среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

У Врању пао закон о јавном информисању

Аутор: Вишња Аранђеловићчетвртак, 10.09.2015. у 15:00
(Фото www.rtv-vranje.rs)

Мало је недостајало да запослени у Радио телевизији Врање у понедељак имају разлога за двоструко славље – телевизија је напунила 35 година, а радници су мислили да тог дана постају њени власници. Славље је покварио „поклон“ из Агенције за приватизацију – саопштење из којег су схватили да су постали само мањински власници свог медија. Наиме, Агенција је акције поменуте телевизије расподелила тако што је 67 одсто пренето у Акционарски фонд, а новинарима је припао остатак.

Због спорне одлуке да и након приватизације РТВ Врање већински буде у рукама државе, јуче су представници те телевизије, Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије одржали конференцију за медије. Том приликом доскорашњи директор РТВ Врање Зоран Величковић истакао је да жели да верује да је одлука Агенције плод бирократске грешке, али и признао да су због сценарија по којем запослени преузимају телевизију био изложен притисцима.

– Дан пред почетак приватизације медија, 30. јуна, трпели смо страшан притисак из Агенције за приватизацију како бисмо доставили документацију. Кроз неколико телефонских позива убеђивали су нас да је за нас добро да се приватизујемо, да већ постоји купац и да не правимо проблем кад неко из Агенције може да изгуби посао због наше одлуке – тврди Величковић.

Агенција за приватизацију акције је поделила тако што је свако од 16 запослених добио 200 евра по години радног стажа, а в. д. директора РТВ Врање Нинослав Смиљковић каже да су запослени, заправо, обманути. Он је окупљене новинаре подсетио и да је тумачење надлежних у Министарству културе и информисања одувек било да се сав капитал преноси запосленима без накнаде.

Из Министарства културе јуче је стигло саопштење у којем захтевају од Агенције да, без одлагања, преиспита своју одлуку о приватизацији РТВ Врање, коју сматра неутемељеном и правно неодрживом. Ресорно министарство позива и на доследно поштовање Закона о јавном информисању и медијима.

Међутим, директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара тврди да су они и урадили све у складу са прописима, онако како су то чинили приликом приватизације сваког другог предузећа, попут Генекса, НИС-а…

– Зашто би медији били изузетак? Ми смо урадили све како налаже Закон о приватизацији који је у овом случају кровни пропис, а запослени се осећају превареним јер их Министарство културе и информисања није исправно информисало. Никада им нису рекли, односно у свом акту (Закону о јавном о информисању прим. аут.) нису прописали да могу да буду стопостотни власници медија – објашњава за „Политику“ Шубара и додаје и да, ако заиста желе да буду газде своје телевизије, могу на берзи да откупе акције од Акционарског фонда.

Међутим, експерт за медијско право Слободан Кремењак сматра да Агенција у овом случају није „гледала“ у адекватан закон.

– Закон о приватизацији опште уређује приватизацију, а Закон о јавном информисању је лекс специјалис. То значи да је требало урадити у складу са законом који се односи на медије. Оваквом одлуком Агенција за приватизацију иде супротно циљу којим се тежило, а то је да држава изађе из власништва над медијима – казао је за наш лист Кремењак.

Оно што је сигурно, Закон о јавном информисању не каже ни да запослени не могу да буду стопостотни власници свог медија.

---------------------------------------------------------------------------

Забуна у интерпретацији

Новинска агенција Танјуг није на прави начин схватила саопштења које је медијима упутила Агенција за приватизацију поводом случаја РТВ Врање, па је јуче објавила вест да су запослени постали власници тог медија. Наиме, Танјуг је акценат ставио на део у којем се каже да је Агенција обуставила поступак приватизације продајом капитала РТВ Врања и предвидела наставак приватизације преносом капитала запосленима без накнаде. Реч је о нечему што је Агенција урадила још пре два месеца, а почетком ове недеље донела је одлуку којом су новинари постали мањински власници РТВ Врање.


Коментари4
06af7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Zasto postoji sukob Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o privatizaciji - situacija kada postoji pravni osnov da se za resavanje jednog cinjenicnog stanja primene ova deva zakona? Kako je moguce pored brojnih pravnih strucnjaka u javnoj upravi i, narocito, u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo? Da li potreba za donošenjem Uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavaca medija, koja se ne pominje u ovom tekstu, proizilazi iz opštosti i nedovoljne određenosti odredbi ova dva zakona? I sta u clanu 1. ove uredbe predstavlja rok 31. oktobrar 2015. godine? Izgleda, na kraju, da je u ovom slucaju bila dovoljna analiza "Istinomera" izneta 30.07.2015. u tekstu "Sistemsko (ne)sprovođenje privatizacije medija u Srbiji".
Komšija Pera
Čekaj, ako ima samo jednog zaposlenog koji ima pravo na akcije (ostali dobili akcije "Telekoma" itd.), znači on postaje vlasnik svega za džabe i može to da proda sutra?
Zoran Miladinović
Neko je tu gledao pogrešan propis.No, brzo će se to razjasniti.Nije ni čudo što se dešavaju greške, imamo stotine propisa koji nisu međusobno usklađeni.A, privatizacija uopšte, kod nas je ravna zidanju Skadra.Pa, mi punih 26 godina obavljamo tkzv. privatizaciju.Tačno od 1989. godine.Promenulo se 4 "modela" privatizacije,privatizuje se već privatizovano itd.Nije ni to čudo, protutnjali smo kroz 4 države za to vreme, sve sedeći na istom mestu.Čudo je jedino, što za sve to vreme nismo uvideli šta nam je ta tkzv. privatizacija donela.
Gavrilo Štrbac
Neverovatno. Opšte pravilo u pravnoj nauci je da poseban propis derogira opšti. To znači da posebna odredba koja se odnosi na privatizaciju medija derogira opšti propis u privatizaciji ostalih subjekata. Ili se stvarno ne razumeju u svoj posao ili postoji neka pozadina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Уводник

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља