среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Са Фејсбуком у радости и у жалости

понедељак, 21.09.2015. у 22:00

Корисници „Фејсбука” знају како обично изгледа страница са активностима пријатеља: селфији са путовања, фотографије хране, ред мудрих цитата, смешних снимака и вести…

Ипак, повремено, у мору блесавих фотографија и објава, затекне их вест о нечијој смрти, која захтева реакцију, а лајк свакако није прикладан. „Нека почива у миру”, у скраћеној енглеској верзији Р.И.П., до сада је био уобичајен коментар, а ускоро ће, како најављују из „Фејсбука”, увести и дугме „не свиђа ми се”.

Лајк или дислајк, друштвене мреже су знатно промениле сам процес туговања за преминулима, о чему пише „Индепендент”. – У првих осам година „Фејсбука”, 30 милиона корисника је умрло. Читала сам мноштво коментара и коментара на коментаре. То је цео један процес туговања у заједници. Елизабет Киблер Рос у књизи „О смрти и умирању” описује пет фаза туговања: порицање, бес, преиспитивање, депресија и коначно прихватање. Да ли у дигиталној ери томе треба додати и фазу писања на зиду преминулог – пита се новинарка лондонског листа.

Др Памела Рутлиџ, директор истраживачког центра за психологију медија, каже да су друштвени медији омогућили другачије изражавање патње, изван уобичајеног круга најближе породице, истовремено дајући до знања ожалошћенима да имају много ширу подршку.

Тара Марфи се прилично изненадила када је на зиду преминуле пријатељице видела позив са њену сахрану. У томе је видела смисао, јер је објава поштедела породицу болних телефонским позива, а знала је да ће свако тих дана посетити профил покојнице.

Ипак, људи који су изгубили неког стварно блиског имају помешана осећања према овом виду туговања. Кристини Пејси из Норвича много је помогло да преболи смрт стрица то што је направила „фејсбук” групу у којој је делила осећања, успомене и фотографије. То јој је више пријало од разговора лицем у лице с неким.

Наташа Кородо не мисли тако и сматра да се за драгом особом жали у физичком свету, са блиским људима. Посебно јој смета нешто што је осетила када јој је прошле године умрла блиска пријатељица, а што описује као тихи друштвени притисак да јавно изрази тугу на друштвеним мрежама.

Др Дејвид Џајлс, стручњак за утицај медија на људско понашање на Универзитету Винчестер, препознаје ту врсту притиска и каже да је реч о класичном феномену утицаја већине. Да би избегли сукобе, људи ће се радије прилагодити понашању осталих на мрежи. Он, такође, напомиње да изјаве саучешћа на друштвеним медијима могу понекад да имају већи значај. Наводи пример особе која непримећена долази на сахрану и држи се по страни и друге особе која није физички присутна, али је објавила твит који су сви прочитали.

„Индепендент” закључује да су друштвени медији променили начин на који тугујемо за губитком вољених.

– Ако је неком лакше да подели бол на „Фејсбуку”, „Твитеру” или „Инстаграму”, онда је то позитиван утицај друштвених медија на наш живот. С друге стране, ко жели да тугује насамо, нека ради тако. Али ако смо стварно искрени, признаћемо да би, да постоји онај свет, прва ствар била да проверимо „Фејсбук” – пише лондонски лист.

Ј. Ј. К.


Коментари1
93ce2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedna mama -
Facebook sigurno NIJE mesto za privatne izlive osecanja sem ako zelite nesto da podelite javno kao radost sto je pobedio neki vas tim, sto imate interesovanja u nekim opstim temama koje su vazne za javnost; Ali privatna osecanja a posebna osecanja tuge, i intima NIJE za javnost; nije ni za prijatelje, to je nesto sto se deli sa najblizima u koje imate mnogo poverenja i znate ih dugi niz godina. Umesto gublljenja vremena na facebooku, druzite se sa ljudime koje cenite, koji vam prijaju, od kojih mozete nesto da naucite

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља