среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:13

Своји на своме

Аутор: Бошко Ломовићпонедељак, 07.09.2015. у 08:15
Компанија у већинском власништву запослених (Фото Б. Ломовић)

Горњи Милановац – Три приватизације у горњомилановачкој општини се, и дан-данас, истичу као примери успелости, иако се модели унеколико разликују. Металску индустрију „Металац” преузели су запослени и бивши радници (пензионери); фабрику боја и лакова „Звезда”, такође, а касније већину акција је купио словеначки „Хелиос”; већински власник Рудника олова и цинка на Руднику постао је, пре десет година, београдски „Контанго”. Све три фирме су данас, са становишта интереса послодаваца и радника, узорне.

„Металац”, друштвено предузеће је прво „прешло из социјализма у капитализам”. Догодило се то 1990. године, а по закону популарно названом по тадашњем премијеру Анти Марковићу.

– Закон је омогућавао да запослени имају право прече куповине, и могло се на тај начин приватизовати 58 одсто капитала. Радници „Металца” и његови пензионери добили су акције које су отплатили у наредних десет година. Седам година по Марковићевом закону, новим прописом дозвољено је да се и преосталих 42 одсто акција подели, део бесплатно, а део на отплату, па је читава друштвена фирма прешла у посед њених радника. А 4. априла 2002. године, „Металчеве” акције су се први пут појавиле на берзи. И док су једни продавали, други су куповали, па данас можемо да констатујемо да је већински пакет акција у рукама запослених у нашој компанији – у најкраћем нам је предочио пут приватизације Петрашин Јаковљевић, генерални директор компаније.

Александар Сретеновић, одскора пензионер, био је последњи председник Радничког савета у „Металцу” и први и дугогодишњи председник Самосталног синдиката после приватизације. Он истиче да су оба репрезентативна синдиката (уз самостални, још и независни) подржали акцију приватизације, и нису се покајали, напротив:

– Кад су акције компаније стигле на берзу, свако је о својим одлучивао. Једни су их уновчили да би школовали децу или унапредили домаћинство и свој животни стандард, други су задржали своје као поуздан капитал „злу не требало”, трећи су куповином увећавали свој удео власништва у фирми.

Било како било, милановачки металци су брзо „ухватили” прву шансу, спречивши да оно што су деценијама стицали њихови очеви и они сами оде у неке треће руке за мале паре. Остали су своји на своме, а могло се десити, као у толико других случајева, да им газда дође однекуда из белог света, а они постану надничари у, до јуче, њиховој фабрици.

Како се оваква приватизација одразила на даљи живот и пословање компаније?

Технолошких вишкова који незаобилазно прате приватизацију, у „Металцу” није било. Приватизација је затекла око 1.200 запослених, данас их је 1.800. Директор Јаковљевић истиче да, уместо да исплаћују отпуштенима отпремнине, дизали су производњу, отварали нове погоне, ширили лепезу производног асортимана. Тако су евентуални вишкови упошљавани, а примани су и нови радници. „Металац” има партнере широм света и највећи је милановачки извозник.

– У нашој компанији најбољи радници су на цени. Тако најбољима, осим уплате доприноса за пензију уз редовну плату, фирма уплаћује и додатни пензиони допринос. Захваљујући томе, ја данас имам пензију већу од 50.000 динара, јер ми је, сваког месеца, уплаћивано додатних још четири хиљаде – истиче Александар Сретеновић.

Млади стручњаци су велика инвестиција компаније: стипендирају се средњошколци и студенти, са стеченим дипломама углавном добијају посао у „Металчевим” погонима и службама. Компанија увелико ради и један „државни” посао – води борбу против „беле куге”. Стотина хиљада евра је, последњих година, уручено као награда радницима који су постали родитељи првог, другог, трећег, четвртог детета.

 „Металац” као друштвено одговорна фирма а за то је освајао висока признања, је покровитељ седам спортских клубова у граду, од шаха и каратеа до фудбала.


Коментари2
38152
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ћедомир *
Треба похвалити ова три примера успешних приватизација у Горњем Милановцу. Али, није за похвалу да госп.Ломовић нема мало новинарске храбрости да нешто напише и о дупло већем броју примера неуспешних и/или катастрофалних приватизација у овом граду, након којих је вероватно десетак хиљада радника (скоро половина житеља Г.М.) остало без посла.
Леон Давидович
"Металац" је требао бити правило приватизације, а не изузетак. Предузећа су углавном створили радни људи који су у њима радили и њима су и требала припасти ако је већ морала да се проведе приватизација.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља