субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.09.2015. у 09:05

Приземљено и приземно

Порцелански медаљони из ауторског атељеа Тера Данубијус Милорада Вукановића (Стјепан Филеки/Типик)

Увек је при­јат­но упу­ти­ти дру­го­ме ле­пу реч или при­ми­ти ком­пли­мент, али ме­ђу по­хва­ла­ма где­кад се на­ђу и та­кве по­зи­тив­не оце­не ко­је – због не­при­ме­ре­но упо­тре­бље­не ре­чи – ка­зу­ју упра­во су­прот­но од оно­га што се на­ме­ра­ва­ло са­оп­шти­ти. На­и­ме, онај ко ка­же: „Та де­вој­ка је за­и­ста до­бра, вас­пи­та­на је, вред­на и при­зем­на“, из­ре­као је у ис­тој ре­че­ни­ци и хва­лу и по­ку­ду, тач­ни­је – по­ку­дом је обез­вре­дио по­хва­лу. Упи­та­ће­мо се мо­жда – ка­ко? Хте­ло се, за­пра­во, ре­ћи да је од­ре­ђе­на осо­ба ре­ал­на, јед­но­став­на, скром­на и не­у­зне­се­на, али је ка­за­но да је про­ста, при­ми­тив­на и не­мо­рал­на. На­и­ме, при­дев при­зе­ман, -мна, -о има упра­во та­кво (фи­гу­ра­тив­но) зна­че­ње ка­да се упо­тре­бља­ва са ци­љем ка­рак­те­ри­за­ци­је чо­ве­ка (при­зе­ман чо­век = ни­зак, рђав, не­мо­ра­лан чо­век), док основ­но зна­че­ње гла­си „ко­ји се на­ла­зи при зе­мљи“, на при­мер: при­зем­на ку­ћа, при­зе­ман стан и сл. 

За са­ња­ре, за­не­се­ња­ке и све оне ко­ји су „да­ле­ко од ствар­но­сти, ко­ји жи­ве у илу­зи­ја­ма“ ка­же се да су гла­вом у обла­ци­ма, а но­га­ма на зе­мљи. Ипак, иако су ре­ал­ност и тре­зве­ност це­ње­не осо­би­не, за оне ко­ји су ста­бил­ни и по­сто­ја­ни, ко­ји сто­је на чвр­стом тлу не­ће­мо ка­за­ти да су при­зе­мље­ни (нпр. по­гре­шно је: Ра­ду­је ме што је он при­зе­мљен мо­мак, ме­сто тре­звен, ре­а­лан и сл.), јер та­ко го­во­ри­мо, пре све­га, о ле­те­ли­ца­ма (Ави­он је без­бед­но при­зе­мљен). Ма­да гла­гол при­зе­мљи­ти се у срп­ском је­зи­ку има ви­ше зна­че­ња: спо­ји­ти са зе­мљом (о елек­трич­ној стру­ји): при­зе­мљи­ти фри­жи­дер, а у скла­ду са из­ра­зом спу­сти­ти се на зе­мљу (= осло­бо­ди­ти се илу­зи­ја, схва­ти­ти ствар­ност ка­ква јест) раз­ви­ја и фи­гу­ра­тив­но зна­че­ње спу­сти­ти се на зе­мљу, опа­ме­ти­ти, ура­зу­ми­ти, нпр. Отац га је ко­нач­но при­зе­мљио – осим у ша­ли или ка­да са­го­вор­ни­ку отво­ре­но да­је­мо до зна­ња да се игра­мо ре­чи­ма – ни­ка­да не­ће­мо ре­ћи да по­ме­ну­ти отац са­да има при­зе­мље­ног си­на. 

Др Дра­га­на Вељ­ко­вић Стан­ко­вић

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Коментари6
58a58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Миленовић
Кад би овај чланак имао већи број коментара у односу на текстове Лазанског, не би имали проблема са нашим језиком и проф. др. и осталим елитама и неелитама. Из српског језика имао сам двојку...
Саша Антић
За срба којић Није толико проблем електрична струја већ несрећно тумачење прилично јасних речи.Како бих ја рецимо приземљио телевизор или електрични шпорет?Лако .Изнео бих их на терасу ,гурнуо са ивице и очас би били приземљени .То је што се електричних апарата тиче .Занима ме ваше мишљење о трави и дрвећу и једно и друго расту "приземљени" али им је корен "уземљен " .А о латинима не бих . Боље је бавити се својим,матерњим језиком . Моје скромно мишљење је да се страни изрази и речи користе како би се доказало и показало (не)образовање .Мисли се што је човек неразуљивији да је и паметнији .Да ли је увек тако? Ја тврдим да није .Иначе немам факултетску диплому . И не жалим .
срба којић
Аман, није страшно ако стручњак за српски језик не зна тачно појмове који су у вези са електричном струјом. Чудно је што српске речи упорно замењује латинским. Примери у чланку су очигледни.
Јасно Све
Прије пар дана је овдје писано о томе ко највише прави смутњу у нашем језику. Данас се то само потврдило. На сву срећу, моји професори на ЕТФ су знали српски језик и разлику између уземљити и приземљити. Сигуран сам да су та знања великим дијелом понијели од својих кућа. Шта ли се ово данас дешава са људима који носе звања др, мр, професор, итд...? Можда је то због тога што су услед обавеза и оскудицене предуго везани за Београд, те тако одвојени од осталих изворишта српског језика. Препоручио би свима, који хоће да се баве језиком, нека с времена на вријеме пропутују српским крајевима (без обзира у којој се држави ти крајеви силом прилика сада налазе). Нека ослушну говор мало старијих људи (оних што се не хране "друштвеним мрежама", Фармама и Паровима). Сигуран сам да ће тако лакше наћи пут кроз богатство нашег језика и знати разлику између сличних, али по значењу врло различитих ријечи.
Саша Антић
Ја нисам био добар ђак и дозвољавам себи луксуз да погрешим . Мислим (ако ме нису погрешно учили) да се фрижидер па и електрична инсталција не приземљују доземљују и слично већ УЗЕМЉУЈУ . Тако се та " ствар " на коју се прикључује фрижидер зове прикључница са контактом за уземељење шта више у инсталацијама се једино такве и користе . Још једном се извињавам ако грешим .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља