уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Највећа принцеза мојих филмова била је Милена Дравић

Аутор: Славко Трошељнедеља, 13.09.2015. у 15:00
(Фото Д. Јевремовић)

Младомир Пуриша Ђорђевић, најстарији редитељ српског филма још се не предаје. Режира и у 92. години, а тренутно снима филм о Бранку Ћопићу. Лако се креће и брзо мисли.

Почео је да режира 1947. а уследили су филмови: „Девојка”, „Сан”, „Јутро”, „Подне”, „Бициклисти”, „Крос контри”, „Павле Павловић”, „Танго је тужна мисао која се плеше”, као и низ филмова по причама Чехова за телевизију. Добијао је награде у Пули, Венецији, Москви...

Члан је и Удружења књижевника Србије. Објавио је десет књига и више од 100 прича. Играо је фудбал за први тим Борца из Чачка. Био је 1946. новинар Културне рубрике „Политике”, а потом је ушао у филм. Живи са ћерком Лидијом (43), драматургом, и зетом Рашом Андрићем, редитељем.

Шта знате о самоубиству Бранка Ћопића?

И то ће бити тема мог новог филма. У томе ми је помогла Бојана Андрић која у РТС-у води емисију „Трезор”. Упутила ме је на човека који је тог 26. марта 1984. шетао са Ћопићем од хотела „Москва”, где су попили по сок, пре његовог трагичног скока с моста.

Како тумачите овај поступак Ћопића?

Допала ми се идеја да тако заврши живот. Мени се данас, у 92. години, дешава да понекад зажалим што тако дуго живим. Познаник мојих година за то стање духа каже: „Легнем у понедељак, а оно субота.”

Шта ви тражите од себе у том смислу?

Још тражим моју последњу реченицу и полако живим овај живот. Желим да све вас, који сте прошли кроз мој живот, оставим са лепом утехом да – нећу знати да сам умро...

Филмом о Ћопићу говорите и о себи?

Углавном да. Добро смо се познавали. Имао сам више идеја о заједничком раду. Читајући његове приче већ сам видео филм. Али, он ме је кочио у тој намери уз објашњење да за претакање његових прича у филм још има времена. Ипак, снимао сам их за телевизију.

Чије мисли следите?

Моји идеали су били Достојевски, Чехов, Пруст, Фокнер, Толстој и, посебно, филозоф Ниче. Он ми је „дао” више идеја за мој филмски рад, а и за живот. И сад га цитирам: „Није важно како живиш, већ како разумеш бит живота”, „Није важно што не признајемо своје емоције и што лажемо друге, већ што лажемо себе”, „Ако ниси искрен нећеш имати искрене пријатеље, а кад немаш искрене пријатеље немаш никога.”

Да ли увек говорите истину?

Морам да признам да сам увек говорио истину на ироничан начин који је, у суштини, само мени штетио. Врло често је ту моју истину било тешко протумачити. Тако да сам у низу сусрета имао доста питања, објашњења и сумњи. А ја сам, у принципу, увек истинољубив. Истина је моја једина вера, али иронија ми је одбрамбени део личности.

Шта вам је важније: свест или подсвест?

Процени живота научило ме је искуство. Јер, оно што ми нуди подсвест јесте инстинкт који је, по низу искуства, превазишао снагу свести. Бавећи се уметничким радом никад се нисам ослањао на оно што видим, већ на оно што осећам. Ни моји филмови нису имали свесну радњу. Они су имали форму која показује садржај. Убиства нису приказана брутално, него као магла која обухвата недело. Милена Дравић у „Јутру” трчи кроз маглу из које одјекне пуцањ.

Да ли увек имате исти став?

Животне ситуације су ме научиле скепси. Кад видим да ми се нешто допада не верујем у то што видим, већ у оно што осећам. И тако у низу животних ситуација. Али, то моје животно правило не примењујем на људима већ према ономе што радим. Тако сам, на пример, мислио да ми је филм „Лето је криво за све” лош, а он је, у ствари, био добар. Кад немам сумњу у оно што радим тај посао није добар.

Које глумце сте посебно волели...

Мени се десило нешто занимљиво. Многи касније познати глумци код мене су дебитовали. Прву улогу у филму Мија Алексић је имао код мене. Десило се и да је једна девојчица са 10 година упала у филм „Сан”. Била је то Неда Арнерић. Био сам врло срећан што сам у филму „Павле Павловић” Бекиму Фехмијуу дао велику улогу. Али, највећа принцеза мојих филмова била је Милена Дравић. Сви филмови у којима ми је она била глумица – нису моји. То су њени филмови.

...а ко вам је била највећа љубав?

Милена Дравић. Та љубав је 1960. прерасла у брак. У то време је била велика звезда. Ишли смо из филма у филм. Али кад сам приметио да јој сметам и да по много чему нисам човек за њу – пријатељски смо се развели.

Шта вам данас каже љубав?

Увек су то посебна стања. Моји филмови су пуни љубави. Често о томе причам сам себи. Али, пазим да ми се то не деси на улици. Љубав је лепа, али најчешће није реална. Изрази љубави, углавном, у стварном животу, по својој снази, надмашују емотивно стање особе која је повод љубави. Али, и бити заљубљен, без одговарајућег одговора, врхунски је догађај. То, верујем, сви знамо.

Како бисте себе представили?

Не волим много да причам о себи. Мој животни став најбоље је објаснио позоришни редитељ Дејан Мијач. Рекао је: „Увек сам био задивљен Пуришином невином радошћу с којом гледа свет око себе. Његова природа је драгоцена. Он је устрептао као дечак који пише своје прво љубавно писмо. Његове филмове не раздвајам од њега. Они имају шарм, али и политичку истину, посебно филм ’Јутро’. Ту ме је потпуно фасцинирао. Била је то чиста поезија.”

-------------------------------------------------------------------------

Нисам послушао Тита

Да ли је филм „Подне” објаснио Резолуцију Информбироа?

По мени јесте јер сам у припреми за тај филм, стицајем околности, имао сусрет с Титом. Рекао сам му, онако, узгред, да би било добро да направим филм о Резолуцији Информбироа, а он ми је, озбиљнијим тоном, рекао: „Немојте ту ништа да прчкате”. Нисам га послушао. О њој је, ипак, било приче у филму „Подне”. 


Коментари4
545c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic -
Djordjevic je imao zapazena ostvarenja, ali gde je film o rodnom Cacku? Film koji moze da isprica lepu i dobru pricu o rodnom gradu reditelja? Cacak i ceo kraj oko Cacka ne samo da imaju lepu prirodu, i zanimljivu istoriju nego su to predeli visprenih i zilavih ljudi, trebalo je o tome ispricati neku pricu.
Draga Mashin
G.Djordjevicu vi sTe snimice do ooo sta domain film ova a ko ih gleda? Gdese onI prikazuju? U kojoj drzavi? 67
slava
auuuuuuuuuuuuuuuu... sa koje si ti planete, aman... ccccc...
Препоручујем 1
Mara M. -
Predivan intervju a i ja sam tek sada shvatila da je Puriša čovek sa mnogo vrednosti. No, svako je imao svoj život tako da se nisam opterećivala da li nešto razumem, nego sam po osećanju svom živela. I uvek sam otkrivala neke istine koje su me činile zrelijom i boljom osobom. I trudila sam se da mi život bude škola i nauk za svaki naredni korak ali bez neke uslovljenosti već onako kako to opet izadje iz mene. Tako je nekako radio i stvarao i Puriša ali je on imao mnogo više sadržaja od mene. Raduje me da je i dalje u punoj stvaralačkoj snazi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља