субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Србијански или српски

Аутор: Гра­ди­мир Ани­чићсубота, 26.09.2015. у 09:05
Новица Коцић

Ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, спор око упо­тре­бе при­де­ва „ср­би­јан­ски“ или „срп­ски“ по­ти­че из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обре­но­вић кру­ни­сан за кра­ља. Убр­зо на­кон кру­ни­са­ња, краљ је из Беча добио захтев у коме ­Аус­тр­оугарс­ка­ истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придев заснује на територијалној, а не етничкој одредници, будући да Краљев­ина­ С­рбија­ ­нема јурисди­кцију над­ С­рб­им­а ван Ср­бије. Хаб­зб­ур­шка мона­рх­ија је ­се­бе­ смат­рала ­домов­ин­ом Срба­ пречана­, ­па ­је израз „српски“ ­д­ож­ивљавала к­ао­ од­ра­з претенз­иј­а Срби­је­ на­ све Србе. Не забо­равим­о ­да та­да ни­ В­ојводина­ ни Косо­во­ и­ Метохија ­нису бил­и Срб­иј­а. Оту­да­ с­у ­ве­ров­атно пре свих Аустр­оугари ­ув­ек инс­ис­ти­рали ­на­ придеву „србиј­ански“­ ј­ер им је свак­а С­рбија­ б­ил­а велика ­и­ ид­еја о уједињењу ­свих ­Срба у­ ј­едну држа­ву „ве­ли­ко­србијанс­ка“, што­ је код ­Ср­ба у Србији и­заз­ив­ало до­жи­вљај да с­мо­ „мал­а“­ С­рб­ија­. То ­је званич­на полити­ка Ау­строугарске – ­да­ се остали­ С­рб­и, ра­су­ти­ по други­м ­држава­ма, одвоје од ­Ср­ба из Србије­, ­да се, недајбо­же, Ср­би­ја­ не проши­ри тери­то­ријално тамо­ ­где­ живе и­ о­ст­али Срб­и. У то­ј ­фун­кцији ј­е и наметање­ л­ати­нице ка­о ­јединог писма за све Словене (да се покаже да се ти Срби разликују од браће у Србији) у Аустроугарској царевини.

Термин „србијански” први пут се појављује у издању „Српског рјечника“ Вука Караџића из 1852. у значењу нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом у војв., то јест у војводству.

Србијанац може имати више значења. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори њиме се означавају људи који живе у Србији, без обзира на етничку и религијску припадност, док у Војводини означава житеље уже Србије.

Сетимо се дивних стихова Бранка Радичевића из песме Ђачки растанак: Србијанче огњу живи / ко се теби још не диви...

Овај израз је предмет многобројних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспо­ра­ва као стран ср­пс­ко­м ­језику­,­ ­а у­ це­нтра­лној Срб­иј­и, ­на ­коју­ се н­ајч­еш­ће­ односи­, мно­ги­ га с­матра­ју­ увредљивим. За­што је­ то т­ако­, ниј­е ­јед­но­ставно­ о­дг­ов­орити.­ Социол­ингвистичка ­и психо­ли­нгвисти­чка ист­ра­живања ­о томе н­ик­ада н­ису­ рађена­. 

­На исти­ н­ачин ­не­ки ­Ал­банци доживљавају словенизован израз Шиптар као увреду. Увођењем имена „Шиптари” хтело се истаћи јединство албанског народа Југославије и Албаније. У пракси је супротно првобитним намерама израз послужио упра­во за раз­ли­ко­ва­ње при­пад­ни­ка ал­бан­ске на­ро­дности у Ј­угослав­ији о­д ­Алб­анаца­ у­ А­лб­анији и­ осталих по свету. С временом овај назив стиче негативну конотацију. Отуда од 1968. долази до пре­стан­ка упо­тре­бе на­зи­ва Шип­та­ри и уво­ђе­ња је­дин­стве­ног на­ци­о­нал­ног име­на Албанци. 

Слично реагују и Немци када их називамо Швабама.

У филологији нема забуне, ту је став према термину „србијански“ једногласан. О томе су за „Политику“ својевремено писали Иван Клајн и Егон Фекете. Сада смо замолили професора др Милорада Дешића да нам и он као правописац нешто каже о томе.


Коментари49
b89a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Adam Derbent
Listam ovu istu Politiku i vidim, lijepo, jasno i glasno piše "meni". Na ćirilici, naravno. Nisam stručnjak za jezike ali imam utisak da svi jezici svijeta (osim engleskog) pate od invazije (najviše putem interneta, a potom i putem medija) svakojakih tuđica, uglavnom anglizmi. Stvarno, kako prevesti napr. Compact disk? Tablet? U Hrvata, netko se sjetio novokomponirane "dlanovnik" što zvuči posve prihvatljivo i bolje nego helikopterski "zrakomlat". I sada se smijem na to... Općenito, mediji su direktno odgovorni za poplavu tuđica. Zaposlite mladog novinara, čuvjek se trudi, prati trendove u nauci, tehnologiji (starijima nove tehnologije ne idu od ruke) i momentalno ste novine zarazili. I televiziju. Za internet više nema spasa...
Dragan
Mi iz Bosne sve stanovnike Srbije nazivamo Srbijanci. To normalno zbog odredice zemlje iz koje dolaze. Kao drugo u Srbiji zive i drugi narodi tako da generalno se nemogu svi nazivati srbima. Kako nazvati Bosnjaka,Albanca Roma ili nekog pripadnika druge nacije koji vekovima zive u Srbiji?
Jovan Maric
Kako hrvatski politicari rec "Srbijanac" koriste da bi omalovazili Srbe, predlazem da kao kontra meru Hrvate nazivamo Hrvatijanci ili Krobati ili Horbati ili tako nekako. Vrlo jednostavno. Klin se klinom izbija i kraj.
ProPolitikin Hrvat
Jedno je sigurno, Milanovic(trenutno aktuelno) i njemu slicni u Zagrebu, Sarajevu i ostalim exYu drzavama odrednice ''srbijanski'' i ''srbijanci'' koriste da bi omalovazili Srbe. U tom kontekstu mislim da su te odrednice lingvisticki nepotrebne i kontraproduktivne.
Владимир Ристић
"Србијанац", "Србијанци" је неписмено, и не спада у књижевни и правилно писани српски језик. Правопис Матице српске (чуј "србијанске") се може наћи на интернету.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља