среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:10

Пијани возачи пуне буџет

Аутор: Александра Петровићсреда, 23.09.2015. у 08:15
(Фото Т. Јањић)

Прекршајни судови повећали су наплату казни са 30 на 40 милиона евра годишње. Овај податак изнео је на златиборском саветовању правника Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда.

– Нови закон о прекршајима, који се примењује од 1. марта 2014. године, дао је изузетно добре резултате. Наплата казни је повећана захваљујући увођењу прекршајног налога и споразума о признању. Проблем је у томе што у прекршајним судовима стално имамо од 800.000 до 900.000 предмета, које решава само 609 судија – рекао је Пашалић.

Недовољан број судија за огроман посао био је и један од разлога да се уведе прекршајни налог за казне у фиксном износу, које грађани плаћају по упола мањој цени ако то ураде у року од осам дана. До сада је, каже Пашалић, извршено на стотине хиљада налога.

Иако су прекршајни судови надлежни и за девизне, пореске и царинске прекршаје, као и за прекршаје у привреди, управи и у радним односима, здравственој и социјалној заштити, највећи број предмета, око 85 одсто, јесу прекршаји из Закона о безбедности саобраћаја. Сваки грађанин који пребрзо вози, који управља без дозволе или пијан, биће новчано кажњен од 100.000 до 120.000 динара. Толика је плата судије основног суда, док је доходак судије за прекршаје знатно мањи и износи око 80.000 динара.

Новац од казне за саобраћајни прекршај иде директно у буџет Републике Србије, а није познато колики проценат од такве казне долази из државног буџета у прекршајне судове. Такозвани правосудни буџет Високог савета судства је само адреса са које се исплаћују судијске плате, али он није повећан због увећања новчаних казни. Штавише, судије за прекршаје имају најмање плате и најлошије услове рада у односу на све друге судије у Србији. При томе не раде ништа мање од других, многи чак и много више. Стручност и одговорност, као и ризици које носи судијски посао, такође нису мањи. У прекршајним судовима нема ни довољно судијских помоћника, а ни судница, па се ради од јутра до вечери, у две смене.

Податак о повећању наплате казни, које је изнео на Златибору председник Прекршајног апелационог суда и Удружења судија за прекршаје Србије, начео је и питање статуса прекршајних судова и судија, као и осетљиву тему о правосудном буџету, који је и даље само делимично у надлежности Високог савета судства.

Многи од укупно 45 судова за прекршаје имају лоше услове рада. Зграде им често не личе на суд. Само државна застава на згради говори о томе да је реч о државном органу. За све трошкове судова, за суднице, канцеларије, средства за рад и плате осталих запослених, који нису судије, надлежно је Министарство правде. Већ годинама се говори о оснивању правосудног буџета, у који би се сливао сав новац од казни и сав новац од судских такси. Из тог буџета би се финансирало све у правосуђу, од папира и оловке, преко службених возила, до судијских плата. Правосудним буџетом би требало да управља Високи савет судства, али за сада ово тело само прима из државног буџета новац за исплату судијских плата, па се о правој финансијској независности судства за сада не може говорити.

Како смо чули у незваничним разговорима на семинару правника на Златибору, судије за прекршаје имају идеје о томе да се оснује посебан „прекршајни буџет”, у који би се сливао одређени проценат од наплаћених прекршајних казни. Од тог новца, сваки од 45 судова за прекршаје у Србији имао би могућности за знатно боље услове рада, а вероватно и за повећање плата судија.

Други део новца од наплаћених казни у прекршајним судовима остајао би у државном буџету и био би намењен првенствено побољшању безбедности саобраћаја. За сада је то само добра идеја. Несавесни возачи били би привремено искључени из саобраћаја, због одузимања возачке дозволе на одређени период, а новац од казне из њиховог џепа био би искоришћен тамо где је и одузет – на друму и у суду.

----------------------------------

НАЈЧЕШЋИ ТЕШКИ САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈИ (казна од 100.000 до 120.000 динара)

• веће прекорачење брзине

• вожња у пијаном стању

• вожња без дозволе

----------------------------------

НАЈЧЕШЋИ ЛАКШИ САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈИ (мандатне казне које се наплаћују одмах на основу прекршајног налога)

• прекорачење брзине до 20 километара на час

• невезивање сигурносног појаса

• телефонирање током вожње

• алкохол до 0,5 промила


Коментари4
fe686
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Markovic
Saobracajna policija se bavi sa ne vise od 5% onih koji prave prekrsaje kao sto su voznja pod dejstvom alkohola, brza voznja i prolazak kroz crveno. 95% vozaca ucesnika u saobracaju ne cine ovakve prekrsaje i niko ih prakticno ne stiti jer saobracajci ne pisu prijave protiv putarskih preduzeca za bezbroj osbiljnih udarnih rupa kojih ima na hiljade. Udarom u takvu pogotovu vecu rupu, na kolima moze da napukne spona ili neki drugi vitalni deo a onda kada se izadje na put gde je dozvoljena veca brzina taj deo otkazuje, kola slecu sa puta i vozaci i saputnici se ili tesko povredjuju ili cesto i ginu a da za to niko ne odgovara. Dok je policija na republickom nivou prosle i ove godine napisala po oko 100 prijava za ovakve rupe na saobracajnicama, Beograd put je prizano popravku oko 10.000 rupa. Kako naterati saobracajce da pisu prijave i protiv neodgovornih putara da se smanji broj udarnih rupa i na taj nacin zastite vozaci koji ne prave prekrsaje.
Marko M
Osnovni cilj svake sankcije u pravnoj državi je prevencija ili regulisanje određenog ponašanja, a ne "punjenje budžeta", tako da je divno što država rešava predmete brže nego ranije, ali ako to ne utiče na smanjenje prekršaja onda je primarni cilj promašen. Na ličnom iskustvu mogu da potvrdim da pravna država ne funkcioniše - pauk mi je odneo automobil pre nekoliko nedelja i kada sam otišao da platim kaznu i preuzmem vozilo, naplaćena mi je samo "usluga odnošenja vozila", dok mi je mandatna kazna za nepropisno parkiranje (oko 5.500 dinara) u celini oproštena. Sve je to dobro bilo za moj lični budžet, ali je istovremeno i pokazatelj nefunkcionalnog sistema. Više bih voleo da sam sve platio, a time bih, ako ništa drugo, doprineo "punjenju budžeta".
Jovan Dojic
Zaista jeste bitno to sto pune budzet! Zasto? Zato sto je drzava azurna da kaznjava prestupnike jer joj se to finansijski isplati a od toga profitiramo i svi mi jer je saobracaj sigurniji.
nealternativni divni novi svet
To sto dovode u opasnost zivote drugih nije toliko bitno, bitno je da se budzet puni. E i mi smo definitivno otisli..............

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља