недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Зашто нас више нема на Шангајској листи у математици и физици

Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 06.09.2015. у 22:00
Природно-математички факултет у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Универзитет у Београду одбранио је и ове године своје место међу 500 најбољих универзитета на свету на чувеној Шангајској листи, али је ову лепу вест донекле помутила чињеница да нас нема међу 200 најбољих у областима математике и физике. Наша математика је 2013. била рангирана између 101. и150. места, 2014. смо пали у ранг од 151. до 200. места, али се зато прошле године на листу пробила и физика – сврстана је између 151. и 200. места.

Челни људи нашег високог образовања, попут ректора БУ проф. др Владимира Бумбаширевића, ово тумаче као последицу недовољног улагања у науку, али скрећу пажњу и на то да су дискутабилни критеријуми по којима се прави Шангајска листа.

Помоћник министра просвете за високо образовање др Милован Шуваков такође истиче да је о рангу математике и физике, могао да пресуди само један недостајући научни рад.

– Оцена успешности универзитета и појединих струка у оквиру њега је веома тежак задатак, а резултат увек зависи од оцењивача јер он бира методологију – каже за наш лист председник Друштва математичара Србије професор др Александар Липковски. Према његовом мишљењу,

методологија коју користи универзитет „Ђиао Тонг” при састављању Шангајске листе даје превелику важност научним публикацијама на такозваној СЦИлисти (листа цитираности научних радова).

– Слажем се са констатацијом других колега да је само неколико радова на СЦИ листи могло да допринесе вишој или нижој позицији. Чињеница је да су средства Министарства просвете последњих година све мања и мања, и то не само за науку, већ и за популаризацију науке – каже др Липковски, некадашњи проректор УБ и бивши декан београдског Математичког факултета. Свој став аргументује чињеницом да су средства које је Министарство одобрило Друштву математичара за такмичења из математике и информатике – више него двоструко мања од прошлогодишњих.

По његовом мишљењу и оцењивање научних радова успехом на СЦИ листи је веома дискутабилно, нарочито у области математике. Индекс цитираности за математику није прихваћен у многим математички веома јаким државама, као што су Русија, САД, Немачка. Чак и неке државе које су првобитно успех математичара мериле преко СЦИ листе, престале су то да раде, на пример Мађарска.

– Период оцене значајности резултата математичара много је дужи него што је то период на који се СЦИ листа примењује. Технологија СЦИ листе ствара наопако размишљање – уместо да су стимулисани да се баве најтежим и најважнијим математичким проблемима, млади математичари су окренути лакшим и мање значајним проблемима у којима се брже може стићи до објављивања и до поена са СЦИ листе, а многе групе су развиле и посебну технику за објављивање радова на СЦИ листи – указује овај редовни професор Математичког факултета.

Проф. др Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије, иначе дугогодишњи продекан београдског Физичког факултета, сматра да ова листа не значи пуно, јер се не односи на наставу.

– Они немају никаквих информација о томе. Што се тиче броја радова, незахвално је посматрати из године у годину, обично се то ради на пет или 10 година, јер тако имате добар пресек. Физика је достигла свој максимум када је питању продуктивност физичара у броју радова и може да се догоди да је једне године тај број мало мањи или мало већи – каже за „Политику” др Дојчиновић.

Упитан да ли се слаже са ставом колега да такав пласман може бити и последица недовољног улагања у науку, он одговара да је то генерални тренд: ако желимо више радова и више квалитетних радова, онда мора и да се улаже много више.

– Не мислим да је проблем у броју радова, чак ни у њиховом квалитету, већ у примени, а то се на тој листи не види, они само гледају колико сте препознатљиви у том свету – сматра др Дојчиновић.

----------------------------------------------------------------------

На такмичења захваљујући спонзорима

– Први пут од како сам председник Друштва имали смо реалан проблем финансирања одласка српских такмичара на међународна такмичења. Да није било спонзорске помоћи појединих фирми у последњи час (Нафтна индустрија Србије, Кластер ИКТ мрежа), морали бисмо да тражимо од такмичара да сами финансирају своје учешће. Све ово заједно свакако доводи до пада продуктивности научника и пада мотивације за рад и објављивање – објашњава др Липковски.


Коментари31
26ed6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рђосав .
@Sasa Trajkovic | 08/09/2015 11:37:"Nauka i obrazovanje su skupi ali i osnovni motori napretka jednog drustva." - симпатична фраза. Која тако прија сујети научника и професора. - нажалост, само фраза. Никад не иде тако. Прво иде политичка одлука. Иде амбиција, развојни планови и циљеви. Типа: хај-тек, нуклеарни програм, космички програм. Упореди: Бразил, који нам тренутно краде научнике. Бразил има амбицију. Да ли ће успети или бацити паре - ће видимо. - Србија нема никакву развојну амбицију, па јој наука није ни потребна. Чак ни инжињери јој не требају - инжињер који не ради развој џабе се мучио. Нама треба само одржавање купљене туђе технологије. За то су довољни техничари. Који ће се оспособити на неком курсу. - поука: са овако инфериорном друштвеном филозофијом ниакви факултети нису потребни. Шта је финални производ наших факултета и института? - школована емиграција. Лична промоција у циљу бежаније. Демографски губитак, сасве децом. Без икакве позитивне повратне спреге.
Др Др
Шта је са професорима који су објављивали радове у лажним часописима попут Metalurgia International, а за то су годинама добијали велике новце за истраживање, стицали виша научна и наставничка звања, бранили докторске дисертације? Да ли је покренут кривични постпупак или дисциплински поступак за лажно публиковање радова? Политика би требало да напише и један чланак о овој теми. Листа професора и истраживача са лажним радовима је доступна на интернету.
gradimir cvetkovski
obecao sam da cu se javiti nakon stro procitam clanak. kao sto sam prertpostavio, mnogo toga je pobrkano, sto je urodilo pretezno promasenom raspravom medju citaocima. beogardski univerzitet je ostao medju 500 (toliki se sisak objavi) maltene na istom mestu u vecoj konkurenciji nego lane, i to je dokaz da jos nije posustao. matematika i fizika su medju 500, samo su na nizim mestima nego lane. dakle, naslov je cist promasaj, jer su srpski matematicari i fizicari i dalje zavidno visoko u svetu. novinar je trebalo da objavi kako su prosle ostale oblasti da bise stekla potpuna slika. nagadjanja da li je potrebna SCI lista su, u najmanju ruku, besmislena. najbolji svetski univerziteti s nestrpljenjem iscekuju 15. avgust da vide kako su prosli u sangaju, a njihovi istrazivaci se utrkuju da sakupe sto vise citata. u nasoj nauci mnogi vole da se nastavi odokativno ocenjivanje, jer to odgovara vecini koja nista ne objavljuje. losa vest bice: BU ISPAO SA SANGAJSKE LISTE! to se desilo zagrebu.
Бивши Исељеник
"Индекс цитираности за математику није прихваћен у многим математички веома јаким државама" Да, али то је специфичност математике коју не треба користити као изговор за свеопшту релативизацију СЦИ листе - посебно у областима у којима се додељује Нобелова награда (физика, хемија, медицина). Код нас никако да се прихвати да је квалитет научног рада субјективна категорија и да је важнија релевантност за садашњи тренутак у развоју неке области (актуелност). СЦИ мери укупну цитираност радова, па ако рад има значаја то ће се показати за нпр. 10 година. Проблем је са млађим истраживачима које старији, често утицајни, научници упуте на проблеме који више нису актуелни и када то схвате онда је касно. За избор актуелнијих проблема важно је да у свакој области има по неко са правим међународним искуством (не неким разменама од 10 месеци). У мојој области Србија је била слаба негде до 1970, када се вратило неколико наших научника из водећих светских центара. Садашњи естаблишмент не жели такве!
Sasa Trajkovic
Nauka i obrazovanje su skupi ali i osnovni motori napretka jednog drustva. Ulaganje u nauku je ulaganje u buducnost jer je znanje najvazniji resurs u ovom vremenu. Drzava ne treba da se bavi nekim kvazi sistemima bodovanja i vrednovanja obrazovnih institucija jedne drzave jer je apsurdno ocekivati da u zemlji sa najmnjim ulaganjem i nauku i obrazovanje postize najbolje rezultate i to u konkurenciji vecih, mocnijih ili bar sa mnogo vecom tradicijom od nas. Znate u sportu ( boksu postoje kategorije ) pa se vrednujete sa sebi ravnima po velicini, snazi itd . U zemlji cije su granice bile zatvorene sankcijama, u zemlji sa razrusenim obrazovnim sistemom, sa najvecim odlivom mozgova i migracijom najmladjih ljudi gde se strateski ulaze samo u politiku sve se zasniva na individualnim uspesima pojedinaca ali ne i drustva. Jer samo drustvo na poslednjem mestu vrednuje sopstveno obrazovanje i nauku o toj rang listi niko ne pise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља