уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Како је Александар Јоксимовић прославио југословенску моду

Аутор: А. Цветићанинуторак, 08.09.2015. у 22:00
Милена Дравић у моделу из колекције „Проклета Јерина” 1969. (Фото М. Симић)

Од школских и радних униформи до модела високе моде који су у засенак бацили оне са ознакама Лорана, Диора, Валентина и које су наручиване за царице и славне даме, Александар Јоксимовић исписао је у својој каријери многе подухвате. У деценијама када је савремена мода, у тадашњој социјалистичкој Југославији, била непознаница, његово име било је синоним за успех, и то шири од оног везаног само за сферу одевања.

Дизајнер чије су креације 1967. и 1969. дословно изазвале револуције на смотрама моде у Паризу и Москви, почетком деведесетих година, према сопственом признању, одлучио је да се пензионише и тек је спорадично радио.


Милена Дравић у моделу из колекције "Вела Нигринова" из 1970. године (Фото В. Томовић)

У Музеју примењене уметности у Београду вечерас ће бити отворена изложба посвећена Јоксимовићу, легенди југословенске и српске моде. Ауторка поставке Бојана Поповић истиче да поставка, нажалост, није ретроспективна, већ документаристичка и хронолошка:

– Примерци изведених модела нису сачувани ни у његовом атељеу ни у фабрикама за које је радио широм тадашње државе. Посетиоци ће моћи да виде 108 скица и фотографија и књигу десена из нишке фабрике. У складу са светским токовима, доступна је интерактивна база преосталог материјала који је креатор пре десетак година поклонио музеју.

Ово је први пут да се пружа на увид оно што је само у једном делу каријере, од 1967. до 1997, урадио наш Сен Лоран, како су га тада називали. А урадио је много тога.

Први ангажман добио је у фабрици свиле у Новом Саду, у граду где је завршио Школу за примењену уметности, одсек за текстил. За прво запослење 1959. на месту референта у Заводу за унапређење домаћинства директно је била „одговорна” Милица Бабић, супруга Иве Андрића, постмодернисткиња и прва школована костимографкиња. На основу само једне скице из његове пријаве она је наслутила какав је Јоксимовић вансеријски таленат. Да није погрешила, потврдили су две деценије касније представници куће „Диор”. После колекције „Проклета Јерина” позвали су га да ради за њих. Како је у каснијим интервјуима Јоксимовић изјавио, одбио их је и није се покајао. Планетарном успеху те колекције високе моде из 1969. допринео је и едиторијал у француском „Елу”. Моделе је у свом атељеу фотографисао славни Тони Кент, име из импресума „Вога” и званични фотограф принцезе од Монака и Ричарда Никсона.

Бојана Поповић је три године радила на припреми изложбе. Срећна околност је што је сестра креатора сачувала прес-клипинг из тих деценија.

– Готово да није било штампе која није писала о раду Јоксимовића. Он је, на неки начин, допринео и буму модних часописа код нас, био је окосница рада неких текстилних фабрика – појашњава наша саговорница.

Међутим, све те прве моделе, „Златне кошуте” и остала признања тешко да ће публика икада видети јер је почетком деведесетих година из дизајнеровог атељеа нестао највећи део тог блага.

Куриозитет је да, иако масовно копирани, ниједан модел за домаће, али и страно тржиште није понео етикету са именом креатора. На овим просторима то је тек крајем осамдесетих година успела Мирјана Марић. Иако је Јоксимовићу 1976. у оквиру „Центротекстила” отворен Атеље „Јоксимовић”, по угледу на онај каква је имао Пјер Карден.

Последње године рада посветио је моделима од коже и трикотажи. Као од самих почетака, мотиви су му били инспирисани националном традицијом, етно-орнаментиком, било са текстила, накита или фресака.

Изложбу прати каталог и с њом у вези ће бити одржана предавања све до 30. октобра, до када ће поставка бити отворена за посетиоце. Част да отвори изложбу припала је Корнелију Ковачу, чија је „Корни група” често наступала у костимима које је за њих дизајнирао Александар Јоксимовић.

Деведесетих година није било морално бавити се модом

– Лето не волим претерано и увек закачим неки вирус, због климе – уз осмех, у телефонском разговору, каже Александар Јоксимовић (1933).

Из удобности стана у центру Београда поновио је, као и пре петнаестак година, када је последњи пут говорио за медије, да је одласком у пензију још почетком деведесетих завршио са модом:

– Интимни опроштај била је колекција из 2002. са кућом „Мона” за учеснице избора за мис.

Признаје да му је тада пријао рад са младим дизајнерима и гужва међу шиваћим машинама фабрике на Дорћолу.

– Када сам отишао у пензију, обећао сам да се више нећу бавити том професијом. Ако сте рано почели да радите и успели да постанете препознати као нешто вредно и добро, онда нема потребе да настављате. Деведесетих година, док су људи гинули, није било ни морално бавити се модом. И мода, знате, то је посао који није лак, што најбоље знају они који се њоме баве – рекао је дизајнер за наш лист.

Време данас испуњава неком другом уметношћу – сликањем, и како каже, ништа му не недостаје, осим времена:  

– Зачас ми прође дан.

На отварање изложбе неће доћи, а дипломатски је одбио да оцени моду данашњице.

– Млади креатори би требало да данас имају реч.


Коментари5
34dee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

prodje sve ali ne i moda
Juga je bila ozbiljna zemlja, Joksimovic je bio priznat u svetu, mi smo bili dostojanstveni gradjani. Sve u proslosti. Sada, imamo cega da se secamo.
Маја М.
Као да је било јуче.Тада сам била мала, али захваљујући Базару многе лепе успомене никада не избледе, тако ни Јоксимовићеве креације забележене на шареним странама мог омиљеног листа.
К С
Неко би требао да том заслужном човеку отвори страницу на WIKIPEDIJI и да постави фотографије на веб.
Uki Uki
Мода непознаница у СФРЈ 60-тих и 70-тих, све док се Јоксимовић није појавио?! Господине новинару Ви сте очито побркали нешто. Погледајте снимке Београда, Загреба или неког другог главног града СФРЈ из тих година и видећете жене и мушкарце обучене по последњој париској моди. Београд је тада као и данас важио за један од елегантнијих градова Европе, а ни унутрашњост није заостајала много за њим радиле су огромне текстилне фабрике које су копирале Кардена и Коко Шанел, у стилу наравно, не и у кроју. СФРЈ није била под СССР-ом није била и ни по чему се није одвајала од модних токова на западу чак ни међу обичним народом.
spustite loptu
Bilo je to vreme socijalizma, Zapad se obradovao da je neko na Balkanu krenuo njihovim stopama.Kreatora Joksimovica je prenaduvala srpska stampa - on je na Zapadu kratko vreme bio interesantan a danas u potpunosti nepoznat.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља