уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Шубара и судбина

Аутор: Вишња Аранђеловићчетвртак, 10.09.2015. у 22:00

Сећате ли се колико су Александар Вучић, Иван Тасовац и странци попут два Мајкла, Давенпорта и Кирбија, хвалили нове медијске законе као доказ да је Србија постала демократска држава. Пет су дугих година стварани. Писали су их домаћи стручњаци, прекрајали страни експерти. О њима се расправљало широм земље, у луксузним хотелима о трошку страних донација. Последња станица био је Брисел. Државни апарат морао је да пре гласања буде сигуран да је ЕУ задовољна садржајем закона.

Главно је било повлачење државе из власништва медија. Медији нису били одушевљени, знали су да је прва рунда приватизације, почетком деведесетих, оставила пустош. Али премијер Вучић је пре годину дана казао: „Ја видим сад притисак, сви хоће да држава остане у медијима. Зато што нису способни да иду на тржиште. Ма, не занима ме. Сви у приватни сектор.” Ова изјава постала је рефрен државног апарата. А само неколико дана пред почетак приватизације, Тасовац ју је одсвирао у свом аранжману: „Држава хоће и законски се обавезала да изађе из власништва у медијима, али ти исти медији неће да изађу из државе”.

Том увертиром свечано је почела приватизација. Најпре су планули мејнстрим и војвођански медији, а купци су долазили из фабрика пластичне амбалаже, аутомеханичарских сервиса. Ретки су и раније били у медијског бизнису.

Мали број државних гласила одлучио је да не иде на лицитацију, већ да запослени искористе право на бесплатне акције и постану власници свог медија.

РТВ Врање први је медиј који је у приватизацију кренуо по том сценарију. У понедељак, када су припремали двоструко славље поводом 35. рођендана РТВ Врања и гланц нове одлуке којом постају газде свог медија, из Агенција за приватизацију стигао је хладан туш. Запослени су добили само 33 одсто акција, а остатак је пренет у Акционарски фонд.

Апсурд у којем РТВ Врање и после приватизације већински остаје у власништву државе, директор Агенције Љубомир Шубара објаснио је овако: Медији се приватизују по истом механизму као и све друге фирме, искључиво у складу са Законом о приватизацији, а закон није предвидео да медијски радници имају право на 100 одсто акција. Безобразлук је у томе што је прећутао да се Закона о јавном информисању придржавао кад је реч о року за приватизацију медија који је краћи у односу на друге фирме.

Ово је прави шамар медијској реформи. Чаршија се пита је ли медијима могуће само да пређу у руке Радојице – магната који је покуповао медије по унутрашњости Србије – или да нестану.

Исти политичари који су се клели у медијске законе и европске стандарде дугују нам сада јасан одговор.

На потезу су Александар Вучић и Иван Тасовац.


Коментари12
6b3c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Mom gornjem komentaru prikljucujem i sledece pitanje: Ako je Ustavom Republike Srbije (clan 86. stav 2) odredjeno: "Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom", da li je onda ispravna definicija:"Privatizacija, u smislu Zakona o privatizaciji,(clan 2. tacka 2) je promena vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja posluju društvenim i javnim kapitalom. [...]"? Na koju promenu vlasnistva se misli u definiciji iz zakona? "Privatizacija" ("privatisation"), u smislu Oksfordskog recnika, jeste prenos posla, industrije ili usluge od javnog na privatno vlasništvo i upravljanje.
Јован I Јовановић-Змај
@ маттко маттко | 11/09/2015 14:28 att novinje novo | 11/09/2015 13:50 Управо о томе он(а) и говори. Прочитати и разумети пре "клик" "пошаљи".
NOle Perić
Ma Šubara je stari SPS kadar i sada mora da vrati uslugu i SPS -u ili SNS-u u Vranju, jer se bliže lokalni izbori, a i tamo je haos izmedju SNS -a i SPS-a na lokalu i prosto je velika stvar ko će da vedri preko te televizije. Sve sami krimosi...
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U Zakonu o javnom informisanju i medijima u clanu 142. propisano je, izmedju ostalog: "Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ukoliko je javni poziv objavljen u roku predviđenom stavom 11. ovog člana, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade." S druge strane, "prenos kapitala bez naknade zaposlenima", u smislu Zakona o privatizaciji (clan 2. tacka 23), jeste prenos kapitala u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se do 30% kapitala prenosi zaposlenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima. Ova dva zakona su, izgleda, u sukobu (?!)
маттко маттко
att novinje novo | 11/09/2015 13:50 за Вашу тачну информацију: ББЦ припада јавном сектору. Иако делови коорпорације раде за профит (као "јавне корпорације"), главни део ББЦ је класификован као основни део централне владе од стране Канцеларије за националну статистику још 1946 године и тако је и данас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља