субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Хроничар обреновићевске Србије

Аутор: Сузана Рајићпетак, 22.02.2008. у 22:00

ЗАБОРАВЉЕНА ЕЛИТА: НИКОЛА КРСТИЋ 
Никола Крстић (Вац, Угарска 1829 – Београд, 1902) школовао се у родном граду, Сентандреји. На Пештанском универзитету студирао је филозофију и права. Студије права окончао је 1853, а већ следеће године одбранио је докторат. Високе квалификације биле су му одлична препорука за посао у Кнежевини Србији. У Београд је прешао чим је завршио факултет и одмах је добио место професора на Лицеју. На тек отвореној катедри предавао је енциклопедију права и историју законознања. У Министарство унутрашњих дела прелази 1862. године, где је постављен за начелника Полицијског одељења, а затим одлази у судску струку, у Касациони суд. Ту је провео највећи део радног века (1865-1884), а девет година је био председник истог суда (1875-1884). Крстић је потом постао члан, а 1894. потпредседник Државног савета, мада је убрзо пензионисан. Од 1854. био је члан Друштва српске словесности, касније и Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Обреновићи су Крстића и његове способности високо ценили. Зато су га ангажовали у неколико дипломатских мисија. Шездесетих година 19. века помагао је кнезу Михаилу у пословима односа и сарадње са Мађарима, за време кнеза Милана два пута је постављан за владиног народног посланика (1873. и 1874/75). Краљ Милан га је 1889. поставио за једног од старалаца имања краља Александра.

Велики српски добротвор који је на освиту 20. века сав свој иметак завештао Српској краљевској академији, истој је оставио и своју рукописну заоставштину. После једног столећа, захваљујући прегалаштву приређивача Александре Вулетић и Милоша Јагодића и издавача, Завода за уџбенике, Крстићев Јавни и приватни живот угледао је светлост дана. Пред нама је осам књига, нешто више од три хиљаде страна штампаног текста, које су сукцесивно објављиване од 2005. до 2007. године! Огроман подухват, на коме се и приређивачима и издавачу, са дивљењем, може честитати. Доступност Крстићевог дневника стручној и широј публици од изузетног је значаја за историјску и друге хуманистичке науке. Тиме је знатно обогаћена сфера објављених историјских извора, где заостајемо и у односу на суседе, и у односу на остале европске земље.

Образован и проницљив, Никола Крстић је написао изузетно драгоцене мемоарске белешке које је, са краћим прекидима, водио тридесет пет година (1859-1896). Историчари су одавно оценили Крстићев дневник као вредан историјски извор и готово да нема истраживача који их, у мањој или већој мери, није употребио у свом раду. Које су то особине које овај дневник чине толико битним? За најважнију карактеристику ваља издвојити висок степен истинољубивости у казивањима, неуобичајен за историјске изворе мемоарског карактера. Савестан високи државни чиновник, доследан својим начелима, одан законима пре свега, Крстић је био оштроумни посматрач и строги критичар бројних негативних појава у српском друштву и у правом смислу спадао у ондашњу друштвену елиту. Близак властима, одлично је био обавештен о политичким збивањима. Све то чини његове белешке драгоценим рудником података за проучавање историје Србије у другој половини 19. века.

Под лупом његовог посматрања нашла су се сва важна дешавања од политичког и друштвеног значаја. Од шездесетих до деведесетих година 19. века одвијала се једна изузетно важна етапа у процесу модернизације српске државе и њене еманципације од Турског царства. Све те промене, праћене ратовима, увећањем државне територије, уставним реформама, сменама на престолу, биле су предмет Крстићевих опсервација. Из његовог видокруга није изашао ни преображај српске престонице од источњачког у европски град. Пажњу посебно привлаче Крстићева сведочанства о животу, навикама и забавама српске политичке и интелектуалне елите. Његова запажања о карактерним цртама владара и владарки из династије Обреновић, која је у својим делима употребио историописац и правник Слободан Јовановић, остала су до данас, углавном, некоригована.

За разлику од других мемоарских извора, Крстићев дневник пружа обиље материјала за изучавање свакодневног живота Београђана, друштвеног морала и вредности ондашњег времена. Пријатељство, љубав, жене, брак, проводаџисање, просидбе, рођења, крштења, сахране, картање, алкохолизам, проституција – теме су које ће пажљивом истраживачу корисно послужити у реконструисању приватности и менталитета једног друштва.


Коментари0
c93ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља