понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.09.2015. у 22:00 Татјана Лазаревић

Како Јахјага гуглује српски

Готово је немогуће на Косову наћи двојезични путоказ или таблу с називом улице на два језика, а да нису оборени, прецртани, изгребани, офарбани Фото Никола Белић

Реч отаџбинар недавно сам први пут прочитала у два текста, један за другим, у вестима о активности косовске председнице Атифете Јахјаге, на њеној званичној веб страници. Архаизми и нови језички појмови се по правилу не сусрећу, а ми смо управо добили један ,,савремени архаизам” који је ,,попунио” упражњено појмовно место за оног који „гради своју отаџбину”.

Дозволите да вам сада изворно наведем реченице са званичног сајта косовске председнице у којима је употребљена ова реч:

„Председница Републике Косова, госпођа Атифете Јахјага, данас је учествовала на комеморативном састанку на Академији наука и уметности Косова, у почаст фигуре истакнутог академика, хуманисте и отаџбинара Пајазита Нуши. Хајде да се овде уз част сетимо Хасана Приштине, Бајрама Цури, Ниман Феризи, Ћазима Балкани, Пашка Логореци и Ндуе Бутући као и учитеља Ибрахима Фехмиу у Дреновцу Вокши и Љатифа Шаћири у Ризнићу, и многих других отаџбинара доброчинитеља образовања који су отварајући школе на овим просторима отворили хоризонте знању као део националног буђења и достојанства.“

Текст писан латиницом. Рогобатне реченице. Погрешни предлози. Неправилна употреба падежа и речи. Опскурна и неправилна интерпункција. Све ово садржано је у само две цитиране реченице. Замислимо читав текст у оваквом срамотном језичком маниру! Замислимо хиперпродукцију саопштења, прописа, закона, процедура, пројеката и других активности косовских и међународних институција на гробљу српског језика! Замислимо све те преводе са прогресивног албанског и енглеског на језик девастираног остатка српског народа на Косову и Метохији; другоразредног и другоредног српског грађанског слоја, шћућуреног у понекој косовској институцији, школи, болници, заводу и неком предузећу у стечају из Србије, као последњем бастиону српске државности у покрајини. Замислимо шта све тек није доступно Србима на српском!

Свакодневно масакрирање матерњег језика српског народа у колевци његове културе и духовности огледа се пре свега у његовом непознавању у стручној, као и у елементарној сфери употребе, општој небризи, свесном игнорисању и угњетавању, на многим местима видљивој србофобији, у албанизацији, англизацији и кроатизацији, чиме се речи, реченична и текстуална форма, речју – читава језичка структура – убија масовно и неселективно. Када се систематски и структурно сагледа епидемија ове језичке дисторзије на Косову и Метохији од 1999, онда се већ може расправљати о лингвоциду.

Намерно, делимично или потпуно уништавање српског језика, у ендемичном облику налазимо у свим косовским и понеким међународним институцијама. Физичко истребљење огледа се у томе да је током 16 година готово немогуће задржати најобичнији двојезични путоказ, таблу с називом улице на два језика, а да исти нису оборени, прецртани, изгребани, офарбани.

Вишевековни српски топоними нестају из употребе, физички се избацују из нових уџбеника, на сметлиште одлазе стари као „пропагандно штиво српског окупатора”, као „пансловенска подвала и лаж”. Српски језик се из библиотека преселио на ломаче.

Косовска Митровица, Милошево, Урошевац, Србица, Пећ, само су неки од топонима за које све више Срба у комуникацији са Албанцима и међународним представницима, барем застане и размисли пре него што их употреби или једноставно одлуче да кажу Митровица, Феризај, Дрениц, Пеја. Међународни представници скоро се неће ни сетити да постоји назив на српском за ова места. А у ширу употребу почели су да улазе нови топоними попут Албаник, за, кроз историју увек већински Србима настањен, Лепосавић, Обилић је сада Кастриот, Самодрежа је Самадреџ, Милошево је Баљшај.

Ово је ипак само део језичког инжињеринга који се са лингвоцидом овде паралелно одвија.

После унилатералног проглашења независности 2008, у покушају да Косову навуку свечано одело пре него што оно ступи на међународну сцену земаља стабилних демократија, међународни партнери су као стандард косовским институцијама прописали и поштовање српског језика као другог службеног језика. Тако су после лагодних година општег игнорисања, косовске бирократе, хуманисти и мировњаци са својим партнерима, српски језик развиле у феномен „нек га има”, „нек се нађе” – уз Ахтисарија као идејног творца, Устав као камен темељац и Google translator као рудара-ударника.

Атифете Јахјага је у говору на обележавању стогодишњице албанске школе у Рзнићу код Дечана почетком септембра, по мојим сазнањима, први пут употребила реч „отаџбинар”, помињући све „доброчинитеље образовања” који су учинили да албанска школа има „посебан значај за косовски народ”, јер је она очувала „идентитет“ Албанаца – језик, „осећање слободе” и осећање да Албанци буду „једнаки са свим осталим народима”.

Деформисање српског језика и његов инвалидитет који је свеприсутан у колевци српске писмености указује на то да српски језик „нема значај за косовски народ, али ни за српски, да је угрожен идентитет српског народа до мере да ову расправу можемо да поведемо и у правцу културоцида. За крај, пред јавност остављам питање – у реформаторској Србији 21. века – ко ће бити наши отаџбинари и доброчинитељи у образовању како би спасили српски језик на Косову и Метохији?

*Уредник портала „КоССев”, Косовска Митровица

Коментари5
c2c20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan ruzicic
Sramotno je pisanje o upotrebi Srpskog jezika a da se u clanku koji se kriticki odnosi prema rogobatnom i nepravilnom koriscenju jezika koriste izrazi koji ne postoje u Srpskom jeziku (uz izvinjenje za koriscenje velikog slova ovde u komentaru, e.g. Srpskog, Srpskom). Primer za ovo je rec "devastirani". Rec izvedena iz engleskog jezika "devastation" ili ti u prevodu razaranje, unistavanje. Ne postoji potreba za koriscenjem rogobatnih strancizama za nest za sta u domacemmjeziku vec postoje izrazi/pojmovi. Mozda rec zvucii onako lepo, gotovo obrazovano, ali je u sustini novokomponovani izdanak duge i lose tradicije "kondirenja" ( od pokondirene tikve).
Natasa Mitrovic
Mislim da je red da se prvo pocisti ispred svojih vrata, pa da se kuca na tudja. Gospodja koja je napisala tekst je urednik portala Kossev, koji je i sam pisan latinicnim pismom. Pored tog latinicnog pisma, danas je jedna od vesti izasla pod naslovom LICAN STAV!
Bratislav Miljkovic
Izvinite, a sta znaci "gugluje srpski"?
Mito M
Strašno volim komentare "krivi su crveni". pitam se šta je sa ostalima kroz istoriju. Vuk Branković nije izdao na Kosovu, pošto su se Turci posle bitke povukli i nije ih bilo dvadesetak godina (zvona crkve Notr Dam nisu zvonila uzalud), ali je izdao kada je postao vazal. Kralj Aleksandar Karađorđević je hteo da bude veliki kralj i mesto da se ograniči na srpske zemlje on je hteo da bude kralj Jugoslavije. Oni glavari koji su se međusobno ubijali između ta dva perioda i koji su tako rušili ugled Srbije doprineli su da čim se nešto desi u Srbiji mi smo na crnoj listi. Na kraju krajeva i ovi od 2000-te se nisu proslavili, pošto su svojom metiljavošću i nečinjenjem doveli do samoproglašenja Kosova. Gospodo prst na čelo, proučite istoriju pa onda komentarišite. S poštovanjem.
Самурајац Кенгурски
За све ово на Косову крива је власт која је владала од 1945. до 2000., т.ј. влада Комунистичке, сада Социјалистичке партије. Чињеница да остаци тих времена попут Ивице Дачића и даље имају улогу у политичком животу Србије је срамота жива.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља