понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:06

И Турци кажу: јефтино пиво

Аутор: Др Ма­ри­ја Ђин­ђићсубота, 12.09.2015. у 09:15
Дарко Новаковић

Ви­ше­ве­ков­на тур­ска вла­да­ви­на на те­ри­то­ри­ји Бал­ка­на, на ко­ме су жи­ве­ли ју­жно­сло­вен­ски на­ро­ди ре­зул­ти­ра­ла је усва­ја­њем и ши­ре­њем ве­ли­ког бро­ја тур­ских ре­чи. Ме­ђу­кул­тур­ни и ме­ђу­је­зич­ки кон­так­ти отво­ри­ли су и пут ула­ску сло­вен­ске лек­си­ке у тур­ски је­зик. У овој сво­је­вр­сној тр­го­ви­ни ре­чи­ма знат­но ма­њи број сло­вен­ских ре­чи на­шао је сво­је ме­сто у тур­ском је­зи­ку. Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку има око три хи­ља­де тур­ци­за­ма, док тур­ски књи­жев­ни је­зик бе­ле­жи све­га око сто ре­чи из сло­вен­ских је­зи­ка. 

Не­ка­да је број срп­ских ре­чи био да­ле­ко ве­ћи у осман­ском тур­ском је­зи­ку, јер је у пр­вим ве­ко­ви­ма осман­лиј­ске вла­сти срп­ски је­зик био је­дан од ди­пло­мат­ских је­зи­ка Пор­те, те су се та­ко сул­та­ни слу­жи­ли срп­ским је­зи­ком у ди­пло­мат­ским пре­пи­ска­ма са не­ким за­пад­ним и се­вер­ним зе­мља­ма, као на при­мер са Угар­ском, ко­ја је та­ко­ђе има­ла срп­ско оде­ље­ње при дво­ру. 

Ве­ћи број  сло­ве­ни­за­ма да­нас се не ко­ри­сти че­сто у тур­ском, јер пој­мо­ви ко­је ове ре­чи име­ну­ју ни­су ви­ше ак­ту­ел­ни, а спа­да­ју у до­мен кул­ту­ро­ло­шке лек­си­ке ко­ја се од­но­си на је­ло, оде­ва­ње, зeмљорадњу, ти­ту­ле и ин­сти­ту­ци­је ло­кал­не вла­сти и сл. (se­ma­ver са­мо­вар, pi­ru­hi бу­рек, vat­ka на­ра­ме­ни­ца, kuluçka квоч­ка, ta­li­ka та­љи­ге).

 Са­мо је­дан број ре­чи при­па­да оп­штем лек­сич­ком фон­ду, као kral краљ, kraliçe кра­љи­ца, çete че­та, vi­ş­ne ви­шња, şap­ka шап­ка, kum­pir кром­пир пе­чен у љу­сци, ma­zot ма­зот, vot­ka вот­ка. 

За мно­ге од ових ре­чи те­шко је утвр­ди­ти из ко­јег тач­но је­зи­ка водe по­ре­кло, јер је ве­ли­ки број ре­чи ко­је бе­ле­же сви сло­вен­ски је­зи­ци; та­кве су на при­мер оп­ште­сло­вен­ске ре­чи: ko­sa ко­са, kral краљ, pul­luk плуг, vi­ş­ne ви­шња, voyvo­da вој­во­да. Да ли он­да у том ин­вен­та­ру по­сто­ји не­ки ср­би­зам? 

Јед­но­том­ни реч­ник тур­ско­га је­зи­ка (Türkçe Sözlik) бе­ле­жи реч Bo­cuk (Bo­jik, Bo­juk) (што од­го­ва­ра срп­ском на­зи­ву Бо­жић) као на­зив за пра­зник пра­во­слав­них хри­шћа­на ко­ји се сла­ви 7. ја­ну­а­ра по гре­го­ри­јан­ском ка­лен­да­ру, док се за Бо­жић ко­ји се сла­ви 25. де­цем­бра (као и за ка­то­лич­ки Бо­жић) ко­ри­сти за­себ­на лек­се­ма Noel, по­ре­клом из фран­цу­ског је­зи­ка. У осман­ском пе­ри­о­ду по­сто­ја­ла је и по­ре­ска да­жби­на resm-i bo­jik (ре­сми Бо­жик), од­но­сно при­стој­ба (так­са) на бо­жић­ни по­сек сви­ња. 

У ди­ја­лек­ти­ма Ре­пу­бли­ке Тур­ске има сва­ка­ко ви­ше сло­вен­ских, од­но­сно срп­ских ре­чи. Пре­ма нај­но­ви­јем пре­глед­ном по­пи­су проф. Хај­ри­је Су­леј­ма­но­глу Је­ни­сој по­сто­ји не­што ви­ше од 550 ре­чи по­ре­клом из сло­вен­ских је­зи­ка. 

И ме­ђу њи­ма је ве­ли­ки број ре­чи ко­је бе­ле­же два сло­вен­ска је­зи­ка или ви­ше њих; jef­tin јеф­тин, ma­çka мач­ка, peç пећ, pe­la­na пе­ле­на, pi­va пи­во. Из срп­ског је­зи­ка су, на при­мер, сле­де­ће ре­чи: ga­cak га­чац, gupçe гу­би­ца, ko­sat ку­са­так, mut­ka мот­ка, pa­puk па­пак, pa­pa­ra по­па­ра, pi­va пи­во, şuba­ra шу­ба­ра. Не­ке од ових ре­чи чу­ва­ју об­ли­ке из срп­ских на­род­них го­во­ра, као што је то слу­чај са реч­ју çeşt чест, ко­ја пред­ста­вља ста­ри­ји, цр­кве­но­сло­вен­ски об­лик ре­чи част, а ја­вља се у тур­ском у зна­че­њу го­зба. Сло­ју на­род­не лек­си­ке сло­вен­ског по­ре­кла пре­ти иш­че­за­ва­ње, те би за срп­ске и тур­ске лин­гви­сте био ва­жан за­да­так по­пи­са­ва­ње те лек­си­ке на те­ре­ну и ње­на де­таљ­на ана­ли­за, с об­зи­ром на то да је про­шло ви­ше од по­ла ве­ка од ка­ко је проф. Ан­дре­ас Ти­це из­вр­шио по­пис сло­вен­ске лек­си­ке у тур­ским на­род­ним го­во­ри­ма.

Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ


Коментари9
31461
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zujo Klicuka
Bice da rec "jeftino" dolazi iz grckog jezika koja se tamo izgovara "ftino(s)" kao pridev pa je uz dodatak naseg "je" postalo "jeftino". Da li ova rec ima nekih drugih korena ili je uvezena iz turskog nije mi poznato.
Srba, Velika Britanija
Najzad jedan normalan i logican tekst na ovu temu, zahvaljujem autoru I Politici. Najsmesniji su mi oni autosovinisti koji ocigledne srpske ili slovenske reci u turskom, proglasavju za turcizme u srpskom (vishnja itd).
Лектор за српски
Октобарфест, те речи постоје у дијалектима, не у стандарном турском језику. А пише се вотка у српском због једначења које постоји у изговору.
Facebook Turcizmi
На Facebook се може наћи страница посвећена управо турцизмима у српском језику https://www.facebook.com/Turcizmi
rusista aleksa
piruhi - преузето из руског - пирог/пироги; као и самовар; а правилно је и вотка и водка

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља