петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Од рака оболевамо мање, а умиремо највише

Аутор: Оливера Поповићсубота, 19.09.2015. у 09:15
Клиника за онкологију у Београду (Фото Т. Јањић)

По броју оболелих од свих врста тумора, код оба пола, Србија заузима 25 место међу 50 рангираних држава, подаци су Светског фонда за истраживање карцинома (World Cancer Research Fund International), водеће светске установе која изучава везу између малигних болести и фактора ризика. Највећа стопа оболевања је у Данској – 338 на 100.000 становника, а следе је Француска, Аустралија, Белгија, Норвешка, САД, Холандија…Србија по овој класификацији има стопу 269,7 на 100.000 становника и налази се у „златној средини”.

– Тачно је да смо по учесталости оболевања у средини, али по умирању од рака налазимо се при европском врху. Главни разлог је то што се у Србији у 60одсто случајева пацијенти јављају лекару када је болест већ у касном стадијуму, а познато је да 40 одсто малигних болести може да се предупреди ако се елиминишу фактори ризика, као што су алкохолизам, пушење, гојазност – каже за „Политику” проф. др Радан Џодић, координатор у Министарству здравља за малигне болести.

Др Драган Миљуш, начелник одељења за превенцију и контролу незаразних болести у Институту за јавно здравље „Батут”, сматра да је недостатак организованих програма за примарну и секундарну превенцију један је од разлога пораста оболевања и умирања од малигних тумора у Србији.

– Оболевање од рака зависи од изложености факторима ризика, за већину тумора просечно време од прве изложености до појаве рака је 15 година. У Србији је 2006. 33,6 одсто становништва пушило, 40,3 одсто је свакодневно или повремено конзумирало алкохол, 18,3 одсто је било гојазно и 67,7 одсто није било довољно физички активно. То су највиши ризици у Европи, а то би све требало узети у обзир– каже др Миљуш.

Он подсећа како су чланице Европске заједнице још 1985. године покренуле заједнички програм под називом „Европа против рака” са циљем да се до 2000. године смањи смртност од рака за 15 одсто. Захваљујући пре свега антипушачким кампањама, затим скринингу рака грлића материце, дојке и дебелог црева, као и активностима у промоцији здравља, смртност од рака је смањена у просеку за 10 посто код мушкараца и 80 одсто код жена.

– Морамо да будемо реални: закаснили смо 20 година са организованим прегледима за рано откривање рака и тешко је сада достићи развијене. Имамо добре лекаре, али појединачним акцијама и залагањима не може се постићи велики помак у борби са раком. Верујем да ћемо у наредних пет година значајно поправити одзив на све акције раног откривања – обећава др Џодић.

Уместо почетком деведесетих (у Енглеској скрининг је почео 1988) у активну борбу противрака кренули смо тек у децембру 2012. године организованим позивањем жена да се јаве на мамографски преглед. Те године, дијагностиковано је 37.000 оболелих од карцинома, а од ових болести умрло је 21.000 грађана.

– Држава и те како схвата шта се догађа и колико људи нам умире због рака. Али не можете све поправити одједном. Наш здравствени систем ради онолико колико може у зависности од економске моћи.

Жак Ширак је својој нацији 2002. поручио „Господо, борба против рака је приоритет француске државе” и донео први национални план, кога су после преузели Никола Саркози и Франсоа Оланд. Припремам сличан план борбе против рака, базиран на француским документима, који ће се најкасније до краја године наћи пред посланицима Скупштине Србије – додаје др Радан Џодић.

У вези са стално присутним веровањем да је пораст броја умрлих од рака последица бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијумом током НАТО агресије 1999, др Џодић сматра да се такав закључак не може донети без озбиљног истраживања, превасходно међу становништвом на подручјима где је дејствовано таквим пројектилима.

------------------------------------------------------------------

Од 58.000 жена позваних на преглед мамографом јавила се половина

(Фото Р. Крстинић)

До краја августа, за осам месеци другог циклуса организованог програма раног откривања рака дојке, на преглед мамографом позвано је 58.000 жена од 50 до 69 година, а том позиву се одазвала свака друга. То говори да је потребно стално наглашавати значај ових прегледа – навела је за „Политику” примаријус др Верица Јовановић, шеф Канцеларије за скрининг.

Током овог периода обављено је 25.000 скрининг мамографија и откривен је 31 случај рака дојке.

Организовани скрининг програми раног откривања рака дојке почели су у децембру 2012. године. У првом циклусу (децембар 2012–децембар 2014) на прегледе у болнице и домове здравља у 29 општина позвано је 162.741 жена. Урађено је 78.576 мамографских прегледа и код 290 жена је откривен рак дојке.

У Србији су у току још два програма раног откривања рака – на грлићу материци и на дебелом цреву (оба пола).

До јула ове године, обављено је 164. 893 теста за рано откривање рака грлића материца, канцер је откривен код 95 жена. Одзив је био 59 одсто.

Када је реч о скринингу рака дебелог црева, позвано је око 100.000 грађана, жена и мушкараца старости од 50 до 74 године. Тест је урадило њих 63.000, а код 129 је утврђено обољење.

Реч скрининг, која се налази у називима програма раног откривања рака, како објашњава др Верица Јовановић, значи масовно позивање на преглед грађана одређених годишта, без симптома и знакова болести.


Коментари6
d7c25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema T
Niko ne spominje duzinu perioda do dobijanja dijagnoze. Cak i kada je nekom suverenom metodom (CT ili MR) ustanovljeno da osoba ima tumor, potrebno je da prodje oko 4 meseca da bi se kroz nas administrativno-zdravstveni sistem provukla i dobila dijagnozu. Pa tek onda krece terapija, koje cesto nema (na primer zracenje ili pojedini citostatici). Takodje ne obradjuju se svi pacijenti u Klinickim centrima. Nesto se obradi i u unutrasnjosti. Veoma cesto sam vidjala nepotpune obrade, nedovoljno dijagnostike u smeru ostkrivanja metastaza, pa se pacijet leci kao da ima samo primarni rumor, a ono metastaze krenule na sve strane. Losa organizacija sistema, stednja na svakom koraku, cekanje, cekanje i cekanje na svaki pregled, na svakom salteru. Sve je to gubitak vremena i doprinosi povecanoj smrtnosti.
dr mr
Jedino se nigde ni jednom recenicom ne spominje koje lekove koriste pacijenti u drugim zemljama i zasto su nama sve nove terapije nedostupne vec se lecimo lekovima iz osamdesetih godina proslog veka...
4 banane umesto 4 ocila
najazad objektivna slika stvari, e ne da se skida odgovoronost drzave oputuzivanjem uranijuma - dok je pravi krivac zdrvastvena nekulutrua gradjana i ocajni sistem uz tolerisanje kancerogenih materija u hrani (aflatoksini, ohratoksini, e407, nema centralne laboratorije za kontrolu namirnica, uvoz djubreta od hrane itd otd..).
Jova Jovic
Mozda gresim,al poznavajuci nas-svoj narod mislim da jako slabo vodimo racuna o svom zdravlju generalno...
kapitalizam na delu
To je zato sto ljudi ne smeju da budu bolesni jer popiju otkaz. Zao sto se stedi na zdravstvu, pa dok dodjes do pregleda, vec si polumrtav. Zato sto ne postoji preventivna medicina kao u Jugi. Zato sto je ovde covekov zivot najjeftiniji. Hteli ste kapitalizam, uzivajte.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља