понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Користе „Србијанце” да се докажу као Хрвати

Аутор: Н. Белићнедеља, 27.09.2015. у 09:05
(Фото Танјуг / Сава Радовановић)

Изјава хрватског премијера Зорана Милановића да је „велики пријатељ Срба у Хрватској”, али да су „Србијанци нешто друго” прерасла је актуелни међугранични спор Београда и Загреба и отворила више културолошких и политичких питања. Једно од најважнијих је шта би се у било којој земљи Европске уније десило да шеф владе каже да су припадници националне мањине у његовој земљи бољи и другачији од својих сународника из матице. Друго, ако израз „Србијанац” многи у Србији доживљавају увредљиво, има ли смисла да га користи премијер Хрватске.

– Одреднице српски и србијански настале су у доба када су три четвртине Срба, а тако је било до краја 19. века, живеле изван Краљевине Србије. Употреба појма Србијанац сто година касније изгледа као намера да се данашња Србија сведе на преткумановске границе, од пре 1912. године. Државници који говоре о србијанском председнику и народу хоће да кажу да Војводина, Рашка, Косово и Метохија, или један део јужне Србије, нису део исте целине – истиче за „Политику” историчар из Напредног клуба Чедомир Антић.

На питање да ли је слично када се за Србина каже Србијанац као када се за Албанца каже Шиптар,  он одговара да је тај израз за припаднике албанске националне мањине био у званичној употреби до шездесетих година прошлог века.

– Забележено је у документима да Албанци себе зову тако, али пошто су сами рекли да је тај термин за њих увредљив, то је званично прихваћено. С друге стране, ми слушамо шефа владе једне земље како и даље користи израз Србијанац и при томе раздваја оне које је тако назвао од њихових сународника у Хрватској – наводи Антић.

Коришћење израза Србијанац свакако није било страно ни Србима ван некадашње матице, јер су га поједини Срби, углавном они који су живели у Хабзбуршкој монархији, претежно Војводини, масовно користили.

– Кад би неко ко је живео у Хабзбуршкој монархији користио одредницу србијански, под тиме је у ствари подразумевао слободну Србију и границе тадашње матичне државе. Али данас када поједини странци кажу „србијански”, мисле на нешто негативно, упућују поруку да се тога треба одрећи, а заправо да неко треба да престане да буде то што јесте – каже Антић.

Он подсећа да је термин Србијанац опстао и у Југославији и, као што се види, није мртав ни у 21. веку. Појмови као што су „србијански председник”, „србијански премијер”, па чак ни „србијански патријарх”, нису страни ни радикалнијим представницима „друге Србије”.

Зато појам „србијански”, уколико се користи у негативном контексту, може да садржи двоструку увреду. Када да употреби страни државник, он можда поручује да признаје само границе преткумановске Србије и то да су „Србијанци” другачији народ од Срба ван матице и да су ближи Оријенту.

– Данас је очигледно да у терминологији модерног хрватског језика, а пре свега када је реч о говору њихових политичара, именица Србијанац или придев србијански имају и пејоративно значење и политичку поруку – оцењује Чедомир Антић.

На питање имају ли Милановићеви „Србијанци” и друге оштре поруке шефа владе у Загребу везе са прикупљањем гласова на предстојећим изборима у Хрватској, Антић одговара да је то проблем свих социјалдемократа у тој држави, као наследника тамошњих комуниста.

– Они пред сваке изборе морају да доказују да су Хрвати. И та њихова потреба је толика да је тешко разумном човеку да схвати да ли они заиста нису издајници. Јер неко ко то није нема потребу да се толико доказује. Али треба рећи историјски да су модерну Хрватску створили управо комунисти, долазећи после оних који су се показали као злочинци и обрукали име земље – закључује Антић.


Коментари25
77749
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pero Perić
Da li postoje: Hrvatijanac, Rumunijanac, Bugarijanac, Mađarijanac, Albanijanac, Italijanac, Francuzijanac??? Samo su Srbima smjestili nakaradno izveden naziv za nacionalnu pripadnost. Ispravno je Srbija - Srbin. Ostalo je nepravilno i ne treba koristiti. Srbin je Srbin i u etničkom smislu i u državnom nacionalnom smislu (svi državljani Srbije). Državljanin Srbije koji je etnički Mađarje takođe Srbin. To je evropski standard. Nisu to Srbi izmislili.
СРПСКА држава, војска, застава, Парламент, Влада,...
@ Игор.К Млади господине нисте у праву, јер члан 1. Устава Србије каже : " Србија је држава СРПСКОГ народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права, социјалној правди,....." Према томе правилно је користити придев СРПСКИ за све ситуације када се у том смислу користе речи : држава, војска, химна, застава, парламент, председник, министри, привреда, туризам, спорт,.... а термин "србијанци" требало би користити само када се мисли на СВЕ ГРАЂАНЕ Србије, који имају СРПСКИ пасош.
Далмош са Динаре
@хрвашћани = сви грађани Хрватске Истине ради по последњем званичном попису у Хрватској само се пар хиљада грађана изјаснило као Далматинци, иако се много више грађана тако изјашњава, али њихова власт то прикрива са термином "остали" којих има 3-4%
deus deus
Ma pustite Hrvatskajance , ništa ih "kao" ne razumem , a čitaju se kao otvorena knjiga - čista satira izgovorene reći .
Петар Ђ. Сланкаменац
Ми Срби из Срема, БиБ у жаргону за све Хрвате кажемо да су Шокци а они су на- ма узвраћали да смо Раци. Разлика између Хрвата и шокца, бар тако се мислило, је у томе што су Хравати били кајкавци док су Шокци покатоличени Срби. Судећи по именун и презимену, г. Милановић спада у Шокце који су инача за нас Србе би- ли увек прихватљивији-док се не појави Зоран, па још Миланов син.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља