Крушевац – Када су пре десет година овлашћени представници радничког конзорцијума „Југопревоза” (од 550 чланова) најавили надметање на аукцији у Агенцији за приватизацију за куповину свог предузећа, многи у граду под Багдалом нису веровали у такав пројекат. Крах многих сличних саобраћајних предузећа и посртање крушевачког превозника у време транзиције нису били препорука да радници купе предузеће чија је почетна цена била 36.251.000 динара. Догодило се супротно: 4. новембра 2005. представник „Југопревоза”, директор Живота Цветковић окончао је процес аукцијског надметања, дајући последњу цену од 210.000.000.
Фирма је у то време имала 770 запослених, што значи да 220 није ушло у борбу за куповину свог предузећа. Онда је одустало још 15 уписаних акционара, па је трновит пут од закључења уговора до отплате последње, шесте рате, од 405.000 евра 2010. године, прешло 535 радника.
Генерални директор Живота Цветковић руководио је тим предузећем у време извршења обавеза из купопродајног уговора. Он је и данас први човек „Југопревоза”, али не говори много о пређеном путу и оствареном успеху. Питамо га хоће ли раднички конзорцијум обележити десетогодишњицу од куповине фирме.
– Нисам за нека славља иако неки сматрају да треба обележити десет година од куповине. Ми смо прошли тежак пут и то захваљујући јединству у колективу, разумевању суштине радничког акционарства и доброј сарадњи с овдашњим синдикатом и банкама, које су нам веровале. Није било лако кад дође време годишње рате и када људи треба да донесу новац и уплате га, а плате су нам, ипак, биле скромне, јер је ваљало да обнављамо возни парк, да будемо конкурентни и да опстанемо на тржишту. Редовно измирујемо све своје обавезе према држави, исплаћујемо скромне зараде за око 550 стално запослених (око 36.000,00 динара у нето износу) и, наравно, дивиденду акционарима на крају године. Инвестирање је, такође, стална брига. Није лако данас упослити око 120 наших аутобуса дневно и обезбедити да сви путници буду задовољни – каже директор Цветковић.
У Расинском округу је „Југопревозник” главни превозник.
Радници који су 2005. приступили конзорцијуму данас имају разлога за задовољство. Они који нису имали довољно храбрости (или могућности), сигурно имају разлога за жаљење:
– Ја сам се као кондуктер без двоумљења определио за радничко акционарство. Желео сам да имам своје акције и предузеће на које може да рачуна и моја породица, као и друге, при чему, мислим на запошљавање деце. Видите, ја сам на линији према свом селу, Глободеру и настојим да ничим не покажем да имам део власништва у предузећу које превози моје комшије – објашњава Градимир Милићевић, који свакодневно обавља посао кондуктера на линији Крушевац–Пасјак–Глободер.
Приватизација „Југопревоза” сматра се најуспешнијом у Расинском округу. Било је и других, али то предузеће данас, када је пред стечајем више овдашњих некада угледних фирми, спада у најмногољуднија.
– Нема никакве дилеме да је пример приватизације „Југопревоза” показао да радници знају да газдују својим предузећем. Када је раднички конзорцијум 28. новембра 2010. године уплатио последњу рату, према слову купопродајног уговора, Крушевац је имао разлога за славље. Данас је свако радно место јако важно. Зато ми као синдикат подржавамо садашње формирање радничких конзорцијума у ФАМ-у и Млинско-пекарској индустрији „Бранко Перишић”. Надамо се да пример „Југопревоза” неће бити усамљен – каже Миленко Михајловић, председник Већа Самосталног синдиката за град Крушевац и више општина Расинског округа.
