недеља, 07.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.09.2015. у 09:15 Јово Бакић

Левица, понижени и увређени

Уважени колега Ђурковић, који услед солидног академског рада и моралне чврстине у отпору политичкој самовољи заслужује друштвенопоштовање, без обзира на идејно-политичко усмерење, омогућио је писцу ових редака текстом „Левица и глобални тајкуни” да разјасни неке нејасноће.

Прво, када је начелни план у питању, колега Ђурковић, можда и због неодговарајуће лектире, не види да је левица по дефиницији антикапиталистички усмерена и да је то суштински супротставља свим десничарским струјама: од фашизма, преко конзерватизма и либерализма до десне, односно блеровске социјалне демократије. Но, политичка коректност, коју он везује за левицу, с њом мало везе има. Уосталом, да ли аутор ових редака спада у оне који држе до политичке коректности? Напротив, свако треба да открије ко је, тако што ће слободно говорити што му је на уму.

Сазнајемо, на пример, да наводно глобална корпоративна елита подиже нову левицу, која се „најпре нуди разочараним бирачима, којима је мука од постојећег европског консензуса елита, као противтежа таласу радикалне деснице, који је постао озбиљна претња у последњих пет година”. Дакле, у том грму лежи зец. Колега Ђурковић се уплашио, па стога и кори Двери и ДСС што подржавају „ову нову ултралевицу”, да ће истински противници дубоко нечовечног капитализма уверити понижене и увређене да је левица истинска нада која води будућности, а не њему мила крајња десница, која под тобожњим антикапитализмом жели повратак црквено-витешког средњовековља.

Имајући у виду да колега Ђурковић сматра трагедијом чињеницу да се догодио епохални пад хришћанства, то јест аристократско-црквењачког феудалног друштва, у којем је оно једино уистину владало, започет 1789, а настављен 1917, 1945. и 1968, може се претпоставити да он жали за прохујалим добом. Ако је тако, заслужује симпатије свих који мисле да њихови преци тада нису били кметови, слободни сељаци или потлачени радници, већ племићи и буржуји. Уместо тога, требало би опорезовати привилеговану институцију која, скоро 10 година ослобођена плаћања пореза, масовно заглупљује и веронауку из јавних школа законом пребацити у приватне (ко приватно жели и може да приушти учење догме, биће му омогућено). Узгред, каква је то левица која допушта приватно образовање? Модерна и слободарска, јер такве школе ће плаћати високе порезе.

Напослетку, треба овај начелни план пребацити и на лични, како би јавност добила одговор који у њено име тражи Миша Ђурковић. Према томе, потписник ових редака никада није био члан Трилатералне комисије нити лично нити посредством међународне невладине организације Ист–Вест бриџ (Мост између Истока и Запада). Наиме, поменута НВО није „овдашњи огранак Трилатералне комисије”, како сасвим погрешно сматра Миша Ђурковић, већ је организација која се залаже за што боље везе Запада и Истока, те што бољи положај Србије у глобалном друштву. Своједобно је потписник овог текста тамо ушаонакон што се уверио да циљ ове НВО није заступање чланства Србије у НАТО-у (неки у Мосту то заговарају, а истинска левица се одувек и одлучно противи не само чланству Србије у НАТО-у већ и његовом постојању). Утолико, писац ових редака не „седи тамо” само са „тајкунима Костићем и Митровићем” – с којима, узгред, не да никада није седео, већ их никада уживо није ни видео нити има жељу да их упозна (негдашње позиве за гостовања на ТВ Пинку уљудно је и без изузетка одбио) – него је у друштву и са Игором Каљевинским, челником Удружења дипломата Русије и замеником шефа Стручног одбора ОУН за јавну управу, којега, такође, нажалост, још није имаоприлике да упозна.

Због чега је колега Ђурковић изоставио Игора Каљевинског, пријатеља Србије и сарадника председника Путина, а навео богаташе Костића и Митровића, господу блиску господару Вучићу, и приде Рокфелера? Можда стога што је, без обзира на срдачне међусобне односе с писцем овог чланка, уплашен међународног повезивања и унутрашњег јачања левице? Уистину, добродошли су сви левичари, па и социјалнилиберали који виде капиталистички безизлаз, да нађемо најмањизаједнички називник у борби против капитализма, а Борко Стефановић и српска левица заиста гаје присне везе, и њима се диче, с Ђурковићу омраженима Џејмсом Корбином и Алексисом Ципрасом. Радимо на међународном умрежавању, а не на националистичком затварању у себе, презрених, понижених и увређених. У њих спадају не само радници и незапослени, избеглице и ЛГБТ особе, како пре неколико дана на Паради поноса надахнуто, следећи Розу Луксембург, рече Марија Перковић, већ и пензионери, студенти, наставници, лекари, уметници, новинари и сељаци.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Коментари32
29fc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Bakotic
Levicari su za posteniji odnos prema svim ljudima, sirotinji, inteligentnima, obrazovanim, belcima ... i njihovim suprotnostima. Takav sistem nece biti toliko tehnosloski razvijen kao kapitalizam ali ce biti humaniji. Da li je svu u tehnoloskom razvoju, kojom brzinom i uz koja odricanja !? Sa levicarima bi mnoge stvari bilo lakse dogovorili, kao primeri su zastita zivotne sredine, manje ratova, sankcija, ekonomskih kriza, unistenih zivota. Desnica je koncenrisana na moc i vladanje, iz toga proizilaze sve gore navedene posledice kojih smo svi svesni. I kod jednih i drugih faktor covek je taj koji moze da unisti drustvo, medjutim kod levice to je manje izrazeno.
Краљевски социјал-демократизам
Грађанима Србије ни левица ни десница не доносе бољитак. Угледајмо се политичку РЕАЛНОСТИ у краљевинама Шведска, Норвешка, Данска, Холандија,.... где су на власти социјал-демократе.
Претходни услови
У праву сте, јер је ПРАВА социјал-демократија најближа православним принципима заједништва и саборности, али прво морамо да обновимо Краљевину Србију и да се формирају странке које би водили ЧАСНИ и ПОШТЕНИ људи који имају углед у свом месту и окружењу.
Marko Markovic
Prethodni komentar nije objavljen
Marko Markovic
Zanimljiva diskusija dvojice kolumnista
@ Раде Ковачевић
Vi ili ne umete da citate ili namerno izvrcete znacenje onoga sto sam rekao. Ja rekoh "Ako bih morao da sve sto mislim i znam strpam u dve fijoke" kao sto ste vi uradili ... Ali ja to niti moram niti sam to uradio. Niti zelim ovde da pricam za koja slavna imena sam cuo, sta sam od njih naucio, sta znam, i sta i kome danas verujem. Mislio sam da ste vi ozbiljniji komentator. Mea culpa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља