петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
72. ВЕНЕЦИЈА

Играм, певам, скачем, к’о од мајке рођен

Аутор: Дубравка Лакићсреда, 09.09.2015. у 22:00
(Фото Д. Лакић)

Венеција, Лидо –Рејф Фајнс је све до „Кориолана“, филма који је режирао, милионском аудиторијуму био познат по свом раду искључиво испред камере, као британски глумац који је досегао светску славу незаборавним улогама у „Шиндлеровој листи“ и „Енглеском пацијенту“, као врсни позоришни глумац и најстарије од шесторо уметнички талентоване деце фотографа Мајка Фајнса и књижевнице Џенифер Лаш.

У рокенрол римејку филма „Базен“ Жака Дереја, сада под називом „Велики пљусак“ (A bigger splash), према сценарију америчког писца Дејвида Каџганича и у режији италијанског редитеља Луке Гуадањинија, Фајнс тумачи лик хиперактивног, динамичног и адреналина пуног музичког продуцента Харија. То подразумева и да игра, скаче, гласно прича и још гласније се смеје највише сопственим шалама, ускаче другима у живот. Рејф Фајнс као представник енергичног света рокенрола –и свега што уз то иде– какав више не постоји.

Где сте пронашли инспирацију за тумачење овако „лудог“ лика?

Све је било детаљно написано на страницама сценарија, а понешто сам „украо“ од свог брата Магнуса који је музички продуцент. Он има тај динамичан менаџерско-музички живот. Наравно, Магнус није хипстер као што је мој Хари.

Људи попут Харија заиста постоје и у музичком и у филмском свету?

Претпостављам, али ја сам углавном следио оно што су Лука Гуадањини и писац Дејвид Каџганич поставили веома јасно. Харијева енергија треба да буде готово демонска, он је пун адреналина и са „хајперским“ понашањем.

Сцене у којима играте изврсне су, инспирисане играњем Мика Џегера?

Трудио сам се да никога не имитирам, зато нисам никога и ништа унапред гледао и нисам имао узоре. Вежбао сам са једном младом дамом, тренером плеса и познатом плесачицом која има пуно искуства у позоришту. Она је била мој водич кроз сценски покрет и плес.

Да ли и у приватном животу „ђускате“ ?

Волим понекад да заплешем на каквој доброј забави, али нисам баш неки плесач.

Каква вас музика покреће на плес?

Различита, од „Мобија“ до „Стонса“, „U2”...

Када сте прочитали сценарио за овај филм шта је било оно главно што вас је привукло?

Мислим да ме је највише привукла идеја о томе да играм неинхибирану особу. После толико улога особа које су интровертне, понекад чак и статичне, заиста је било изазовно тумачити екстровертну, хиперактивну и крајње динамичну и бучну особу. Као Хари ја сам и физички доста експониран. Кувам, пливам, плешем и то ми се баш свидело.

Свидело вам се и да сасвим наги скочите у базен?

Зашто да не! Свидело ми се и то, јер је и то било у служби дочаравања крајње спонтаности и неинхибираности Харијевог лика. Све те моје наге сцене су крајње спонтане и примерене ситуацијама у којима се мој лик налази. Хоћу да кажем да је моја нагост у функцији радње филма. Знао сам да ћу јурцати го, па сам морао и физички да се припремим, да затегнем мишиће.

У вашем послу има пуно страсти, али и љубоморе. Суочавате ли се са тим у филмској индустрији?

О,да, и често и много. Мислим да је то стално присутно у филмском бизнису који је често и веома бруталан. С друге стране, у мом послу постоји и пуно великодушности. У сваком случају, филмски бизнис није бизнис за свакога. За људе који лече своје ране од одбијања, од неуспеха, пристиглих година са којима се треба носити. Срећом, у овом послу се људи често и подржавају.

Срећом, ви имате и тај стални рад у позоришту, а настављате и бављење режијом па сте себи обезбедили добар, трајнији баланс у професионалном животу?

Јесте, али се увек сетим мог професора глуме који је имао обичај да каже: „Помирите се са тим да ћете једно време плаћати публику да дође да вас гледа“. Срећом ја сам веома рано заиграо Шекспира, био Хамлет и био гледан, а да нисам морао да плаћам ником да дође да ме гледа.

Стално сте изложени конкуренцији?

Сигурно, увек. Са тим сам се рано помирио, као што се сада полако мирим са тим да ме године стижу и да не могу увек бити иста особа, са истим шансама и могућностима.

Да ли сте икада осетили да као велика филмска звезда живите у некој врсти балона, одвојен од стварног света?

Не сматрам да тако живим. Излазим на улицу, возим се метроом, идем и у куповину...

И нико вас не „смара“ да заједно урадите „селфи“?

Не толико често. Можда зато што не очекују да сам то ја, ту међу људима у продавници меса. Понашам се нормално, не трудим се да изазовем пажњу. Наравно, на „тренди“ местима, у неком ресторану или на неком фестивалу ствари су другачије, јер је природно да ту вребају папараци.

Ваш контакт са реалношћу подразумева и да пратите избегличку кризу у Европи?

Да, то је огромно хуманитарно питање чије размере тек треба да разумемо. То што данас видимо неће отићи из наших живота тек тако. Мислим да европске земље ка којима су се имигранти са Блиског истока усмерили као ка крајњим циљевима треба боље да координирају. Проблем је што у европским земљама постоји и снажно антиимиграционо расположење, али и антиимиграционе законске регулативе. Ствари попут тензија које се стварају у Мађарској,због мађарске антиимиграционе политике, могу бити веома опасне. Треба помоћи и балканским земљама које су транзитне зоне избеглица. Недовољно се чини. Једино се чује глас Ангеле Меркел која указује на потребу кохерентног приступа избегличком проблему у Србији, Грчкој, на Балкану...

У „Великом пљуску“ чини се да уметници не могу до краја бити посвећени свом послу уколико имају јак приватни живот и љубавну везу?

Постоји у стварном животу тај клише да су уметници себични, али да ли то што сте уметник треба да значи да морате да будете стално опсесивни својим послом? Мислим да не значи.

Видећемо вас и у новом филму браће Коен?

Да, у веома малој камелеонској улози. Оно што сада могу да вам кажем јесте – то је филм о студио систему у Холивуду педесетих година прошлог века, а ја се појављујем у једној сцени као амбициозни британски редитељ. Нешто као комбинација Дејвида Нивена и Лоренса Оливијеа.

Чујем да ћете ускоро режирати нови филм?

Да, биће то филм о неким од аспеката личности и уметности балетског играча Рудолфа Нурејева.

Ви ћете бити Нурејев?

Не, Нећу! Овога пута нећу играти у филму. Само ћу га режирати и прихватити на себе сву могућу одговорност.


Коментари7
df599
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Прво проверите!
Још један извор за неверне Томе: https://en.wikipedia.org/wiki/Ralph_Fiennes, са извовором "Рејф".
Profesor Moriarti
Izgovora se Rejf.
Srba, Velika Britanija
@Tatjana Savov @Toma Stojanović Njegovo ime se zaista izgovara REIF a ne Ralf.
Рејф Фајнс
Зато што глумац тврди да се зове Рејф а не Ралф.
Toma Stojanović
Zašto pišete REIF kada se njegovo ime izgovara kao RAALF. Verovatno ste takav izgovor čuli od one plave novinarke RTS .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља