понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Редов је наредио ђенералу

Аутор: Миомир Филиповићпетак, 11.09.2015. у 22:00

Породица Јуришић у Црној Бари је најбројнија у овом великом мачванском селу. У свим ратовима које је Србија водила у 19. и 20. веку било их је на бранику отаџбине на десетине. Већина је оставила кости диљем бојишта куда је Србин бранио кућни праг. Нарочито се то догодило у време Великог рата. У српској војсци их је било од редова до ђенерала. Само од Живка и Маре Јуришића било је њих пет међу којима је било сељака, лекара, официра и генерала. Најпознатији из фамилије Јуришића у Црној Бари је свакако армијски ђенерал Пантелија Јуришић, кога Мачвани често замењују са Павлом Јуришићем Штурмом, јер мисле да је то један те исти човек. Павле или Павел Штурм, касније Јуришић је Лужички Србин и од Пантелије Јуришића из Црне Баре, у Мачви био је старији 33 године. Павле Јуришић Штурм био је командант Треће српске армије у балканским и Првом светском рату, а Пантелија Јуришић је био у време пробоја Солунског фронта командант српске коњице у Првој српској армији.

Пантелија Јуришић је по писању дивизијског ђенерала Теодосија Луковића једини виши ђенералштабни официр Српске војске који је одликован са пет ратних одликовања са мачевима. За испољену храброст у командовању два пута је одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена. Ђенерала Пантелију је одликовала француска врховна команда са највишим орденом Легијом части, а енглеска са орденом Светих Михаила и Ђорђа, као витезу трећег степена, док му је италијанска војска доделила орден Савоја четвртог степена. У балканским ратовима Пантелија Јуришић је као ђенералштабни мајор одликован орденима Белог орла са мачевима трећег и четвртог степена и Златном медаљом Милоша Обилића. Остало је забележено да је ђенералштабни мајор Пантелија на челу српске војне делегације успешно завршио преговоре са Есад-пашом око опсаде Скадра. Пантелија је говорио неколико светских језика и био веома вешт преговарач.

Пантелија Јуришић је војну академију у Београду завршио као први у рангу и на свечаности произвођења у чин потпоручника 1899. године присуствовао је и његов стриц славни ботаничар Живојин Јуришић, који је крајем 19. века предавао ботанику на Оксфорду и Кембриџу. За ту прилику професор Живојин Јуришић је синовцу на поклон уручио сабљу рекавши:

– Ову малену сабљу поклањам мом синовцу будућем српском ђенералу!

Вештина командовања српском коњицом ђенерала Пантелије се нарочито испољила у пробоју Солунског фронта. У тим редовима српске војске био је велики број његових Мачвана, који су и данас поносни на њега.

Из тих времена остала је прича како је једном приликом на солунском фронту српска војска пребацивала железницом коњицу на друге војне положаје. Киша је лила као из кабла. Војници су утоварили све коње, али један никако да се угура у вагон. Испод једног дрвета стајао је Пантелија и по један официр Француз и Енглез, посматрајући шта војска ради. Наједном из групе војника која није могла да угура коња прочу се оштар глас:

– Пантелија, долаз вамо да угурамо овог коња!

Ђенерал Пантелија мирно је пришао и помогао да војници угурају последњег коња у вагон. Настао је тајац и запрепашћење. Поручник који је надзирао утовар сав бесан је наредио да војник пође на рапорт под шатор ђенерала Милоша Васића и буде представљен као Милић Јуришић, редов коњице у Дринској дивизији.

– Милиће, шта је теби ђенерал Пантелија? – упита ђенерал Васић.

– Рођени брат, господине Ђенерале! – одговори Милић.

– Ко је старешина имања у Црној Бари? – поново ће ђенерал Васић.

– Ја, господине ђенерала, имам 20 ’ектара – рече Милић.

– Вољно си Милиће! У Србији се слуша старији брат и старешина куће без обзира на чин и положај.

Мачвани и данас диване на шору да су то кад су чули француски и енглески официри исто одобрили као и ђенерал Васић. Некад се у породици знао ред. Да ли је то и данас тако!?


Коментари11
01bd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olivera
Poštovan Filipe, slučajno sam pročitala priču koja me je dirnula. Ja sam praunuka Milića Jurišića iz Crne Bare. Moja majka rođena Jurišić odrasla je na prelepom imanju u Crnoj Bari. Detenjtsva sam provodila tamo. Od potomaka velike porodice ostalo nas je-uglavnom ženskadija. Moj ujak na žalost priminuo je prošle godine. Ukoliko bi želeli još ponešto da čujete, to bi mogla biti interesantna priča naše porodice i istorije i o tome nestajanju veličanstvenih ljudi,seljaka, lekara i đenerala. Ostalo nas je po Beogradu, Novom Sadu, Loznici i belom svetu...dosta naučnika i profesora, potomaka koji i nisu drugačiji mogli biti od takvih predaka...A priča ima...i ordenja i fotografija...i sećanja-digatlnih i onih pravih neprocenjivih
Проф. др Миладин М. Шеварлић
Браво Фићо за изврстан чланак и опис односа у породици и "сељачкој" војсци. Поједини критичари описа да старији брат наређује млађем, иако је по чину подређени, занемарују суштину Фићине приче: важно је да је тадашњи ђенерал српске војске помогао да се угура коњ у вагон! Који би то генерал данашње Војске Србије урадио - чак и да му не "нареди" старији брат са нижим чином?
semberac Solakovic
Ne bih komentarisao to redov-djeneral.Pohvale za politiku sto objavljuje ovakve tekstove da ne zaboravimo nase junake.Mi Srbi preko Drine tj.preko puta Crne Bare dobro znamo sta je Crna Bara darivala srbstvu.Pocevsi od Deve vodenicara,Hajduk Stanka itd.itd.Hvala vam crnobarci sto postojite.
Твртко .
srx imus | 12/09/2015 15:40 Ситуација где редов наређује ђенералу испред страних генерала говори о постављању породице испред друштва које се опет сматра као нека шира породица. Дакле, Ваша критика Сркс заправо како поступање редова и ђенерала није прихватљиво говори о Вашој (и не само Вашој већ можда и мојој) потреби да се изађе из патријахалног друштвеног уређења - и да се пређе на организовано, процедурално, бирократско. Ипак, - могуће је да је Србија и добила Велики рат јер су остаци патријархалног још увек постојали. Већ у следећем рату - наша војска је била поприлично лако поражена иако су постојале "боље" процедуре. Велико је питање шта је боље и када је шта боље. Некад је организованост и субординација боља, а некад - пак - може и редов да препозна нешто што генерал не види. Велико питање и не бих заузимао искључиве позиције.
Славиша Милошевић
Хвала Политици, што нам брани да заборавимо на наше претке, што нас подсећа какве су то моралне величине, храбри и поштени људи били, за разлику од нас данас, јадних и чемењрних. Зато, Политико још једном хвала, да се памти, чита и никада не заборави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља