уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Кад Кина кине, цео свет се закашље

Аутор: Никола Белићсубота, 05.09.2015. у 22:00
Берза у Пекингу (Фо­то Рој­терс)

Буџет Уједињених нација за помоћ свим избеглицама у свету за целу 2015. вреди 7 милијарди долара, а само у једном јулском дану ове године, за свега неколико сати, тржишна вредност онлајн компаније „Амазон” порасла је за чак 40 милијарди долара. Гиганту за електронску продају књига, филмова, игара, музике... довољно је било да објави да су његови интернет сервиси мало профитабилнији од очекиваног и да до краја истог поподнева скок вредности те фирме премаши годишње буџете многих организација УН или целих држава.

Овакво поређење не само да осликава неједнакост, већ и колико енормне суме леже у тржишној „личној карти” најмоћнијих компанија. Имају толико нула да би се „обичним” грађанима учинило да је реч о некаквом виртуелном новцу, чије је токове и порекло готово немогуће разумети уколико нисте брокер или висококвалификовани економиста.

Ономе ко то није, 40 милијарди долара који се у једној компанији појављују за неколико сати оставило би утисак да тржиште с толиким „невидљивим” парама не може да контролише ни „невидљива рука”, помоћу које је замишљено да капитализам функционише савршено.

И док многи експерти траже глобални лек делује као да се потреси, па и крахови само понављају, као у случају најновијих наглих промена кинеских индекса, а мало пре тога грчке кризе. Драму с Вол стрита 2008. тешко је дочарати, али је оно што је видљиво да је „невидљива рука” од тада ошамарила по џепу многе који једва састављају крај с крајем на рубовима неких транзиционих земаља и немају ни делић моћи, ни утицаја какав имају брокери и привредни конгломерати.

Биланс кинеског аларма је само још једна оштра расправа два капиталистичка табора који се већ деценијама споре, а не налазе решење – присталица такозваног инклузивног или хуманог капитализма који се своди на то да се свакоме омогући да троши више и оног конзервативног који заговара штедњу на првом месту и да њоме буде условљен и ниво потрошње. Ту се с економског прелази и на политички терен, јер су, грубо подељено, демократе у САД, лабуристи у Британији и социјалдемократе у континенталној Европи углавном склони моделу који диктира потрошња, а амерички републиканци, конзервативци у Уједињеном краљевству и европски либерали и десница верују у стезање каиша, док се не ушпара довољно.

Али ломови тржишта и индекса као да се не заустављају која год од ових струја да превагне. Реагујући на најновији кинески аларм немачки колумниста и издавач Јакуб Аугштајн цитирао је Хорста Келера, председника Немачке у време слома на берзи 2008, који је тада рекао да су финансијска тржишта постала „чудовиште” које треба зауздати. Али Аугштајн верује да је то „чудовиште” седам година касније још живо, јер и данас „када у Кини падне цена џака пиринча, цео свет осети земљотрес”.

„Требало би да делимо богатство”, порука је сенатора америчких демократа Чарлса Е. Шумера и најава на коју ће карту његова странка заиграти на изборима у САД наредне године. „Баш као што револуција једе своју децу, неумерен тржишни фундаментализам може да прождере социјални капитал, кључан за дугорочну динамику самог капитализма”, надовезује се Марк Карни, гувернер Банке Енглеске и некадашњег гувернера Банке Канаде.

Следбеници штедње узвраћају да ће ако се с потрошњом претера и ако се она не држи довољно чврсто под контролом, настати хиперинфлација и да неће бити понуде, односно робе и услуга, па ће тржиште зато колабирати.

Актуелности о томе све је више, вести се множе попут новца, па је и бивши републиканац и градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг који се вратио на чело своје медијске империје направио нову пословну стратегију. Аудиторијуму је свој сервис представио као „хронику капитализма” у којој пласира брзе, али проверене информације из области бизниса, финансија, тржишта, економије, технологије и политике. Циљ му је да се привуку пре свега финансијски професионалци који му за годишњу претплату инкасирају по 21.000 долара и доносе му 85 одсто свих прихода.

Док се Блумберг богати, показујући колико је капитализам постао медијски врела тема, неки левичар могао би да каже да просечном грађанину једне мање и сиромашније земље једино остаје да размишља да ли ће имати довољно новца да у продавници плати хлеб, млеко, уље или шећер или ће ако му држава да превише пара са рафова нестати тих производа. Поједини би се можда сетили Југославије у првој половини деведесетих, па и мало раније. Можда га „Амазонових” 40 милијарди, у тој иронији, подсети на оне динарске новчанице из хиперинфлације са надреално великим бројем нула.

Реалност у Србији данас јесте много другачија. Изгледа као да се још прилагођавамо суровим условима глобалне привреде и даље сумирајући добити и губитке приватизације. На малом броју места газде и домаћини постали су сами радници који су откупили своја предузећа. На први поглед делује да смо далеко од Блумберга или „Амазона”, али заправо смо уплетени у систем у којем такви диктирају игру. Транзиција јесте иза нас, али начин на који смо кроз њу прошли и поставили целокупну данашњу привреду могао би да буде кључан како бисмо сутра остали конкурентни. Због тога је важно да знамо прави биланс те приватизације и на колико је здравим или нездравим ногама наша привреда данас.


Коментари7
df6b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kinez joca
cenimo vas respekt i ljubav za nas braco srbi. i mi vas puno volemo pa ce da vi napravimo brzi vozovi, bgd na vodu, kanal do more i sta ono jos sve treba, zaboravi sad... nema brige, para ima k'o pleve...
Леон Давидович
Реална економија је производња, оно што је видљиво опипљиво, а игре на берзама су симболично речено магла.
Sasa Trajkovic
Postovani prodavci magle ili kazino zvani berza funkcionise po pribcipu cas ga visdis cas ga nevidis nesto slicno kao sibicaranje na autobuskoj stanici. Ali pogledaj te to sa metafizickog stanovista sa malom dozom logike. Ako "nesto" danas vredi 1000 din. sutra 10000 din. a preko sutra ni jedan dinar ... koliko vredi?
S. Ristic
Ponavljam da se celokupna struktura kapitalizma izrodila u kockanje. Brokeri su samo krupijei. Sta znaci kad u jednom danu akcije narasutu 40 milijadi dolara. Nista. ista stvar kada se u pokeru zove 40 milijardi dolara. Neko plati neko neplati i opet se karte dele nanovo. Igra blefa i preterivanja. Ako nesto trenutno vredi odredjeni iznos po svojoj upotrebnoj vrednosti onda ta vrednost moze da se omasi 10 do 20% gore dole, ali se ipak ne moze da mena meteorskom brzinom preko noci. Drugo je to sa hartijama od vrednosti i novcem koji su upravo rekviziti kockarskog zanata.. Ako je vrednost necega danas preko dana narasla 40 milijardi, ta ista vrednost preko noci moze da padne 100 milijardi, i prica o jednoj firmi je iskljucivi kockarski blef, naucna-fantastika. Ekonomski pokazatelji industrijskog i ekonomskog stanja velikih privreda su ipak nesto drugo. Sa njima se mnogo teze da kockati na blef, mada i tu moze da postoji stepen blefa. To nam je Amerika pokazala za vreme Klintona.
Вељко .....
Берзе су обичне коцкарнице гдје највјештији блефери (читај: преваранти) узимају лову од мање вјештих. Нема тог логичара који ми може објаснити како је могуће да компанија до подне вриједи 10 јединица, а од подне 2, а сутра ујутро 14. Напомињем да сам имао 10 из Финансијских тржишта и ХОВ, али да ни тада нисам вјеровао у то шта причам на испиту.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам
Може ли капитализам да спасе капитализам

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља