понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2015. у 08:15 Н. Белић

Биланс српске приватизације – просечан

Го­ран Ни­ко­лић

О успешности наше приватизације не постоје неке студије које би конкретно свеле биланс, али појединачне анализе показују да је код нас тај модел спроведен средње успешно у односу на сличне земље средње и источне Европе. То је став економисте Горана Николића, који каже да такав резултат показује више параметара.

– Поништено је између 25 и 30 одсто приватизација, а са сличним државама из овог дела Европе „поклапа” се и раст БДП-а од 2000. као почетне године када се кренуло у овај процес. Оно што замрачује слику је стање које смо имали деведесетих година, а што нису имале друге земље. Реч је о огромним губицима због изолације и о томе што су нам многа тржишта била недоступна. Касније бисмо и с најпаметнијим људима на челу земље тешко могли да надокнадимо заостатак – наглашава Николић.

Аутор књиге „Показатељи спољнотрговинске размене Србије са ЕУ и светом” додаје да је политика која се води у претходних 15 година када је реч о приватизацијама конзистентна и да не зависи од промене владајућих странака.

– Процес треба заокружити тако што ће се пронаћи решење и за преостала предузећа. Реално је да се можда продају неки делови тих фирми који могу да функционишу, да се спасу од најгорег исхода – убеђен је Николић.

На питање да ли је приватизација утицала на продубљење социјалних разлика, он одговара да је неминовно да сваки такав процес подигне ниво неједнакости.

– То је цена, јер је у супротном социјалистичком моделу долазило до велике редистрибуције новца којим је држава константно покривала велике губитке предузећа с лошим резултатима. Сада тај систем диктирају потребе тржишта и оне много више утичу на то како функционише једно предузеће, чиме се бави, а тиме и да ли ће опстати – додаје Николић.

За њега пример краја где су прилагођавање тржишту и трансформација заокружени јесте општина Ивањица.

– Ако се изузму послови у јавном сектору и државним службама, сви су запослени у фабрикама које се баве прерадом дрвета, складиштењем и дистрибуцијом малина и делимично у текстилној индустрији. У тим фирмама је по неколико стотина људи. И појединачни пољопривредници имају више посла него икад. Све је прилагођено ресурсима овог краја, а уместо тога овде су некада били гиганти с вишком радника. За те компаније увозила се и сировина из других делова земље, док је сировина из ивањичког краја вожена негде другде. Сада тога нема. Истовремено, радна снага јесте јефтина, али та привреда не кошта државу и не прави издатке – сматра Николић.

Читав прехрамбени комплекс по њему је данас добар пример приватизације, „зато што одговара потражњи, и само српско тржиште је довољно, јер на храну отпада 40 одсто свих прихода”.

– А за индустрију попут машинске, у којој не можемо сами да се надмећемо у свету, потребне су инвестиције компанија из иностранства које су већ освојиле нека тржишта – каже Николић.

Научни саветник Института за европске студије каже да су примери предузећа у државном власништву која би могла да изађу на „зелену грану” фирме попут „Галенике”, „Вршачких винограда” или Пољопривредног комбината „Београд”.

– Ако држава ту постави озбиљан менаџмент, репрограмира дугове, она би могла да буду врло интересантна потенцијалним купцима – закључује Николић.

----------------------------------

За преваре била потребна мрежа помоћника

На питање како је дошло до оних приватизација које данас већи део јавности у Србији назива пљачкашким, Николић одговара да је због једног брoја људи који злоупотребили процес приватизације сада створен општи утисак да је комплетна транзиција у нашој земљи нешто негативно.

– Било је превара, али ни то није било лако извести, потребно је да неко има читаву мрежу својих помоћника и логистику да би могао нешто да украде. Тога је било и у нама сличним државама. Свако ко упореди статистике, пре свега у земљама источне и централне Европе, увериће се у то. Како доходак опада повећава се и број оних који су спремни да траже мито, од врха до најмањег чиновника – закључује Николић.

Коментари0
54ffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља