среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:45

Травка вечне младости

Аутор: Љубица Арсићпетак, 22.02.2008. у 22:00
Гилберт & Џорџ, слика из циклуса „Гинко”

EСЕЈ 
Младост је једна врста моћи и свет јој се непрестано улагује. Домоћи је се поново, кад је она далеко иза нас, није нимало лак подухват. Травка вечне младости је, попут чувене коцке, одавно бачена и потрага за њом никако не јењава. Њено проналажење води до примордијалног почетка, самог стварања Времена, када су митски преци учествовали у уређењу света. Поседовати је – означава чин поистовећења са божанском супстанцијом у којој Време не постоји.

Алхемичарско путовање за травком вечне младости води краља Гилгамеша чак до Утнапиштима, вавилонског Ноа, који је преживео Потоп. Води га до репризе почетка, којом ће се, после казне подстакнуте кварењем људског рода, дати људима још једна шанса да крену из божанских начела. Пут је далек и неизвестан, осујећен змијом крадљивицом, задуженом да препада људе и ускраћује им бесмртност.

Времешни новинар, јунак најновијег Маркесовог романа Сећање на моје тужне курве не иде у потрагу за младошћу тако далеко. Његов еликсир се налази надохват руке, удаљен свега неколико улица које га воде до јавне куће, честог свратишта из његових мужјачких дана без љубави. Он жели да за свој деведесети (!) рођендан себе дарује љубавном ноћи са врло младом девицом. У набавци поклона помаже му стара дружбеница Роза, власница куплераја и мајсторица у потезању утицајних веза, јер уопште није лако добавити такав дар намењен искључиво боговима.

Паганин Маркес мало другачије замишља реку бесмртности. У њој се, умакањем кључног дела (Ахилова пета није обавезна), слабост претвара у бодрост, док профано време обележено старењем, прелази у свето, пошкропљено ритуалном крвљу девице. Ни симболика (деведесетог) рођендана није случајна. Претерујући у броју свећица које би засијале на слављеничкој торти свог јунака, Маркес има на уму да сваки празник, помоћу различитих обреда, ревитализује време, враћајући га уназад, у сам чин стварања, онда кад је и само Време било младо и тек пуштено у промет.

Онда када курве уопште нису биле тужне. Суморни призвук наслова потпуно је у роману преиначен у светковину пуну накита и узбудљивих тканина са мрљама зноја и заносног парфема, уз сласти креолске трпезе и омамљујућих пића. Свечаност уприличује махерка Роза, стара једино по годинама, којој писац, у складу са ритуалним оживљавањем, поверава улогу крепке богиње чији је задатак да се побрине око онемоћалог бога, свог давнашњег пајтоса, пола брата а малчице и бивше муштерије.

У роману Сећање на моје тужне курве скоро све је радосно, све кипти на жези и куља пуном снагом, као млаз из оштећене цеви у зиду. У освиту новог дана, деведесетогодишњи преобраћеник први пут препознаје самог себе, срећног што је у обзорју свог првог столећа, отпочео стварни живот, мирна срца, осуђен да умре од љубави у срећној агонији ма којег дана пошто доживи стоту. Након сто година самоће, старост ће се луцидно и бајколико преобратити у младост.

Маркесов савременик Мишел Уелбек, млађи по годинама али стар по количини очајања и одрицању од хедонизма, иступа у својим књигама као мученик чврсто закуцан ексерима овог света. У свету који описује Уелбек, генерацијски јаз је непремостив. Дозвољене су, ради забаве, многе настраности, оправдано је насиље, али је зато строго забрањена старост. Сексуално непривлачни и економски некорисни бивају немилосрдно одстрањени, а то је, по Уелбеку, управо данак модерности. „Само истински модерна земља може са старцима поступати као са смећем.”

Истина је да у напредним друштвима нема решења за несрећу. Она постаје теже подношљива, јер што су већа очекивања од живота, то више патње доноси сам живот.

Не само да се у модерном друштву сви рогуше на старост, већ оно, врло развијеним начинима, у одраслом човеку намеће насилно одржавање детета. У свим својим романима, Мишел Уелбек подвлачи, употребом сленга, страшну подвојеност старих и младих, тај језиви антагонизам који ће, како време буде одмицало, бити све већи. Човечанство је, на први поглед, неговано и затегнуто, али је у бити врло малодушно и старо. Изнад припадања генерацији, многи се осећају престари, отцепљени и преуморни за лажно учествовање у привидном хедонизму. Њихова преурањена старост осликава се дендијевском бизарношћу, меланхолијом, мрзовољом, гађењем и завишћу.

Фризерска варијанта тумачења старења у причи Кратка историја шишања Џулијана Барнса осврт је на мит о Самсону и Далили по коме су моћ мушкарца и његова коса битно повезани.

У првом делу приче, дечак се, на столици у берберници, уплашено препушта кастрирајуће опасном шкљоцању старијег брице. Над дечаком је наднета сенка одраслог. Опасна, тамна, онеспокојавајућа. У другом делу, улоге се мењају. Младић пун снаге, слуша док се шиша, досадну и далеку исповест уморног берберина о браку, који је по примедби дрске младости „једина авантура доступна кукавицама”. Трећи и завршни део приче изоставља оно обавезно огледало помоћу којег можемо да видимо како смо ошишани позади. Њега сад држи млада фризерка удаљена од свега што оличава проћелаво теме. За њу, време од двадесет пет година проведених у браку спада у домен научне фантастике. Желите ли да се огледате отпозади? Не, хвала, каже муштерија девојци која има број година његове кћери.

Један, два, три. Три различита доба, виђена на Барнсов начин, у којима зрелост и старост изгледају прво као опасна снага, затим као досадно трабуњање из усахлог извора и, на крају, као проређени бусен на хумци наше покопане трезвености.


Коментари0
a584e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља