четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.09.2015. у 08:15

Скривалице у новом закону о улагањима

Шума прописа носи у себи опасности од корупције (Фо­то А. Васиљевић)

За неколико недеља требало би да буде усвојен нови закон о улагањима у Србији, најавио је министар привреде Србије Жељко Сертић. Уз то биће промењени и прописи који би требало да унапреде привредни амбијент, а у припреми су и закон о споразумном финансијском реструктурирању, измене закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника, нови закон о стечају, закон о привременим ограничењима права. Све то како би се створио добар амбијент за пословање и домаћих и страних инвеститора, најавио је Сертић.

Агенција за борбу против корупције, којој је Нацрт новог закона о улагањима био достављен, а која по слову закона ради анализу на ризик корупције, у анализи је утврдила бројне ризике од корупције. Између осталог, преширока дискрециона овлашћења за закључење посебног инвестиционог уговора, неусаглашеност са одредбама важећих закона, непостојање рокова и санкција, коришћење непрецизних формулација.

Од 52 члана закона, Агенција је идентификовала ризике од корупције у 21 члану и препоручила да се недостаци отклоне.

Невладина организација Транспарентност Србија саопштила је

да Нацрт закона о улагању, који је припремило Министарство привреде, носи многобројне ризике од корупције и ограничавања приступа информацијама или потпуног скривања података о економским споразумима. Како се наводи у саопштењу, ТС је о томе да се закон о улагањима уопште припрема сазнао из анализе коју је објавила Агенција за борбу против корупције.

„Оно што ми посебно истичемо (а на шта је указала и Агенција) јесте тежња да се ограничи приступ информацијама. Тако је чланом 25. Нацрта предвиђено да се против решења, којим се одбија приступ информацијама из инвестиционог програма или посебног инвестиционог уговора, не може изјавити жалба, већ само покренути управни спор”, истиче ТС.

Подсећа се да Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђа жалбу поверенику, као правило и да су изузетак само ситуације када захтев одбија неки од шест високих органа који су посебно именовани.

Према ТС, уношење одредбе да се против решења којим се одбија приступ информацијама из инвестиционог програма или посебног инвестиционог уговора не може изјавити жалба у Нацрт закона о улагању је „пре свега жеља да се неки тражиоци обесхрабре”. „Наиме, покретање управног спора је формалније, носи одређене трошкове, не може се одмах покренути управни спор у случају „ћутања управе”. Вођење управног спора обично узима и више времена него поступање по жалби. Међутим, за случај да ни то не обесхрабри тражиоца, ова одредба ће у потпуности искључити из процеса одлучивања повереника за информације”, истиче ТС.

Како се наводи, онима који желе да сакрију неке податке и то може бити довољно, када се има у виду досадашња пракса тог независног органа, у којој су бројни примери налагања да се подаци о располагању јавном имовином и јавним средствима морају обелоданити.

Истиче се да не би требало допустити да ова одредба постане део правног система, имајући у виду не само право јавности да зна, већ и очување јединства правног поретка.

У Министарству привреде кажу да након два месеца јавне расправе, рада у широко формираној радној групи и након што је нацрт закона у складу са пословником владе достављен на мишљење министарствима и институцијама, члан који уређује приступ информација од јавног значаја предвиђа у потпуности примену Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у Србији. С обзиром да је закон још увек у фази усаглашавања и са ММФ и Светском банком, закон ће након утврђивања предлога бити доступан јавности

Ј. Рабреновић

----------------------------------

Објавити Нацрт закона о улагањима

Транспарентност Србија затражила је јуче од Министарства привреде да објави Нацрт закона о улагањима, за који у тој невладиној организацији сумњају да ограничава приступ информацијама или да потпуно скрива податке о економским споразумима.

Тај захтев ТС је упутила након што Министарство привреде у свом одговору на тврдње ТС, како сматра та организација, није успело да демантује изнете оцене делова Нацрта закона о улагањима. „Саопштење Министарства привреде готово да нема додирних тачака са нашим тврдњама и чињеницама на којима су засноване”, истичу у ТС, која је део мреже националних огранака организације Транспаренси интернешнел.

ТС истиче да Нацрт закона о улагањима није могуће наћи на сајту Министарства привреде, иако то министарство у свом саопштењу указује да је о Нацрту закона о улагањима одржана јавна расправа у априлу и мају 2015. „Додуше, постоји траг да је поменута јавна расправа из априла била оглашена на Порталу е-управа. На наше изненађење, утврдили смо да се у документима са те јавне расправе уопште не помиње спорни члан 25, који је био предмет критичког осврта ТС. То указује да је спорна одредба унета у Нацрт овог закона након последњег објављивања”, истичу из те невладине организације.

Према оцени ТС, Министарство привреде има могућност да на једноставан начин отклони све бојазни у вези са одредбама тог нацрта – да објави његову актуелну верзију, па да о њој свако може да донесе аргументовани суд.

Бета

Коментари3
fc717
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Туђа рука свраб не чеша"
Неолибералним Законима се никако неће подстаћи развој српсје привреде: НАПРОТИВ ! Исто тако ће негативно деловати и искључива "УЛАГАЊА СТРАНОГ КАПИТАЛА" јер та "врста улагања" у било коју привреду нематичне државе УНИШТАВА ПРИРОДНЕ и ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ тако пто базирана на СТРАНОМ ПРОФИТУ не води ни мало рачуна нити доприноси РАЗВОЈУ ПРИВРЕДЕ саме државе. Зато је за сваку правну и добро организовану државу увек НАЈБОЉЕ да ради по пној старој " Усе и у СВОЈЕ кљусе!" Али, тако се онда не " зарађује на препад" у политици, зар не?
Инвестиције, производња, туризам,...
Најважније је да се промене прописи (тј ускладе са прописима у најразвијенијим државама ЕУ) и који би требало да унапреде привредни амбијент, како би много једноставније стране инвестиције долазиле у Србију (поготово од дијаспоре), а подстицали извоз домаћих производа и туризма.
le le
svašta, pa kako bi se više otvorenosti i dostupnosti podataka, uklopilo sa sporazumom sad i eu, kojima mi težimo, da multinacionalne kompanije imaju primat u odnosu na nacionalnu državu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља