субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.09.2015. у 08:15

Коло вила уз гусле и шљивовицу

Драган Стојановић

Мно­ги лин­гви­сти су пи­са­ли о ен­гле­ским по­зајм­ље­ни­ца­ма у срп­ском је­зи­ку, а ма­ло је по­зна­то да и огром­ни ен­гле­ски во­ка­бу­лар са­др­жи по­је­ди­не ре­чи из срп­ског, та­ко­зва­не ср­би­зме. На­рав­но, не мо­же­мо го­во­ри­ти да по­сто­ји мно­штво ср­би­за­ма у ен­гле­ском, али сва­ка­ко их вре­ди спо­ме­ну­ти. Сви по­да­ци ко­ји су на­ве­де­ни у да­љем тек­сту пре­у­зе­ти су из реч­ни­ка нај­е­ми­нент­ни­јих бри­тан­ских и аме­рич­ких из­да­ва­ча, као што су Ox­ford En­glish Dic­ti­o­nary и Mer­ri­am-Web­ster’s Una­brid­ged Dic­ti­o­nary, прем­да су за про­ве­ру ко­ри­шће­ни и дру­ги ре­ле­вант­ни из­во­ри.

Чвр­шћи кон­так­ти из­ме­ђу два је­зи­ка ус­по­ста­вље­ни су тек у 19. ве­ку услед спле­та по­ли­тич­ких и исто­риј­ских окол­но­сти, ка­да мно­ги европ­ски на­ро­ди по­чи­њу бор­бу за осло­бо­ђе­ње, ја­ча­ју на­ци­о­нал­ни по­кре­ти и књи­жев­но­сти. Европ­ски ин­те­лек­ту­ал­ци, а ме­ђу њи­ма и ен­гле­ски, са сим­па­ти­ја­ма гле­да­ју на ма­ле на­ро­де и на њи­хо­ву бор­бу за сло­бо­ду. Осим то­га, ро­ман­ти­чар­ски по­крет у књи­жев­но­сти де­лу­је под­сти­цај­но на ауто­ре ко­ји пи­шу на „ма­лим“ је­зи­ци­ма, ко­ји по­ла­ко про­ди­ру у ан­гло­сак­сон­ску сре­ди­ну. Ово не зна­чи да кон­та­ка­та ни­је би­ло и ра­ни­је, али су би­ли ве­о­ма рет­ки и сво­де се на опи­се ен­гле­ских пу­то­пи­са­ца, ди­пло­ма­та и оста­лих ко­ји су пу­то­ва­ли кроз Ср­би­ју или су се су­сре­та­ли са Ср­би­ма. Кроз опи­се на­чи­на жи­во­та ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, ње­го­вих кул­тур­них и др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја и оби­ча­ја, у ен­гле­ски су ушле и срп­ске ре­чи ко­је нај­бит­ни­ји реч­ни­ци и да­нас бе­ле­же.

Пр­ва реч из срп­ског ко­ја је за­бе­ле­же­на у ен­гле­ском, а исто­вре­ме­но и нај­чу­ве­ни­ја, је­сте vam­pi­re, а у овај је­зик је ушла у пр­вој по­ло­ви­ни 18. ве­ка. Исти­ни за во­љу, мо­ра­мо при­зна­ти да је не­ки из­во­ри на­во­де и као реч сло­вен­ског по­ре­кла и не ве­зу­ју је за кон­кре­тан је­зик (на­ве­де­ни Окс­фор­дов реч­ник), док је аме­рич­ки лек­си­ко­гра­фи при­пи­су­ју срп­ском је­зи­ку. Још јед­на по­зна­та и че­ста реч је­сте pa­pri­ka, ко­ја при­па­да стан­дард­ном ен­гле­ском во­ка­бу­ла­ру. Прем­да се па­при­ка мо­жда и не убра­ја у хра­ну ти­пич­ну за Ср­би­ју, на­ци­о­нал­но пи­ће шљи­во­ви­ца про­на­шла је пут до ен­гле­ског је­зи­ка још у 19. ве­ку, прем­да за­о­би­ла­зно и нај­ве­ро­ват­ни­је пре­ко не­мач­ког, на шта ука­зу­ју об­ли­ци sli­wo­witz и sli­vo­vitz. Иако већ мо­же­мо ре­ћи да се од ср­би­за­ма у ен­гле­ском мо­же на­чи­ни­ти и јед­но­ста­ван оброк, при­ли­ку да се бо­ље упо­зна­мо са оста­лим ђа­ко­ни­ја­ма ну­ди и ср­би­зам sla­va, ко­ји реч­ни­ци ен­гле­ског ре­ги­стру­ју у XX ве­ку, ка­да се у њи­ма по­ја­вљу­је и slat­ko, чи­ме се све ово мо­же и за­сла­ди­ти.

Не­ко­ли­ко ре­чи ко­је су ве­за­не за срп­ски фол­клор у ен­гле­ски ула­зе у 19. ве­ку, ка­да се ен­гле­ска чи­та­лач­ка пу­бли­ка пр­ви пут су­сре­ће са на­шом на­род­ном књи­жев­но­шћу. Иако ен­гле­ски је­зик има ве­о­ма бо­гат во­ка­бу­лар ко­јим озна­ча­ва нат­при­род­на би­ћа, на­ша реч за ви­лу, у об­ли­ку vi­la или wi­li, за­бе­ле­же­на је у не­ким тек­сто­ви­ма ко­ји спо­ми­њу ова нат­при­род­на би­ћа. У ве­ћи­ни тек­сто­ва пи­са­них на ен­гле­ском, ова би­ћа се на­зи­ва­ју fa­iry или fa­iry god­mot­her, али спе­ци­фич­ност сло­вен­ске ви­ле је под­ста­кла не­ке ауто­ре ен­гле­ског го­вор­ног под­руч­ја да упо­тре­бе до­ма­ћи на­зив ка­ко би се са­чу­ва­ла ова раз­ли­ка. Ка­ко су се пе­сме о ви­ла­ма мо­гле чу­ти уз гу­сле, на ко­ји­ма сви­ра гу­слар, ни­је ни чу­до да су у 19. ве­ку за­бе­ле­же­не и ре­чи gu­sle (уз об­ли­ке go­u­sle, gu­zla и сл.), као и gu­slar, ко­ја чак има и срп­ску мно­жи­ну gu­sla­ri. Не зна­мо да ли би се уз ре­чи tam­bu­rit­za и zur­la, ко­ја је до­ду­ше ори­јен­тал­ног по­ре­кла, мо­жда мо­гао са­ста­ви­ти и не­ки ма­ли ор­ке­стар, али из­ве­сно је да их реч­ни­ци бе­ле­же као срп­ске ре­чи. Ко­нач­но, уз ову му­зи­ку се мо­же и за­и­гра­ти уз реч ko­lo, ко­ју ен­гле­ски лек­си­ко­гра­фи по­зна­ју пре­ко сто го­ди­на.

Иако су ре­чи ко­је смо на­ве­ли углав­ном ве­за­не за кул­ту­ру, тра­ди­ци­ју и фол­клор, по­сто­је и ср­би­зми ко­ји се ко­ри­сте у на­у­ци. Нај­ви­ше има пој­мо­ва из ге­о­мор­фо­ло­ги­је, у ко­је спа­да­ју po­lje/polye, hum, po­nor и uva­la/ouva­la, а ка­рак­те­ри­стич­не су за ре­љеф под­не­бља у ко­ме се го­во­ри срп­ски, али ту су и ре­чи из дру­гих на­у­ка, као што су на­зив ми­не­ра­ла та­ко­ви­та (ta­ko­vi­te), из­ве­ден од то­по­ни­ма Та­ко­во, или те­сла, на­зив за је­ди­ни­цу за гу­сти­ну маг­нет­ног флук­са, а из­ве­ден је од пре­зи­ме­на на­шег слав­ног на­уч­ни­ка. У лин­гви­сти­ци су при­сут­ни и тер­ми­ни ко­ји се од­но­се на опис је­зи­ка, као нпр. gla­go­li­tic (гла­гољ­ски) или sto­ka­vian/što­ka­vian, ко­ји се од­но­се на што­кав­ски. До­ду­ше, у лин­гви­стич­ким тек­сто­ви­ма се ја­вља­ју и не­ки ре­ђи тер­ми­ни, као ре­ци­мо Eka­vian и Ije­ka­vian (за екав­ски и ије­кав­ски), прем­да их не­ма у реч­ни­ци­ма.

Ко­нач­но, реч­ни­ци ре­ги­стру­ју и још не­ке ре­чи ка­рак­те­ри­стич­не за срп­ску сре­ди­ну ко­је ни­су спо­ме­ну­те у окви­ру до са­да пред­ста­вље­них гру­па. У њих спа­да­ју za­dru­ga, ко­ја се од­но­си пр­вен­стве­но на по­ро­дич­ну за­дру­гу, Skupshti­na/Skup­šti­na и chet­nik. Окс­фор­дов реч­ник у ве­зу са срп­ским до­во­ди и реч di­nar, ко­ја се од­но­си на ов­да­шњи но­вац, прем­да је она крај­њим по­ре­клом из пер­сиј­ског је­зи­ка, што бри­тан­ски лек­си­ко­гра­фи и на­во­де.

Иако је број ср­би­за­ма у ен­гле­ском го­то­во за­не­мар­љив, бу­ду­ћи да их пре­ма реч­ни­ци­ма има тек 28, и прем­да је њи­хо­ва уче­ста­лост углав­ном ни­ска, чи­ње­ни­ца је да их бе­ле­же нај­бо­љи реч­ни­ци и да су име­ни­це vam­pi­re и pa­pri­ka део уоби­ча­је­ног во­ка­бу­ла­ра. Оста­ли ср­би­зми ни­су то­ли­ко че­сти, јер су ве­за­ни за срп­ски кул­тур­ни про­стор, од­но­сно ин­сти­ту­ци­је, пред­ме­те, пој­мо­ве, фол­клор, ре­љеф и све оста­ло што по­сто­ји на те­ри­то­ри­ји где се го­во­ри срп­ски је­зик. Иако су два је­зи­ка да­нас у не­пре­кид­ном кон­так­ту, ен­гле­ски је до­ми­нан­тан као је­зик да­ва­лац, па се о бит­ни­јем бу­ду­ћем упли­ву ср­би­за­ма у ен­гле­ски те­шко мо­же го­во­ри­ти, али не би тре­ба­ло ис­кљу­чи­ти мо­гућ­ност да ће бар још не­ки по­јам на­ћи пут до ен­гле­ског је­зи­ка.

Доц. др Не­над То­мо­вић

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Коментари9
fe19f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Проф. српског
Није у реду да Политика објави коментар на мој коментар, али не и мој одговор на то. Ако под интернетом мислимо на форуме и Википедију, то није валидан извор. Оксфордов речник јесте
Kulturni Atashe u samo-izgnanstvu
Dinar nije persiskog nego latinskog porekla. Tempo e denaro (vreme je novac). Pre decimalizacije UK novac je koristio inicijale LSD (Libra, Shilling, Denarius).
odgovor na pitanje
@Проф. српског Na osnovu interneta i dobrog znanja engleskog svako moze da nadje vise podataka od onih datih u tekstu.
Проф. српског
Лингвиста, проф. на Филолошком, човек који се бави језиком каже да су неке речи српског порекла и онда се појави неки паметњаковић у коментарима да каже „вампир је румунска, паприка мађарска". На основу којих речника, извора, доказа?
Rale Vojvođanin
Postoji i još jedna reč koja se koristi, doduše u nauci, a to je kras, iliti pojam za suvu, kamenitu oblast, punu vrtača. Paprika? Kao biljka koja voli sunce, svakako ne dolazi iz Mađarske. Poštenja radi, Srbi misle da je mađarska, Mađari misle da je srpska.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља