петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Синеопсис наше кризе

Аутор: четвртак, 17.09.2015. у 08:00

Одвајкада се овдe учен свет забављаo цитирајући неписмене изразе званичника. Више је то од забаве, у ствари. То је – хаику поезија очајника. Изговориш: „синеопсис” и јасно ти је: док овакви владају, „свемирским годинама” смо далеко од зелене гране!

Излишно је сада причати о томе како су Картер и Џорџ (млађи) Буш умели да кажу „нукуларни” уместо „нуклеарни”. То нема везе. Изабрани председник може да говори језиком који хоће, може да не зна на ком је смеру мастерирао (као наш председник) – то се не броји. Као што се не броји ни то што Тадић није правио граматичке грешке, кад је земљу оставио у стању у коме су чак и преобучени радикали изгледали као спас.

Само једно се броји – какву државу градиш. Какву си затекао, а какву остављаш.

Шта ће оставити садашњи премијер, када добро знамо да никада у српској историји није било керамичара на месту министра одбране, ни власника печењара на месту директора „Колубаре”. Никада. Нити је било који српски премијер икада бранио плагијаторе, говорећи елити да ништа глупље од њихових оптужби није чуо. Што је још важније, није било премијера који би свог неписменог шефа посланичког клуба са толико љубави бранио: „Једина замерка Бабићу, то су ти лапсуси које прави, јер можда човек и не зна. Али он учи, образује се, то није никакав проблем.”

А то је основни проблем! То народу јасно показује где је зелена грана: у СНС-у, одакле без школе, квалификација, а понекад и без мозга, можеш далеко да догураш! Што је најлепше, нема назадовања. Само једна ствар је потребна: – да будеш послушан.

Нема реформе са таквима, ни бољег живота. Може премијер да смањи пензије колико хоће – систем се није променио. Затворили су једну од хиљаду рупа на бушној кади, па сад ликују! А СНС је исти, или гори од ДС-а.

Заиста, није се никада десило ни то да неко из јавности затражи податак о томе које је школе завршио, рецимо, директор Електромрежа Србије (за кога портал „Економске вести” тврди да је премијеров кум), а да генерални секретар владе Србије одбије да одговори, и још напише да би откривање квалификација могло директору да „угрози право на углед”!

Ту је проблем. Бахатост се институционализује. Ољу Бећковић су отерали – па више нема битне ТВ емисије где би јавност могла то да прати – и коригује. Националне фреквенције сада емитују ријалити програме, и власт је мирна! Ко се сада сећа да је СНС дошао на власт захваљујући објави рата против тајкуна, да би већ сутрадан исте те тајкуне позивао да им воде железницу, или да баш они дају савете како да унапреде привреду. Па не може то, забога...

Зашто не може? Зато што реформа значи да би баш ти моћници (тајкуни и партијски директори) завршили на улици. А није то лако урадити. Није то – отераш једне, поставиш друге и ствар је завршена: тек онда настају проблеми.

Први проблем је – још већа незапосленост: затворила би се већина њихових фирми које дан-данас запошљавају раднике (и производе губитке, што себи – што систему). Где би ти радници нашли посао? Па нигде, наравно – кад би СНС заиста спровео реформу и престао с партијским запошљавањем!

И не мора се онда чекати историјска дистанца, кад започне реформа одмах се види да је неки владар добар, или није. Ако је добар, из државног новца ће најпре покретати инвестиције, уместо да покрива губитке својих неспособних руководилаца. Поставиће правила која највише штете баш њему и његовој партији – окружиће се способнима, отераће послушне. Сваки министар биће му претња, колико и сарадник. Звучи као шала, кад се претходна реченица прочита...

Развоја ни тада неће бити, јер развој креће тек са приватном иницијативом и јаким правосуђем. Чврста и јасна правила. Иста за све, наравно. Али ни тада неће бити раста – без страних инвестиција. Зашто? Јесмо ли глупи? Нисмо, али немамо времена. Ова земља треба да прескочи читав век у коме није направила ниједан индустријски проналазак, нити било какав пробој на привредном плану. Да не би опет измишљали рупу у саксији, боље је довести те што умеју да раде, па да делимо зараду.

Хоће ли нас странци покрасти? Наравно, ако не буде закона, они који дођу – само ће то радити. А што је још горе, неће ни долазити, као што не долазе, јер је њима дража трајна зарада од једнократног ћара, то су нам већ својим недоласком јасно показали.

Зато овде нема никога ко би покренуо раст. Нити ће га бити, све док „синеопсис” нашег живота саставља свет који сем послушности није показао ниједну особину вредну поштовања.

*Професорка Економског факултета Универзитета у Београду


Коментари76
36a2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

x y
"Само једно се броји – какву државу градиш. Какву си затекао, а какву остављаш." A pre toga da se pošteno zapitamo: " Da li smo mi uopšte zreli da imamo sopstvenu državu?"
Milan Dimic
Autor gresi kada kaze da jedino privatna inicijativa moze doneti razvoj. Privatna inicijativa je upravo ono sto name je i donelo ekonomski krah. Privatna inicijativa je tranzicija=pljacka. Autor takodje gresi kada kaze da nam trebaju strane investicije. Strane investicije od kojih mi mozemo imati bilo kakve koristi ne postoje niti su ikada postojale na ovoj planeti.
г Ђ
И ваш историски текст- "окружиће се способним..." иновативно овде не пролази. Ни овде мени често непрође коментар. У Мајданпеку постоје индустиска јаловишта по тони 80грам злата, решење је златно руно. Данас тепих, рука,око,вода,посуда, непостоји машина е колико дневних карата на егзиту е толико младих на реци Пек обави то. Држава организује екологију,службеник Народне банке упече преузме како је по закону,исплати. Млади се опаре,пожене,држава повећа резерве и у следећи скок.
nesvrstani čitalac
Tužno je kad autor posle vidi da je džaba krečio. Pisao, ne pisao, isto bude. Mora da ih debelo plaćaju, kad pišu decenijama a nigde rezultata.
Zoran Popovic
Pojedini komentatori pokusavaju da nametnu mantru da su prethodni krali a ovi sadasnji ne kradu posto “nema dokaza”. A dobro znamo da ni za prethodne ni za sadasnje nema dokaza jer bi u suprotnom bili iza resetaka. Da li je moguce da da neko veruje da se npr. u slucaju Beograda na vodi upravo premijer nece “ogrebati”? Covek naivno setao Abu Dabijem i slucajno sretne seika koji ga pozove u hotelski apartman i kaze da mu se premijer neobicno svideo posto je “jedini koji nista ne trazi”. I posle se slucajno radja ideja o Beogradu na vodi koju sada premijer tvrdoglavo sprovodi bez obzira na upozoravanja eminentnih strucnjaka i opsteg javnog misljenja da se radi o projektu koji je katastrofalan kako u ekonomskom tako i u estetskom smislu. Jedino sto razlikuje premijera od prethodnih je da on nece odmah kupiti neki besan auto ili kucu na Dedinju kao sto su to radili prethodni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља