уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Кажњени због књига на ћирилици

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 07.09.2015. у 08:15
Нина Новићевић и Драган Лакићевић

Српска књижевна задруга, основана далеке 1892. године, све своје књиге, у свим библиотекама, објављује искључиво ћирилицом. Упркос томе, од државе нема никакве помоћи. Министарство културе глуво је на вапаје из ове наше најстарије и најугледније издавачке куће. Српска књижевна задруга као да је кажњена што је српска и што књиге објављује на ћирилици.

Оснивачка правила, која су и данас на снази, чији оригинал СКЗ поседује, истиче Драган Лакићевић, главни уредник СКЗ, била су на великом формату написана читком ћирилицом, са потписима оснивача. Свих седамнаест потписали су тај акт – ћирилицом. Међу њима била су имена као што су: Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић, Милан Јовановић Батут, Андра Гавриловић, Љубомир Ковачевић и други писци, научници, државници. Тада су сви писали ћирилицом. Што су знали више страних језика, више су поштовали своје писмо.

У то време све је било штампано ћирилицом. Не само националне установе, као што су Матица српска, Српска краљевска академија и СКЗ, него и приватне издавачке куће и књижарнице – Браће Јовановића или Велимира Валожића, на пример. Слично је било и између два рата, када, у заједничкој држави са Словенцима и Хрватима, у српску штампу знатно улази латиница, најбољи издавачи Геца Кон и Цвијановић већински штампају ћирилицом.

Задруга је, у сва три века, наглашава Лакићевић, само поштовала писмо својих оснивача и својих писаца – од средњовековних до Доситеја, Вука и Његоша, од Бранка и Змаја до Сремца, Црњанског, Десанке, Раичковића, Попе, Тадића.

Књиге штампане ћирилицом нису ишле у Хрватску ни у социјализму. Биле су у буџацима и на најнижим полицама у књижарама, и готово се нису ни продавале. Излагачи на сајму књига у Сарајеву причају нам да понеки посетилац шапатом пита: Имате ли шта од Задруге ћирилицом? Ако има, те књиге су испод тезге, да се не виде... У време Аустроугарске, Задругине плаве књиге није било могуће преносити преко границе на Дрини. А у време ратова, када су похарали библиотеку у Прокупљу, бугарски окупатори најпре су спаљивали плаве књиге из Задругиног „Кола”.

СКЗ се својим писмом неће прилагођавати тржишту, иако је и то један од фактора опстанка. Српска књижевна задруга, додаје Нина Новићевић, управница СКЗ, нерадо у јавности говори о својим проблемима и о незаслужено лошем односу државе и ресорног министарства према овој институцији културе, која траје у континуитету. Њен sui generis статус потврђен је Законом о Српској књижевној задрузи, којим јој је дата обавеза очувања националне баштине – између осталог Задругиног плавог „Кола”, најстарије живе библиотеке на овим просторима, али тим Законом није предвиђена и за то потребна финансијска подршка.

Задругино „Коло”, као сва остала њена издања, објављује се искључиво на ћирилици, што утиче на могућност пласмана тих књига ван граница Србије, јер, нажалост, већ друга генерација рођена у дијаспори најчешће и када добро влада српским језиком не зна ћирилично писмо. Задруга је тако добила од државе задатак да објављује важне, али скупе и често нетржишне књиге, да негује српски језик и ћирилично писмо, а приморана је да, под изговором једнаких услова за све, на тржишну утакмицу са издавачима који се воде искључиво својим материјалним интересима – профитом.

Од свог оснивања па до данас, Српска књижевна задруга је друштво чланова и никада није била државно предузеће, мада је многи, из непознавања ствари, тако доживљавају. Ипак она је, током свог постојања, уживала некад веће некад мање поштовање државе. До Другог светског рата она је била у надлежности Министарства просвете, које је давало моралну потпору раду Задруге препоручујући њено „Коло” за библиотеке, књижнице, а материјалну помоћ откупом њених књига за награде одличним ученицима.

На почетку 21. века, СКЗ долази у ситуацију да њена историја буде историја влада и министара културе. Како који министар дође, Задруга мора да му се поново представља, да га обавештава када ју је и ко основао, с којим циљем, шта је током постојања урадила за српску књигу и науку, па да у том смислу очекује милост министара и њихових службеника.

Зар није нелогично, пита Нина Новићевић, да Задруга извршава задатке од националног интереса, прописане законом, а да за то нема ни основну финансијску подршку. Биле су 2008. и 2013. две иницијативе за допуну Закона о Српској књижевној задрузи, којом би се исправила та нелогичност. У првом случају, допуна је прошла све процедуре од министарства, јавне расправе, Одбора за културу, Одбора за финансије, Владе, али је тадашњи председник Народне скупштине дуго није стављао на дневни ред. Влада је пала и све је враћено у првобитну процедуру. Наредни министар није био заинтересован за СКЗ, као ни већина других. Коме је потребно, пита Нина Новићевић, да Матица српска и Српска књижевна задруга осиромаше и пропадну? То није интерес Србије и српског народа.


Коментари32
2262e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Grdan Grdinić
Naravno da zna. Informacije radi to je Život i peiključenija Dimitrija Obrafoviča narečenoga u kaluđerstvu Dositeja njim istim spisat i izdat. Prva knjiga je objavljena 1893. god. . Dakle, SKZ je u izdavaštvo krenula od Dositeja, tek da se zna.
Maja miler
Prestanite pisati nebuloze.Moja baka, cijela porodica je iz Bosne, dio je živio u Hrvatskoj, uvijek je njegovala srpski jezik ( ijekavicu ).Svi su pisali pisma ćirilicom, bili su ponosni na srpsku Prosvjetu itd. Ne kudite Hrvate, surađujte sa njima. Hrvati ( osim Hercegovaca i Dubrovčana i Ličana) se uče književnom , hrvatskom jeziku. U svakodnevnom životu, Dalmatinci, Zagorci, Šokci , Istrijani... govore kolokvijalno, svoj dijalekt. Hrvati su ponosni na glagoljicu, slična je ćirilici, što govori da smo isti narod.
Д. З.
Набору Деволцу ОДГОВОР ПОТРЕБНО ЈЕ СРПСКО БОЉЕ ЈЕЗИЧКО ОБЈЕДИЊАВАЊЕ Срби треба да сачињавају своју језичку норму самостално. Штра ми имамо више у томе с Хрватима. Они су из српског језика узели шта им је било најпотребније и поново нам то неће узимати. Срби треба да сачињавају подеснију језичку норму за своје потребе ради веће српског језичког обједињавања. Оставите се више "прегањања" у језику и писму с Хрватима. Срби немају потребе да присвајају и користе хрватску гајицу за писање свога језика. Имају за то своје савршеније и подесније писмо.
bogdan basaric
Da li neko zna,koja je prva knjiga koju je objavila SKZ i kada.
Marko Kuridža
Život i priključenija Dositeja Obradovića, 1892.
Препоручујем 0
Набор Деволац
@Д. З. Охо! Није више само ћирилица, него и ијекавски! Можда да се врати јат? Па нема тих пара које би Хрвати дали за такво решење! Већ сада својатају ијекавски: Вук се напајао на хрватским изворима, на пример. Оде онда Вук (и Вукова ћирилица) и још два потоња века, а ми на нули, да поченмо од почетка по закону и по норми! Е, свашта!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља