлози. Предузећа у друштвеном власништву, то јест народна предузећа била су заправо правно непризнат облик акционарских друштава. Имамо улог оснивача предузећа, имамо рачун предузећа, све се гради најчешће делом од зараде (профита) делом од кредита који ти исти запослени враћају. Дакле суштински предузећа су створили и били непризнати власници сви они који су у њима радили од дана оснивања до њиховог одузимања или пропасти. Радници и нису могли купити предузећа јер откуд им толики новац. Предузећа су могли купити странци , али они нису дошли, дошло их је врло мало. Тако је држава уништила своју привреду, неће да има свој трактор, аутомобили, телевизор, шпорет, пиво и све редом, Приватизација је била погубна за економски развој земље, а то даље значи демографске и сваке друге губитке.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља