субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Слика и катарза

Аутор: Небојша Крстићсреда, 09.09.2015. у 08:15

Наслов једне вести која се појавила пре два или три дана својом ме је скривеном поруком узнемирила. Наслов је „Мануел Валс: Слика утопљеног дечака изискује хитну акцију”. Када сам је прочитао помислио сам како је истина да ђаво лежи у малим стварима. Хитну акцију међународне заједнице, судећи по Валсовој изјави, не изискује избегличка криза која десетине хиљада људи тера у избеглиштво и могућу погибељ, већ слика дечака чији је леш вода избацила на неку турску плажу. Да фотограф у датом моменту није био на том месту, да ли би било повода за хитну акцију, иако би маса избеглица и даље завршавала на дну Медитерана или на будимпештанској железничкој станици, под условом да је претходно успела да прескочи ограду од бодљикаве жице?

Но, будимо поштени. Нити могу, нити желим да тврдим да господин Валс не би тражио хитну акцију чак и да слика дечака није осванула на насловним странама многих европских листова. Можда и би. Можда је слика олакшала њему да реагује, јер је поседовала толико снажну емоцију да је свако онај ко је видео, а нормалан је човек, осетио грижу савести и барем делић кривице за несрећу која је задесила читав један народ. Можда је шок који су грађани доживели видевши дечака у црвеној кошуљи покренуо катарзу која ће Мануелу Валсу и другим европским и светским политичарима помоћи да читаву актуелну избегличку драму почну да посматрају мање бирократско-правничким очима, а више људским.

Оно што је занимљиво јесте да се сада очекује да свет реагује онако како Србија већ јесте. Не знам да ли је ово први такав случај у историји, али први у мом животу свакако јестe. Новинар Андреас Ернст у циришком дневнику „Ноје цирхер цајтунг” каже, описујући ситуацију у Београду, да је он и даље космополитски град, а да многи Београђани „осећају емпатију јер су и раније долазили у контакт са избеглицама и знају шта значи бити протеран”. „Али одлучујуће је”, пише Ернст, „то што је влада утврдила јасну линију када је реч о поступању са избеглицама. Премијер Александар Вучић је схватио да ће се Србија позитивно издвојити од својих суседа ако се према избеглицама буде односила пристојно. А пошто влада има велики утицај на медије, и они су се прикључили тој линији. Чак и булеварска штампа доноси приче о судбини избегличке деце. То утиче на перцепцију избеглица у друштву. На њихово присуство се не гледа као на претњу, већ више као на повод да се покаже балканско гостопримство.”

Ја се не бих сложио око тога да Београђани, Срби, грађани Србије, ко год, показују гостопримство због владиног утицаја на медије, али то можда није ни битно.

Битно је да је Србија земља која је из сукоба деведесетих изашла као реални губитник, али још и више као медијски губитник, јер је ужасно снажна кампања протутњала кроз медије који формирају светско јавно мњење, остављајући своје дугорочне последице, ни мало добре по Србију и њене житеље. Ми смо остали запамћени као лоши момци. Ми смо у представи оних који не знају ништа о нама били убице, силоватељи, шовинисти, националисти, ксенофоби, ретроградни елемент, непријатељи слободе, недемократе, а за неке чак и народ који је починио геноцид.

Колико је све то било плод негативне кампање о нама, а колико је последица наших сопствених грешака, заблуда и погрешних политичких потеза, и пре и после 2000. године, о томе бисмо могли да разговарамо, али чак ни то у овом моменту није важно. Важно је да је Вучић наслутио нешто, што и Андреас Ернс види делимично, али не до краја: могућност да потпуно изменимо перцепцију света о Србији и Србима. Кажем наслутио, али мислим – већ предузео кораке у том правцу, да се победе укорењене предрасуде, да се промене негативна општа места о нама и да Србија у вредносном смислу поново заузме место међу цивилизованим народима, управо оно које јој је одувек и припадало.

Како може бити истина да смо шовинисти, ксенофоби и исламофоби ако смо једина земља и једини народ који на избеглице не шаље ни војску, ни полицију, нити бацамо сузавац и шок-бомбе? Какви смо то ми расисти ако наше мајке, жене и сестре носе храну и одећу у парк поред аутобуске станице до мере да то више нема где да се смести? Какви смо то ми националисти кад у Србији само једна једина, и то сасвим минорна и маргинална странка, мрмља кроз зубе бесмислицу о градњи ограде према Македонији?

Опозиција, онај грађански и демократски део, није, наравно, смогао снаге да похвали Вучићеву политику према избеглицама, закључивши да је боље да се праве мртви и да барем тако не праве штету. Наравно, нису осетили ни да је сад тренутак да Србија позитивно утиче на свој имиџ и учини кључни напредак у смислу побољшања свог међународног угледа, нити да је то нешто што би и њих могло да се тиче и чему би могли да допринесу. Ово је, по мом мишљењу, последица њиховог суштинског неразумевања политике и њене сврхе. Наиме, у фудбалу или кошарци је добро када мој клуб даје голове, а лоше када то чини неки други. У државној политици, добро је када било ко даје гол у корист Србије. Баш као што је добро да кошаркаш из клуба за који не навијам постигне тројку када игра за репрезентацију. Ако то разумемо када је спорт у питању, како не разумемо када је у питању држава?


Коментари17
5edfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

XYZ Board
Doktor Kristic je, izgleda, zaboravio medicinu. Mozda ne bi bilo lose da se podseti kakav su problem izbeglice u medicinskom smislu.
mira panic
Poboljsati imidz? Za ime boga, gospodine Krsticu, svet se rusi, u pitanju je opstanak, a vi pisete o imidzu? I zabog cega bi svaki normalan covek osecao grizu savesti? To treba da osecaju oni koji su ovu krizu izazvali, a ne normalni ljudi. Mi treba da pomognemo, to je tacno i to je normalno. Od vlade ove zemlje se ocekuje ne da gradi imidz, nego da izgradi plan za resavanje naseg problema u ovoj situaciji i taj plan saopsi gradjanima.
Ivana Maric
Biti srdacan nije pristojno i nije uctivo.
V. S.
Srbiji kao ozbiljnoj zemlji bitan je dugorocni interes ,ne drugih zbog imidza -nego sopstevni zbog opstanka. I kada je bila svaznik i hvaljena i kada je prepoznavana kao neprijatelj ,Srbija je nemilosrdno razarana. "Svet je malo nervozan"! "Dobar imidz " bude i prodje , steta moze da traje vekovima.
au mile
Подизање ограде на граници са Бугарском би смањиило број илегалних улазака имиграната за 80%. Мађарска је подигла ограду на својој граници са Србијом и није добила никакву обавезујућу наредбу од институција ЕУ да исту уклони. У Саудијској Арабији, Катару, Кувајту, богатим нафтним земљама практично избегкица нема.У Турској има 1,8 милион избеглица, Либану 1,2 милиона, Јордану 650000. Тек сваки десети или двадесети је поднео захтев за азил. Ти људи дакле иду даље, на север, преко Србије и Грчке према препоруци Американаца чија амбасада финансира НВО које би популарисале избегличку попучацију у Србији. Ангела Меркел је поднела план у вези са избегличком кризом који подразумева пооштравање давања азила и повећање контроле кретања истих. Још увек не постоји план "расподеле " избеглица у земљама ЕУ зоне, већ свако настоји да избеглице пребаци у туђе двориште.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља