среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Биланс српске приватизације – просечан

Аутор: Н. Белићпонедељак, 07.09.2015. у 08:15
Го­ран Ни­ко­лић

О успешности наше приватизације не постоје неке студије које би конкретно свеле биланс, али појединачне анализе показују да је код нас тај модел спроведен средње успешно у односу на сличне земље средње и источне Европе. То је став економисте Горана Николића, који каже да такав резултат показује више параметара.

– Поништено је између 25 и 30 одсто приватизација, а са сличним државама из овог дела Европе „поклапа” се и раст БДП-а од 2000. као почетне године када се кренуло у овај процес. Оно што замрачује слику је стање које смо имали деведесетих година, а што нису имале друге земље. Реч је о огромним губицима због изолације и о томе што су нам многа тржишта била недоступна. Касније бисмо и с најпаметнијим људима на челу земље тешко могли да надокнадимо заостатак – наглашава Николић.

Аутор књиге „Показатељи спољнотрговинске размене Србије са ЕУ и светом” додаје да је политика која се води у претходних 15 година када је реч о приватизацијама конзистентна и да не зависи од промене владајућих странака.

– Процес треба заокружити тако што ће се пронаћи решење и за преостала предузећа. Реално је да се можда продају неки делови тих фирми који могу да функционишу, да се спасу од најгорег исхода – убеђен је Николић.

На питање да ли је приватизација утицала на продубљење социјалних разлика, он одговара да је неминовно да сваки такав процес подигне ниво неједнакости.

– То је цена, јер је у супротном социјалистичком моделу долазило до велике редистрибуције новца којим је држава константно покривала велике губитке предузећа с лошим резултатима. Сада тај систем диктирају потребе тржишта и оне много више утичу на то како функционише једно предузеће, чиме се бави, а тиме и да ли ће опстати – додаје Николић.

За њега пример краја где су прилагођавање тржишту и трансформација заокружени јесте општина Ивањица.

– Ако се изузму послови у јавном сектору и државним службама, сви су запослени у фабрикама које се баве прерадом дрвета, складиштењем и дистрибуцијом малина и делимично у текстилној индустрији. У тим фирмама је по неколико стотина људи. И појединачни пољопривредници имају више посла него икад. Све је прилагођено ресурсима овог краја, а уместо тога овде су некада били гиганти с вишком радника. За те компаније увозила се и сировина из других делова земље, док је сировина из ивањичког краја вожена негде другде. Сада тога нема. Истовремено, радна снага јесте јефтина, али та привреда не кошта државу и не прави издатке – сматра Николић.

Читав прехрамбени комплекс по њему је данас добар пример приватизације, „зато што одговара потражњи, и само српско тржиште је довољно, јер на храну отпада 40 одсто свих прихода”.

– А за индустрију попут машинске, у којој не можемо сами да се надмећемо у свету, потребне су инвестиције компанија из иностранства које су већ освојиле нека тржишта – каже Николић.

Научни саветник Института за европске студије каже да су примери предузећа у државном власништву која би могла да изађу на „зелену грану” фирме попут „Галенике”, „Вршачких винограда” или Пољопривредног комбината „Београд”.

– Ако држава ту постави озбиљан менаџмент, репрограмира дугове, она би могла да буду врло интересантна потенцијалним купцима – закључује Николић.

----------------------------------

За преваре била потребна мрежа помоћника

На питање како је дошло до оних приватизација које данас већи део јавности у Србији назива пљачкашким, Николић одговара да је због једног брoја људи који злоупотребили процес приватизације сада створен општи утисак да је комплетна транзиција у нашој земљи нешто негативно.

– Било је превара, али ни то није било лако извести, потребно је да неко има читаву мрежу својих помоћника и логистику да би могао нешто да украде. Тога је било и у нама сличним државама. Свако ко упореди статистике, пре свега у земљама источне и централне Европе, увериће се у то. Како доходак опада повећава се и број оних који су спремни да траже мито, од врха до најмањег чиновника – закључује Николић.


Коментари0
5cd16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља