субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Превратничка улога „Хазарског речника”

Аутор: Зоран Радисављевићсреда, 16.09.2015. у 22:00
Милорад Павић (Фото П. Павловић)

Нови Сад – На предлог Мира Вуксановића, дописног члана САНУ, Огранак САНУ у Новом Саду одлучио је да током пет година организује пет тематских скупова. Прошле године, одржан је научни скуп: „Српска поезија данас”, а ове: „Српска проза данас”. У раду округлог стола учествовали су: Миро Вуксановић, Марко Недић, Радивоје Микић, Јован Делић, Петар Пијановић и Александар Јерков.

Стеван Пилиповић председник Огранка САНУ у Новом Саду, рекао је да је замисао овог петогодишњег пројекта  потврда и брига најодговорнијих за српску реч, за књижевност и језик српског народа смештеног у разним деловима бивше нам земље,  и шире, свих оних у свету који српском народу припадају.

Основна намера пројекта, објашњава Миро Вуксановић, јесте да се дефинише савремени српски књижевни корпус. То значи да се добије кратак, али што обухватнији приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима (поезија, проза, есеј, критика, драма, литература за децу), у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Румунији, Мађарској и другим земљама.

Говорећи о поетичком плурализму као једној од трајнијих особина српске књижевности, Радивоје Микић приметио је да нису тако ретки случајеви  да кад се набрајају наши најбољи савремени прозни писци, уз неизбежне Андрића и Црњанског, уследе још два или три имена (рецимо Пекић, Киш, Албахари), док се, из ових или оних разлога, изгубе Владан Десница, Михаило Лалић, Меша Селимовић, Антоније Исаковић, Миодраг Булатовић, да о, примера ради, Бошку Петровићу, Александру Тишми, Павлу Угринову и Слободану Џунићу, или Воји Чолановићу, Светлани Велмар Јанковић, Добрилу Ненадићу, Видосаву Стевановићу, Милисаву Савићу или Мирославу Јосићу Вишњићу, Милици Мићић Димовској и не говоримо. Исто тако, каже Микић, да ли је природно да кад се набрајају нешто млађи писци, узАлбахарија, Петковића, Басару, Петриновића, Горана Петровића, и не помену Радослав Братић и Јован Радуловић? Да ли је ту реч о обичном превиду, непознавању или свесном прећуткивању? Морамо бити, верујем, сасвим отворени – поглед на књижевност се опет идеологизовао.

Које су то кључне особине, запитао је Јован Делић, столећа иза нас. То су светски ратови, логори, фашизам, комунистичке револуције, двоструко стварање и двоструко разарање Југославије, као директна последица друштвених збивања, неслућени техничко-технолошки напредак, атомска бомбардовања, велика миграциона кретања... Сирија се прво догодила Србима. Српска књижевност и српски духовни простор драматично се сужавају. Југословенска књижевна заједница је разорена.

Петар Пијановић се бавио модерношћу у савременој српској прози. Модерно се обично разумева у опозицији према ономе што је традиционално и класично. За разлику од онога што је у књижевности већ познато и овештало, модерно и модерност указују на садржаје и форме онога што није довољно познато нити истрошено.

У међуратном добу, Станислав Винавер писао је како је „равнотежа поремећена” и у збиљском свету и у књижевном тексту. Други рат био је знак како је свет за неко време нестајао у амбису историје, па се у историју опет враћао. Недуго иза Другог светског рата, модерност је кроз поетике оспоравања поново налазила своје писце. Један од њих је био Миодраг Булатовић који се 1955. појавио превратничком збирком „Ђаволи долазе”. Више од Пекића, Киша и Булатовића српску савремену прозу иновирао је Милорад Павић „Хазарским речником” (1984). Могући подстицај дао му је Киш текстом у којем за свој идеал узима књигу која би се, осим као књига, могла читати и као енциклопедија. Када је реч о осавремењивању приповедачког поступка у савременој српској прози, сасвим особено место има Радован Бели Марковић.

О српској књижевности данас, сматра Александар Јерков, потребно је говорити и то са великом озбиљношћу, па чак и са забринутошћу. Више од 150 година имали смо велику новију књижевност, као што је велика била и средњовековна и усмена књижевност, а и књижевност приморја, која, нажалост, више није наше онако како је требало да буде. Ипак, нико нам не може гарантовати да ћемо тако велико стваралаштво имати и убудуће. Оно што се дешава у књижевној култури – политизација мање, а популаризација више, прети да укине овај низ великих дела који је обележио нашу прошлост.

У поруци који је скупу упутио Радован Бели Марковић каже се: „С отвореним нестрпљењем чекају се овакви скупови, пошто књижевност овог доба има право да промишља себе, а и да својим начином „ућуткује“ оне који потиру књижевну реч у свести свог народа...“, а у поруци Милисава Савића стоји: „Српска проза све више постаје коментар. Есејистички дискурс преовлађује над приповедачким. Професорска књижевност потиснула је бандитску“.

Наредних година биће организована још три округла стола: „Српска књижевна критика и есејистика данас” (2016), „Српска драмска књижевност данас” (2017) и „Српска књижевност за децу данас” (2018).


Коментари7
d17b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Tomašević
Dopisni član SANU Miro Vuksanović predlaže ... Potom Ogranak SANU u Novom Sadu predlog odobrava. Predlagač se nalazi medju pozvanim govornicima okruglog stola "Srpska proza danas". Tu je i Jovan Delić, izmedju ostalih. U "papirnom" izdanju "Politike" istoga datuma (17. septembar) list donosi i vest o "Ćorovićevim susretima pisaca i istoričara" koji se održavaju u Bileći i Gacku. Okrugli sto književne kritike u Bileći ove godine je posvećen, nikom drugom, do g. Miru Vuksanoviću a medju govornicima o delu g. Vuksanovića je, opet, g. Jovan Delić. Dakako, i prijatelji Mira Vuksanovića "iz kraja i okoline": S. Gordić, S. Koljević, R. Bratić, M. Cvijetić ... Ovaj komentar se, verujem, slaže sa "vidicima" prethodnih komentara. Valjda je to život: ja tebi, ti meni, svi ostali su niko i ništa. Kako bi na "ovu pojavu" gledao Svetozar Ćorović, ne znam.
Boško Tomašević
Dopisni član SANU Miro Vuksanović predlaže ... Potom Ogranak SANU u Novom Sadu predlog odobrava. Predlagač se nalazi medju pozvanim govornicima okruglog stola "Srpska proza danas". Tu je i Jovan Delić, izmedju ostalih. U "papirnom" izdanju "Politike" istoga datuma (17. septembar) list donosi i vest o "Ćorovićevim susretima pisaca i istoričara" koji se održavaju u Bileći i Gacku. Okrugli sto književne kritike u Bileći ove godine je posvećen, nikom drugom, do g. Miru Vuksanoviću a medju govornicima o delu g. Vuksanovića je, opet, g. Jovan Delić. Dakako, i prijatelji Mira Vuksanovića "iz kraja i okoline": S. Gordić, S. Koljević, R. Bratić, M. Cvijetić ... Ovaj komentar se, verujem, slaže sa "vidicima" prethodnih komentara. Valjda je to život: ja tebi, ti meni, svi ostali su niko i ništa. Kako bi na "ovu pojavu" gledao Svetozar Ćorović, ne znam.
Sanja Mandić
Kakva irelevantna grupa ljudi zabavljena jalovim poslom! Bez kontakta sa stvarnošću, kao da su izašli iz neke kulturne sekcije mesne zajednice. Ne zaslužuje komentar ovaj tekst.
Hrvoj Hrvatin
Ovo je sve naivno. Ne bih o kanonu, tko sve spada u velikane i malikane, no jedno je bitno: književnost više nema ulogu kao u 18. i 19. stoljeću, te dijelom u 20. Ulogu dominantnoga kulturnog oblikovatelja preuzeli su audiovizualni mediji. Npr. i najutjecajniji svjetski pisci u posljednjih 40 i više godina (Borges, Calvino, Cormac McCarthy, ..) jednostavno ne znače što su za svijet značili Voltaire ili Tolstoj, ili za propalu Jugoslaviju Krleža i Andrić. Tempi passati.
увек Милисав
Увек исти људи нешто пребрајају себи у браду, па онда медији то нешто цитирају, трла баба лан. Језик је жива материја, изађите из својих пећина, слушајте народ, напредујте, не богорадите.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља