уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто нас више нема на Шангајској листи у математици и физици

Природно-математички факултет у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Универзитет у Београду одбранио је и ове године своје место међу 500 најбољих универзитета на свету на чувеној Шангајској листи, али је ову лепу вест донекле помутила чињеница да нас нема међу 200 најбољих у областима математике и физике. Наша математика је 2013. била рангирана између 101. и150. места, 2014. смо пали у ранг од 151. до 200. места, али се зато прошле године на листу пробила и физика – сврстана је између 151. и 200. места.

Челни људи нашег високог образовања, попут ректора БУ проф. др Владимира Бумбаширевића, ово тумаче као последицу недовољног улагања у науку, али скрећу пажњу и на то да су дискутабилни критеријуми по којима се прави Шангајска листа.

Помоћник министра просвете за високо образовање др Милован Шуваков такође истиче да је о рангу математике и физике, могао да пресуди само један недостајући научни рад.

– Оцена успешности универзитета и појединих струка у оквиру њега је веома тежак задатак, а резултат увек зависи од оцењивача јер он бира методологију – каже за наш лист председник Друштва математичара Србије професор др Александар Липковски. Према његовом мишљењу,

методологија коју користи универзитет „Ђиао Тонг” при састављању Шангајске листе даје превелику важност научним публикацијама на такозваној СЦИлисти (листа цитираности научних радова).

– Слажем се са констатацијом других колега да је само неколико радова на СЦИ листи могло да допринесе вишој или нижој позицији. Чињеница је да су средства Министарства просвете последњих година све мања и мања, и то не само за науку, већ и за популаризацију науке – каже др Липковски, некадашњи проректор УБ и бивши декан београдског Математичког факултета. Свој став аргументује чињеницом да су средства које је Министарство одобрило Друштву математичара за такмичења из математике и информатике – више него двоструко мања од прошлогодишњих.

По његовом мишљењу и оцењивање научних радова успехом на СЦИ листи је веома дискутабилно, нарочито у области математике. Индекс цитираности за математику није прихваћен у многим математички веома јаким државама, као што су Русија, САД, Немачка. Чак и неке државе које су првобитно успех математичара мериле преко СЦИ листе, престале су то да раде, на пример Мађарска.

– Период оцене значајности резултата математичара много је дужи него што је то период на који се СЦИ листа примењује. Технологија СЦИ листе ствара наопако размишљање – уместо да су стимулисани да се баве најтежим и најважнијим математичким проблемима, млади математичари су окренути лакшим и мање значајним проблемима у којима се брже може стићи до објављивања и до поена са СЦИ листе, а многе групе су развиле и посебну технику за објављивање радова на СЦИ листи – указује овај редовни професор Математичког факултета.

Проф. др Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије, иначе дугогодишњи продекан београдског Физичког факултета, сматра да ова листа не значи пуно, јер се не односи на наставу.

– Они немају никаквих информација о томе. Што се тиче броја радова, незахвално је посматрати из године у годину, обично се то ради на пет или 10 година, јер тако имате добар пресек. Физика је достигла свој максимум када је питању продуктивност физичара у броју радова и може да се догоди да је једне године тај број мало мањи или мало већи – каже за „Политику” др Дојчиновић.

Упитан да ли се слаже са ставом колега да такав пласман може бити и последица недовољног улагања у науку, он одговара да је то генерални тренд: ако желимо више радова и више квалитетних радова, онда мора и да се улаже много више.

– Не мислим да је проблем у броју радова, чак ни у њиховом квалитету, већ у примени, а то се на тој листи не види, они само гледају колико сте препознатљиви у том свету – сматра др Дојчиновић.

----------------------------------------------------------------------

На такмичења захваљујући спонзорима

– Први пут од како сам председник Друштва имали смо реалан проблем финансирања одласка српских такмичара на међународна такмичења. Да није било спонзорске помоћи појединих фирми у последњи час (Нафтна индустрија Србије, Кластер ИКТ мрежа), морали бисмо да тражимо од такмичара да сами финансирају своје учешће. Све ово заједно свакако доводи до пада продуктивности научника и пада мотивације за рад и објављивање – објашњава др Липковски.

Коментари0
2c1ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.