понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Зeлене и црвене зоне

Аутор: Борис Малагурскисреда, 16.09.2015. у 08:15

Немачка је донела одлуку да почне са контролом границе са Аустријом, да заустави железнички саобраћај из те земље и привремено суспендује споразум из Шенгена. Ово ће да изазове домино-ефекат и сличне реакције других држава на Западу, а већ стижу информације о томе да контролу на граници пооштрава и Чешка.

Када су САД окупирале Ирак, комплекс у центру Багдада у оквиру којег се налази америчка амбасада проглашен је зеленом зоном, односно сигурним, „заштићеним” простором, док је остатак „незаштићене” престонице проглашен црвеном зоном. Американци из зелене зоне излазе да би правили хаос у црвеној зони – војници упадају у домове Ирачана и одвајају „сумњиве” од породица, многе убијају из ваздуха као у видео-игрици, док амерички предузетници отимају новац, послове, компаније и нафту од Ирачана, а кад Ирачани затраже нешто и за себе, Американци се из црвене зоне враћају у своју безбедну зелену зону, са „Мекдоналдсом”, „Бургер Кингом” и „Сабвејом” у срцу Блиског истока. Оно што се дешава у свету је покушај успостављања глобалне зелене зоне и црвене зоне.

Државе на Западу би, по подели, биле у зеленој зони и оне би наставиле да упадају у друге државе у црвеној зони да узимају шта им треба, и то по сваку цену, па и по цену убијања милиона недужних цивила, а кад грађани покушају да се домогну зелене зоне, попут избеглица са Блиског истока, могу само да пољубе врата, као и очајни грађани у Багдаду. Међутим, свет није исто што и један град и западни политичари ће се ускоро уверити да се река људи не може зауставити некаквом браном. Суштина избегличке кризе није у томе да су ти напаћени људи једва чекали прилику да живе по страћарама у Немачкој и Холандији – они би били пресрећни кад би могли да живе достојанствено и зарађују поштено у својим земљама, али су им моћници из зелене зоне отели сва та људска права спровођењем неолибералних економских мера и изазивањем политичке нестабилности, конфликата и ратова.

После Другог светског рата влада САД је спровела у дело Маршалов план. Био је то пакет помоћи Европи у оквиру којег су САД дале 13 милијарди долара (данашња вредност око 130 милијарди) да би се изградиле европске економије након стравичног рата који је за собом оставио разорен Стари континент. Било је више мотива за Маршалов план, али је сигурно у америчким обавештајним круговима било оних који су страховали да би без пакета помоћи уследио огроман талас европских миграната који би хрлили ка САД. Када су 2003. године САД ушле у Ирак, говорило се о „обнови Ирака” и великим пакетима финансијске помоћи. Новац је махом завршио на рачунима америчких корпорација, а Ирак је остао у рушевинама. Сличан је случај и са Авганистаном и Либијом, а лоше су прошле и балканске земље, које су хуманитарно бомбардоване 1990-их. Новог Маршаловог плана за разорене земље није било и грађани су почели да их напуштају.

Наравно, многи од избеглица који успеју да се домогну „обећане земље” врло брзо схвате да се налазе у зонама које су на другачији начин разорене неолиберализмом, у којима јаз између богатих и сиромашних расте до спектакуларних висина, те да их тамо чекају нове, углавном непремостиве препреке. Западне државе које муку муче са својим сиромашнима (као неко ко је дуго година живео у Ванкуверу, увек упућујем људе на то да истраже „Булевар бескућника” у срцу ове северноамеричке метрополе) свакако неће знати шта да раде с милионима нових очајних људи из других земаља са другачијим обичајима, док ће та неспособност западних влада неминовно подгревати тензије између домаћих и „непожељних”.

Људски је тражити нешто боље за себе и своју породицу. Избеглице које, побегавши из ратних зона, а вођене жељом за бољим животом, одлазе у развијеније земље не могу да побегну од тог људског нагона. Морална је дужност сваког човека да помогне другом човеку кад му је тешко. Али све и кад би избеглице у Будимпешти, Бечу и Берлину биле дочекиване са цвећем, не би било никаквих промена у глобалном тренду стварања зелене и црвене зоне. Кад би се сви становници црвене зоне преселили у зелену зону, моћници који су створили зелену зону смањивали би је тако да опет искључује „непожељне”. И тако све док црвена зона не дође до њиховог кућног прага. Тек кад западни моћници направе преокрет у својој спољној политици, односно кад престану да експлоатишу и урушавају друге државе, а почну да им се финансијски одужују за злодела која су им починили или макар, за почетак, престану да се мешају у њихове унутрашње послове, крај избегличке кризе ће бити на видику.

Филмски режисер и продуцент


Коментари7
fb16d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Igor (ZG)
Još jedan odličan tekst B. Malagurskog! Ja bih dodao da je nepravedan ekonomski sistem u srcu svih problema: ratova, seoba naroda, siromaštva, kriminala... Mi živimo u globalnom kapitalističko-imperijalističkom sistemu koji je zapravo usavršeni robovlasnički sistem. Iza tzv. "slobodnog tržišta" i tzv. "demokracije" se zapravo krije malobrojna kapitalistička oligarhija koja zapravo donosi sve političke i ekonomske odluke. Sistem se temelji na nasilju, proizvodi nasilje i održava se nasiljem. Sistem od čovjeka pravi neprijatelja drugom čovjeku. Čovječanstvu treba mir među ljudima i mir ljudi sa Prirodom. To može osigurati samo komunizam i to svjetski komunizam! Ne mislim na sistem u kojem smo mi živjeli jer to je socijalizam koji nije ukinuo privatno vlasništvo.
Предраг Чубриловић
Ма ми смо још у црвеној зони не због американаца него због деце комунизма, која данас владају Србијом. Борис критикује неолиберализам а користи iPhone који је један од продукта тог система. Ти исти американци су СФРЈ својевремено дали гомилу пара и створили привид да се у том периоду лепо живело од мрси-муда економије, али тада су нам били најбољи и није било битно, шта раде у Вијетнаму у то време. Али ето данас нам не дају паре па их сад ето мрзимо. За све ове године схватио сам да је либерализам у људској природи а да га разне интересне групе, комунисти са леве стране и црква са десне (барем код нас у Србији) спутавају да он буде оно што јесте. Слободан. Свако ко порекне то знајте да има неки интерес. Светска криза се у Србији није ни десила. Ми смо са нашим економским системом још у комунизму и нас су покрали домаћи политичари а не стране банке. Према томе, ми морамо отерати "децу комуниста", а свет, ма кога брига. Какви бакрачи, какве зоне.
Luka O.
Osrednji tekst o teoriji zavere. Moglo je to mnogo bolje. Jedino sto se moze videti da se ekipa teoreticara podmladjuje...
RAJKO RAJKOVIC
Autorov stav: "Суштина избегличке кризе није у томе да су ти напаћени људи једва чекали прилику да живе по страћарама у Немачкој и Холандији – они би били пресрећни кад би могли да живе достојанствено и зарађују поштено у својим земљама" je suplja prica. Kes novac plus besplatne beneficije (lecenje, hrana, stan) koji izbeglicka porodica dobija od vlasti u razvijenim zapadnim zemljama vrede mnogo vise nego prosecan BNP/glavi u njihovim zemljama porekla - a izbeglice su u najvecem broju jos najsiromasniji slojevi iz tih zemalja.
Marko Boltuzic
Kао и увек, нешто што сви знамо. Сјајно показивање поседовања информација, али од тога леба нема. Нема потребе да га потписујете (ако се он сам тако не потписује, а онда је то тек прича за себе) са "филмски режисер". За упућене режисер је за филм и/или тв. Редитељ је за позориште.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља