уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Они који би требало да бране норму, ћуте

уторак, 22.09.2015. у 08:15
Дарко Новаковић/завеса

Ово је вре­ме ру­ше­ња, ква­ре­ња и не­зна­ла­штва. Са­мо, ни­шта ни­је по­че­ло ју­че, ни­ти ће се су­тра за­вр­ши­ти. Ква­ре­ње? Шта је див­ни, пре­та­ње­ни фран­цу­ски је­зик, не­го ис­ква­ре­ни об­лик гор­дог, цар­ског, ла­тин­ског је­зи­ка? Стр­пље­ња, при­себ­но­сти: је­зик се и ква­ре­њем раз­ви­ја... 

Ни­је је­зик крив што су се не­у­ки до­мо­гли од­го­вор­них по­ло­жа­ја, што су се ни­ски уз­ви­си­ли а ви­со­ки уни­зи­ли. Ре­чи су са­мо од­сли­ка­ле по­мет­њу ко­ја се у гла­ва­ма и у уста­но­ва­ма до­го­ди­ла. Ствар се мо­же гле­да­ти и са ве­се­ле стра­не. Јед­но вре­ме нам је пред­сед­ник Ака­де­ми­је на­у­ка био не­пи­смен чо­век. То ни­је те­ма за кук­ња­ву, већ за ко­ме­ди­ју. 

                                                                          ***

Ни­су ва­жни гре­ши­те­љи: њих је увек би­ло и мо­ра их би­ти. Ва­жно је ка­ко се на гре­шке гле­да, ка­ко их јав­ност при­ма. 

На­ша их при­ма рав­но­ду­шно. Они ко­ји би тре­ба­ло да бра­не нор­му, ћу­те. 

Ето за­што је пи­сац, ро­ђе­ни пре­кр­ши­тељ пра­ви­ла, да­нас при­ну­ђен да по­др­жа­ва нор­му. Кад не­ма ни­ког дру­гог, мо­ра он. Јер, ако се у обич­ном спо­ра­зу­ме­ва­њу не по­шту­ју пра­ви­ла, он­да ства­ра­лач­ко од­сту­па­ње од њих гу­би сва­ки сми­сао. 

Не­ма­мо ум­них кон­зер­ва­тив­них ду­хо­ва, ко­ји би бра­ни­ли осно­ве. Пре­ве­ли­ка је сло­бо­да не­зна­ла­штва, пре­јак за­мах нео­д­го­вор­но­сти. На­уч­не и про­свет­не уста­но­ве по­вла­че се пред не­зна­ли­ца­ма, или су па­ле под њи­хо­ву власт. 

                                                                         ***

Нај­ма­ње што се од пи­сца оче­ку­је, је­сте да алат­ку одр­жа­ва у ис­прав­ном ста­њу. Не­спо­со­бан да из­ме­ни устрој­ство све­та и при­ро­ду чо­ве­ка, оста­је му од­го­вор­ност пре­ма је­зи­ку, свом је­ди­ном има­њу и ору­ђу. 

У пи­са­њу је све до­пу­ште­но, осим аљ­ка­во­сти и не­све­сног обез­вре­ђи­ва­ња ре­чи. 

Књи­жев­ност ко­ја не ве­ру­је у све­тост је­зи­ка, у се­бе не ве­ру­је. 

                                                                         ***

Не­за­до­во­љан због не­ких мо­јих за­па­жа­ња о би­ро­крат­ском је­зи­ку, је­дан на­уч­ни ис­тра­жи­вач (са ти­ту­лом и др­жав­ном пла­том, да­бо­ме!) на­пи­сао је да је­зик Иве Ан­дри­ћа уза све по­хва­ле ко­је му се мо­гу при­пи­са­ти, ни­је при­ме­њив за но­ви­не, ра­дио и те­ле­ви­зи­ју, за са­стан­ке рад­нич­ких са­ве­та, за про­јек­те и ела­бо­ра­те, за из­ве­шта­је и про­па­ганд­не по­ру­ке, за по­ли­тич­ке го­во­ре и збо­ро­ве, за но­ви­нар­ске ве­сти и члан­ке, за на­уч­на са­оп­ште­ња и та­ко да­ље. 

До­бар је­зик, зна­чи, „ни­је при­ме­њив” ни у јед­ној обла­сти јав­ног и дру­штве­ног жи­во­та! Зна­чи ли то да у но­ви­нар­ству, прав­ној на­у­ци, по­ли­ти­ци и про­па­ган­ди не ва­же оба­ве­зе пре­ма бри­жљи­вом и тач­ном из­ра­жа­ва­њу? 

Ако тврд­ња не зна­чи то, не знам шта би дру­го мо­гла зна­чи­ти... 

                                                                         ***

Тврд­ња је из­ре­че­на у не­че­му што је хте­ло да бу­де на­уч­но са­оп­ште­ње; из­нео ју је док­тор књи­жев­них на­у­ка. 

Хва­ле вред­ни Ан­дри­ћев је­зик не мо­же се, пре­ма том уче­ња­ку, упо­тре­бља­ва­ти на са­стан­ци­ма рад­нич­ких са­ве­та. За­што? Ко­је су ње­го­ве од­ли­ке ко­је би сме­та­ле го­вор­ни­ку при јав­ном исту­па­њу? Је­дри­на? При­род­ност? Јед­но­став­ност? Не­пре­тен­ци­о­зност? На­род­на осно­ва? 

Аутор ве­ро­ват­но ми­сли да се гра­ђа, ко­ја се раз­ма­тра на са­стан­ци­ма рад­нич­ких са­ве­та, не да из­ра­зи­ти обич­ним људ­ским го­во­ром. Ако је то тач­но — а ни­је ис­кљу­че­но да је­сте — ко је, кад и за­што на­те­рао љу­де да о та­квим пи­та­њи­ма рас­пра­вља­ју? Зар је мо­гућ­но да у но­ви­нар­ским ве­сти­ма и члан­ци­ма, на­уч­ним са­оп­ште­њи­ма и та­ко да­ље, ле­по­та, ло­ги­ка и ја­сно­ћа ка­зи­ва­ња не­ма­ју шта да тра­же? 

Под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи за­кључ­ци ова­квог умо­ва­ња вр­ло су не­при­јат­ни. Не ве­ру­јем да их је док­тор књи­жев­но­сти био све­стан. 

Ње­гов циљ је био мно­го јед­но­став­ни­ји: по­ку­шао је да за по­ли­тич­ки жар­гон из­бо­ри ста­тус тех­нич­ког је­зи­ка. Са­мо се та­ко мо­же оправ­да­ти и оза­ко­ни­ти ње­го­ва ру­гоб­ност и не­до­ступ­ност. На са­стан­ци­ма се не го­во­ри ја­сним је­зи­ком, али за то ни­су кри­ви го­вор­ни­ци, већ по­себ­ност гра­ђе ко­ја се из­ла­же. У по­ли­ти­ку чо­век ва­ља да се упу­ти, она­ко као што се упу­ћу­је у је­зик ин­фор­ма­ти­ке. 

На­у­ка је не­кад ту­ма­чи­ла свет; за­тим је по­ку­ша­ла да га ме­ња; да­нас га смер­но при­хва­та и уз­ди­же, та­квог ка­кав је.

Ми­ло­ван Да­ној­лић

Пи­сац. Из књи­ге „Му­ка с ре­чи­ма”


Коментари20
08afb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
@M.Piroćanac Hvala i prihvatam Vašu opasku jer ste u pravu.Pozdrav,S.R.
Danka Petrovic
Dakle svi zelite da ste u pravu.Za mene niko od vas ne govori srpski jezik koji ja razumem, takodje verujem da niste napustili Srbiju ili bivsu SFRJ pre 55 god. kao sto sam ja. I dalje razumem vas sta zelite da kazete, jer ovo "srbski" nije rec koju ja odobravam jer nije srBski vec srpski, nije patriJota vec patriota, ne kaze se unuTar vec unutra. Smuci mi se kada citam pojedine koji rade za javnost i napisu unuTar. Odvratno Narode a svi zelite da se dokazete da ste veliki SRBI jer ko ce bolje govoriti srpski jezik nego vi. E pa nije tacno, kao prvo latinica nije hrvatska, da li znate ko je Kirilo i Metodije? Kada to saznate onda ce vam biti jasno da je latinica i nase pismo. Po cemu je latinica hrvatska, kao prvo ja ne govorim hrvatski niti ga razumem. Latinica je za strane jezike a ne samo za Hrvate . Prema tome zasto da govorimo kao sto su govorili pre 500 god. Da li bi ste ih uopste i razumeli? Vi govorite taj vas srBski ,a ja znam da nije pravilno. Srbija je puna, neznalica
Љиљана Церовац
Уз дужно поштовање, Унеско је латиницу прогласио хрватском и све што је на њој написано узето је да је хрватско.Ко је за то крив?Ми имамо два изговора, два писма и увек се делимо ради нечега, има ли то иједан бројем велики народ, није нам важно ништа сем да МИ будемо у праву!Тужно и жалосно, зато и јесте тако како јесте
Препоручујем 1
licenca poetika
Pa ovaj tekst je iz vremena radnickih saveta. Komentatorima je dovoljan bilo kakav tekst da iznesu svoje teorije o srpskom jeziku. Iz tog razloga naredni tekst bi mogao da napise i Novak Djokovic.
Рђосав .
@Neša (Glodur) | 22/09/2015 12:30: "Komunistička birokratija je imala, i još uvek ima, zadatak denacionalizacije." - а ти ли се још плашиш Комуниста па за сваки случај писујеш латиницу? - не бој се, Тито умро пре триес-и-пет године...
fića domaći
...pismo i pismenost nisu nikakva "sveta krava" da se o njemu ne može raspravljati...jer napr vukovo pravilo:"piši kao što govoriš" treba samo promeniti u:"piši kao što misliš"...i zato umesto "srpski" koje nema značenja treba pisati"srbski"...ne treba se bojati i plašiti "nepoznatog" ako je to u interesu unapređenja srbskog jezika i srbske pismenosti...napr. vuk karadžić je u svoje vreme imao brojne kritičare a najveći kritičar vuka je bio i njegov najbolji prijatelj jernej kopitar...zato pustite srbski jezik da se menja jer je to živa i promenjiva materija...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља