недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.09.2015. у 21:59 Александар Милетић

Успеси спортиста нису случајни

(Фото Танјуг)

Министри нису баш ради да дају конкретне прогнозе, било шта да је у питању, јер тако повећавају шансу да погреше, али министар омладине и спорта Републике Србије Вања Удовичић као из топа одговара на питање „Политике“ шта очекује од Олимпијских игара у Рију 2016?

-Седам медаља! Увек сматрам и тежим ка вишем, као спортиста увек сам хтео више чак и кад смо били најбољи. У Лондону смо имали шест четвртих места и још неколико пласмана до десетог места. Био сам у Лондону и верујем да спортисти који су били мало испод црте могу да дођу до постоља. Зато верујем да можемо до седам медаља.

Без обзира на добре резултате овог лета, оваква прогноза делује смело, имајући у виду да су пре три године у Лондону освојене четири медаље (златна, сребрна и две бронзе). Неки су ово лето назвали историјским за српски спорт, имајући у виду одличја која су освајана на највећим такмичењима, од којих је последња бронза Иване Шпановић на Светском шампионату у Пекингу. Удовичић дели то мишљење и истиче да овај успех, као и сваки други, није случајан. Зато смо га замолили да прокоментарише последње резултате, али и да каже нешто о актуелним стварима у овом министарству.

Колико су последњи успеси заиста показатељ напретка српског спорта?

Приметан је велики напредак, који је резултат системске бриге о спорту. Као бивши професионални спортиста знам да квалитет и добар рад нису довољни да би се стигло до врха. Српски спорт је направио велики корак напред јер се у много већој мери посвећује пажња спортистима. Неке ствари које наше министарство ради су неприметне, зато морам да истакнем да ми препознајемо спортисту од његове 17. године, а не тек када направи одличан резултат. Системски је решено стипендирање такмичара, плаћање кампова и припрема, спортисти које смо препознали као потенцијалне освајаче медаља шаљемо на најбоље припреме у земљи и иностранству. У спортовима у којима немамо доказане тренере, финансирамо довођење страних стручњака.

Недавно сте изјавили да први пут у историји нема ни дана кашњења са исплатама награда и националних признања нашим спортистима. Неки спортисти кажу да је то велики напредак који се годинама не памти у спорту?

Оно што је Влада рекла, то је и урадила. За седам дана од освајања медаља, нашим спортистима се уплаћују средства за награде, док сам ја лично на своју награду чекао више од годину и по дана. То говори да смо Влада која цени и препознаје спортске успехе и вреднује спортисте, а не она која се само слика. Спорт је и у овако тешким временима препознат и верујем да то спортисти цене.

Рекли сте недавно да је систем нашег спорта веома добар зато што средства коначно долазе до коначног чиниоца – спортисте!

Када се узме анализа 15 година, види се колико се радило на томе у мандату ове Владе, и као резултат данас имамо оволики број медаља. Јачање инфраструктуре такође има везе с растом нашег спорта. Главни пример су атлетика и кајак који већ другу или трећу годину узастопце постижу сјајне резултате. На основу анализа имали смо поуздану прогнозу ко може да направи добар резултат. Када смо правили буџет за ову годину, врло смо водили рачуна да и поред мера штедње наши спортисти имају најбоље услове за припреме. У 90 одсто случајева оствариле су се прогнозе који ће нас спортисти обрадовати, али при томе не мислим само на медаље.

Докле се стигло са новим Законом о спорту?

Тренутно је на мишљењима у другим министарствима. Очекујем да крајем септембра-почетком октобра Влада усвоји Нацрт закона о спорту, а онда је питање Скупштине када ће да га уврсти у дневни ред. Очекујем да ћемо у Скупштину ући у октобру.

Шта је за Законом о приватизацији?

Не иде паралелно са Законом о спорту, сачекаћемо да се најпре реши приватизација свих предузећа. Потребнa су нам најбоља решења, они који знају како најбоље можемо да професионализујемо српски спорт, а да тај исти спорт сачувамо. Тренутно је приоритет да се заврши приватизација јавних предузећа, а онда да сву пажњу, свим капацитетима посветимо приватизацији спорта. Верујем да ћемо догодине и то велико питање средити после 25 година ћутања и немања снаге за његово решавање.

Како тумачите процват неких појединачних спортова?

Атлетика и кајак су најбољи пример. Њима је пре две године значајно повећан буџет, препознали смо да могу да направе врхунске резултате. Мало већа улагања донела су им тих драгоцених десет центиметара или пола секунде. Показало се да су та средства, одлични услови у земљи и иностранству, направила ту неопходну разлику да би се стигло до постоља. Атлетичари, кајакаши, као и сви спортисти такмиче се и тренирају свуда по свету и ми те потребе пратимо, али истовремено улажемо и у нашу спортску инфраструктуру.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и Ви имате план како да се унапреди спортски туризам у Србији?

Будућност Србије је, што смо се министар Љајић и ја сложили, да кроз спортски туризам привучемо људе и обновимо капацитете у нашој земљи. Имамо сарадњу са Вршцом, Бачком Паланком, Врњачком Бањом - градовима који желе да повећају капацитет ноћења. Даћу вам пример Врњачке Бање - следеће недеље је отварање тартанског мултифункционалног игралишта површине 1500 м2 које ће користити одбојкаши, рукометаши и кошаркаши. Само довођењем Одбојкашког савеза на припреме у Врњачку Бању ове године повећали смо број ноћења за 10.000. Процена је да ће се тај број у наредној години повећати на 30.000, а све то, фигуративно речено, од само једног тартанског квадрата и два базена.

Законом су утврђене стипендије, награде и национална спортска признања. Међутим, да ли се поуздано зна колико врхунски српски спортиста добије годишње новца, односно колико кошта једна медаља?

Заблуда је да неки спортски савез самим тим што постоји мора да добије новац, већ све зависи од тога колико му је квалитетан програм. Наравно да велики савези добијају највише јер имају и највише такмичења. Одбојка, рецимо, има 17 селекција, кошарка 16, итд. Постоји програм савеза, стипендије, награде, кампови, финансирање од стране ОКС-а и ССС-а, па поврх тога оно што савез даје од сопствених средстава. Кад се то сабере добијете велику цифру. Нажалост, тренутно не знамо колико један спортиста збирно добије, а одговор на то питање ћемо убудуће врло прецизно знати, то је управо једна од важних новина које ће донети нови Закон о спорту.

И спортисти и политичари и навијачи стално причају да смо „земља спорта“. Зашто смо тај надимак заслужили више од било које друге земље у региону?

Зато што је однос према спорту у Србији посебан. У Хрватској сам живео и играо, тамо није такав однос, у Црној Гори такође. Погледајте колики простор спорт код нас има у медијима и колико су спортисти у Србији препознатљиви. Из личног искуства вам кажем да тога у окружењу нема. Спорт је сигурно један од највећих српских брендова. Враћао сам се са такмичења као други, а нација је била разочарана што смо 2011. године остали без злата. Ми нисмо изгубили злато, ми смо освојили сребро. Увек сe очекују највећи успеси, порази се тешко праштају, то је неко бреме које српски спортисти носe, али и које их мотивише да буду најбољи. Бити први у свету у фудбалу, први у Европи у кошарци, други на свету у кошарци, први на свету у ватерполу, други на свету у женском рукомету... Навео сам само четири спорта. Многе земље би волеле да имају овакве успехе.

Шта је један од приоритета у наредном периоду?

Циљ нам је, што сам више пута истакао, да спорт не буде привилегија већ да буде доступан свима. Кад сам ја почињао да играм ватерполо моји родитељи нису морали да плаћају за то. База нам се осипа јер не могу најквалитенији да се баве спортом. Највећи број јунака југословенског спорта била су деца родитеља из радничке класе, зато морамо да дамо једнаку шансу свој деци. А онда ако je спорт професија то треба да се одвоји од рекреативног бављења спортом, а држава јесте и биће ту да спорт очува и унапреди у сваком смислу.

----------------------------------

Хулигани једини проблем у Поглављу 26

,,Једна од лакших области на путу уласка Србије у Европску унију требало би да буде спорт. Министар Удовичић о томе каже: Поглавље 26 у преговорима не односи се директно на спорт, али га обухвата и ту нема никаквих проблема, пратимо и у свему смо ускладили нови закон. Проблем хулигана је проблем целе Европе, а ми као држава врло интензивно радимо на решавању тог проблема“.

----------------------------------

Инвестиције упркос смањеном буџету

„Истрајали смо у капиталним инвестицијама са смањеним буџетом. То је једна од ствари на које смо поносни, али о томе ћемо детаљније обавестити јавност ускоро када још неки објекти буду отворени“.

Коментари3
f79ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Marić
Bravo ministre! Na direktno pitanje o pojedinačnim sportovima samo si se setio atletike i kajaka, a sportu koji sa svake Olimpijade donosi medalje, upravo si ove godine smanjio budžet skoro za četvrtinu iako ima 9 olimpijaca.
" Хлеба и игара", зар не?
Па,зар Вам није јасно? Да би се чуло и да ли и шта то ради један други министар осим оних " Свевишњих"...
Северна армија
Чему интервју са Удовичићем?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља