уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30
ПОГЛЕДИ

Добри војник Гашић

Аутор: Љубодраг Стојадиновићуторак, 29.09.2015. у 08:15

Усред непријатне расправе са Хрватском и кризе која комшијске односе доводи до пуцања и скоро отворене мржње, премијеру су и овде освежили стару муку. Заштитник грађана је писаним актом затражио смену министра одбране.

Председник српске владе није склон компромисима кад је у питању вршење послова власти. Али за разлику од пре шест месеци, кад је после катастрофе војног хеликоптера љутито пресекао: „Не дам своје министре”, сад је био нешто мирнији. Рекао је да ће видети и одлучити.

Извесно је да премијер поново „неће дати” Гашића. Крушевачки бизнисмен и локални медијски газда, који је своје породичне послове разгранао свуда где је то било могуће, носи кафеџијски барјак који никако не иде уз систем одбране: „Бата Сантос”. Кафа је била његова прва пословна љубав, а Чарапани бар умеју да изаберу надимак који није подложан променама.

Радећи за град, Бата је више радио за себе, своје фирме, њихове ћерке и унуке. Све то не би морало да му се узме за зло, али је Гашић, наводно, трговао утицајем и своју политичку моћ реализовао као уносан бизнис, па чак и удељивао паре из општинског буџета предузећима у власништву фамилије.

Док још није био министар, али и кад већ јесте, Гашић је све то оповргавао, тврдећи да мора да брине и о својој породици. И он јако брине, јер је домаћин и породични човек, а да се при том није лично мешао у токове новца из буџета. Новац је текао сам.

Премијер никада није јавно образложио зашто је изабрао Гашића за министра одбране. Шта га је препоручивало, која знања или достигнућа из те екстремно важне сфере, како је тако убедљиво претекао све могуће кандидате за тај ресор? Којим квалитетима и идејама, каквим програмом?

Рекло би се да је председник владе предност дао неупитној верности, а не креативним моћима будућег министра, сервилној оданости просечног војника партије. Можда је Вучић тражио и нашао кадровски слабо ткиво одбране, да у одбрани не би било отпора.

И није га било. Код смањења ионако скромних примања припадницима војске, министар није био на њиховој страни, па је „слаба личност” српске одбране помогла идеји о додатним рестрикцијама у немаштини. Није могао нити умео да брани материјалне интересе професионалаца, зато што их није разумео и зато што је чувао своје.

Али, кључна драма његове одбрамбене каријере одиграла се у два чина. Први је обрачун Жандармерије и припадника „Кобри” на Паради поноса. Војни специјалци су се неким чудом затекли као телесна стража премијеровог брата, а министар је игнорисао захтеве да податке о позадини сукоба и претварања војних снага у приватно обезбеђење достави на увид надлежном лицу.

Други је афера са хеликоптером, који је министар подигао као ненадлежно лице, игноришући процедуру и улазећи самовољно у ланац командовања коме иначе не припада.

Ко зна шта је у питању: министрово незнање или опијеност оном врстом власти која му је персоналном политиком удељена без ваљаног образложења. Но, и то је некако могло да се заташка хуманитарним обзирима. Министар је, на пример, имао најбоље намере, ма колико оне, као такве, водиле у пакао. Сукоб између високе функције и минорне компетенције настаје непосредно после тога. И то кад је јавност поставила питање одговорности за катастрофу: смрт седам лица и уништење летелице. У првом саопштењу, које је касније неко згужвао, посада је оптужена за сопствену смрт, уз навођење високог промила алкохола у крви мртвог пилота. Ипак се неко сетио да је таква оптужба срамна и неморална, па ју је брзо повукао.

Тада је министар Гашић дао антологијску изјаву. Није познато је ли то била његова креација или је добио прецизне упуте шта да каже. Али он је рекао да се „не осећа нимало одговорним” за то што се догодило. И да мирно спава, па да би у сличној ситуацији поступио исто.

Није могуће да човек, уз сазнање да се налази на челу огромног система, најсложенијег у држави, уопште помисли тако нешто. Било је часно да каже како је нормално да осећа одговорност, да је његова функција неупоредиво мање важна од изгубљених живота и да га страшно мучи савест. И да је одлазак са дужности, коју није најбоље разумео, најмање што може да учини.

Премијер, међутим, тада „није дао” свог министра, али не зато што је веровао у његове способности, него што је био сигуран у своју непогрешивост.

Данас још нема било какве одговорности ни за злоупотребу „Кобри” нити за трагично кидање ланца командовања. Употреба система одбране као партократског забрана недопуштена је и за друштва са много мање прокламованих слобода. Заштитник грађана је рекао своје, а можемо и да погодимо шта ће рећи заштитник Братислава Гашића.


Коментари48
2ff9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

кондор кондор
Dragan Ristic | 29/09/2015 13:26 @Hondzo Masmune... "Puca meni kaiš, što ti "nečeš" nešto da pišeš, velikim ili malim slovom. Vidiš, samo ti je to i ostalo. I da tiho patiš." Господине Ристићу, ваш шатровачки језик и колоквијалне изразе оставите за Ало, Информер, Курир и ријалити вашаре на ТВ, Ви очигледно нисте упознати са стањем у ВС, иначе не би причали оно што причате. Ни један од два последња министра није квалификован за министра одбране, а ни један од њих се није прославио. Шутановцу су погинула два кадета на гађању, а овом министру су у акцији на коју он није имао право, погинуло седам особа. Шутановац је вратио достојанство Војсци Србије! Пре њега за Војну Академију се пријавило 30 средњошколаца, а за Полицијску Академију 2500. Прошле године однос је био много повољнији у корист ВА. Плате војних официра су пре Шутановца биле много мање од плата полицијских официра, што је за време Шутановца промењено. Интересантно је да ми Срби најбоље знамо туђи посао!
Lela lombardi
Samo jedno malo prisecanje o "objektivnosti" autora ovog teksta, bez obzira na cinjenice koje je izneo o Gasicu - sta je sprecavalo g. Stojadinovica da na slican nacin kriticki pise i o minstru Sutanovcu iz Tadicijeve vlade?...Ili zasto nije potrosio malo svojih reci u odbranu kandidature generala dr Zorana Stankovica za ministra odbrane, kada je predsednik Tadic za Stankovicevu nominaciju rekao "da Z. Stankovic nije pogodan za to mesto, jer ce narusiti princip civilne kulture drustva"??? S druge strane, kako to da je jedan srednjoskolski profesor pedagogije bio bas adekvatno resenje za ministra telekomunikacija, a zatim i ministra odbrane? Tada se Stojadinovic povodom tih pitanja nije javljao u Politici svojim kritickim tekstovima. Ovo je sada samo hajka na Vucica i SNS, kome, ocito je nije naklonjen pukovnik Stojadinovic.
Neša posmatrač
Podrška g-nu Stojadinoviću dolazi samo od imena potpuno stranih među komentatorima Politikinog e-izdanja. Ko redovno prati komentare brzo počne da prepoznaje alijase, nikove ili jednostavno samo lične osećaje statusa na ovom svojevrsnom forumu. Premijerna ženska imena koja do neba hvale tekstove vojne tematike(?)...vala baš...
Jole Jole
Baš me zanima kako bi Lazanski komentarisao ovaj tekst...Tekst je odraz žalosne kadrovske kombinatorike na državnom nivou koja urušava sve društvene vrednosti... Gašić je, slučajno ili ne, samo jedan od teških promašaja...I to najcrnji!!! Pitam se zašto niko više ne sme da uzima izjave od onog pilota generala Sveta Malinovića o udesu helikoptera ili dešavanjima u Ministarstvu odbrane i Vojsci....Čovek ima petlju da stvari nazove pravim imenom ali izgleda da je malo onih koji imaju petlju da ga pitaju. Stojadinović kao stari vojni političar ipak kruži oko panja da se Vlasi ne dosete...
зора плавшић
Као и увек, добри човек Стојадиновић!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља