понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:57

Задња пошта Бесни фок

Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 29.09.2015. у 13:45
(Фото Раде Крстинић)

Палилулско насеље Бесни фок удаљено је 28 километара од центра града, али, како се мештани шале, изгледа да је престоница од њих далеко 280 километара. На њих су сви заборавили – поштар им долази два пута недељно, лекар остаје по два сата у амбуланти, немају ниједну апотеку, банку, пошту, класичну основну школу, полицијску испоставу, превоз је нередован, немају чак ни центар насеља.

– Немамо ми овде ништа, чак ни пешачки прелаз. У целом насељу, односно у кругу од десетак километара отворена је само једна продавница мешовите робе. Постоји школа, али њу похађају деца до четвртог разреда. Имамо обданиште. И амбуланту, али у њој доктор ради од пола једанаест до један. После тога „не смемо да се разболимо” јер лекар мора у обилазак пацијената у Дунавац, Врбовски, Прелив... – прича четрдесетогодишња Љубица показујући „центар” палилулског насеља, само комадић зелене површине прошаране деловима живе ограде и руинирану зграду у којој је некада био самачки хотел.

Одсечени су, каже, од света у сваком смислу. 

(Фото Р. Крстинић)

– Болна тачка нам је превоз. Директну линију до Београда немамо. Наша 109 иде до Ченте, а 107 од Падинске Скеле до Дунавца. Они прођу отприлике у размаку од десетак минута. Ако не ухватимо неки од њих, онда чекамо по сат времена на следећи аутобус. Када се довеземо до Падинске Скеле, тек онда „хватамо” 101 до града. Најгоре је ноћу, јер нам последњи аутобус креће у 23 сата. Постоји и аутобус 102 који иде на крај света, за Врбовско. Када тамо идете на станицу, буквално пролазите кроз џунглу у којој нема живе душе. Писали смо различите петиције да нам се превоз побољша, да нам бар обезбеде последњи аутобус око поноћи, али ништа од тога – каже Љубица.

Фочанци који имају децу највише се жале што аутобус не улази у насеље, већ клинци морају да изађу на Зрењанински пут одакле пешке долазе до Фока. Они који раде у Београду имају проблем у ноћним сатима, јер и ако успеју да стигну до Падинске скеле одатле не могу кући па родбина по њих мора да долази аутомобилом.

(Фото Р. Крстинић)

Фок нема дом културе, биоскоп, ни кафић, а ни кафану. Осим спортског клуба, мале теретане и клуба за пензионере нема где да се изађе. Имају фудбалски клуб „Пионир”, стадион и помоћне терене. Млади житељи Фока седе по кућама, могу да прошетају по насељу, да се друже код стадиона. Ако оду у град могу да се врате тек првим јутарњим аутобусима.

У Фоку сада живи око хиљаду људи и сви углавном раде или су радили у ПКБ-у. Најаве градских челника да ће ПКБ ускоро ићи на добош узнемириле су житеље овог места.

– Нико ништа не зна конкретно, ни шта се продаје, ни када, а круже различите приче, свака грознија од грозније. Људи су забринути, јер у комбинату раде целе породице. Многи од њих су у кредитима, школују децу... Градске власти кажу да им ПКБ не треба. Треба им „Београд на води”, а ПКБ не. И Бесни фок је иначе Београд, а као да није. А ви видите разлику између ове пустиње и центра града – јадају се мештани.

(Фото Р. Крстинић)

Пре неколико дана чак и камион „Градске чистоће” није дошао одређеног дана да однесе смеће.

– Уместо да дођу понедељком и четвртком, сада их нема готово седам дана. Отпад је препунио све контејнере, а кучићи га развлаче по улици. Да смо у центру града ово се сигурно не би дешавало. Проблема имамо и са псима луталицама, јер Београђани који не знају шта ће са кучићима довезу их и избаце из кола. После учесталих позива дођу радници „Ветерине” покупе псе одвезу их, чипују, а затим опет врате у Фок. Међу њима има и питбулова, добермана, разних опасних раса – напомињу, како себе зову - Фокчанци.

Прве стамбене зграде у Фоку изграђене су пре четрдесетак година.

– У почетку су овде биле бараке, затим су сазидане „бетоњерке”, тек касније зграде од цигле, које су много комфорније. У њима има и гарсоњера, али и трособних станова. Централно грејање не постоји, али су станови пристојни. Сваки стан има подрум и гаражу.

– објашњава Божа Обрадиновић, који је и рођен у Бесном Фоку. 

Божа Обрадиновић (Фото Р. Крстинић)

Насеље је замрло. Генерације које су некада живеле на том ободу Палилуле полако „нестају”. Има и млађих људи које, нажалост, све више коси најтежа болест.

– У последње време овде се досељавају људи из Београда. Углавном су старији брачни парови и самци, који у граду продају станове по већој цени, а онда овде живе од новца који им преостане. Квадрат се овде код нас креће између 250 и 300 евра. На прсте једне руке могу се избројати породице који су се доселиле са децом – прича нам Обрадиновић.

-------------------------------------------------------------------

„Бесна” вода и пргави Фок

Изградња стамбеног насеља Бесни фок и имања „Пионир” које припада Пољопривредном комбинату Београд почела је 1948. године.

Али није Бесни фок настао те 1948. године. Место је од краја 19. века повремено насељавано, и то углавном Мађарима и Немцима.

Разлог што су се они и расељавали јесу честе поплаве јер се овај крај налази између Дунава и Тамиша.

Тридесетих година изграђени су и неки одводни канали па су се створили услови за стварање трајног стамбеног насеља.

 

Управна зграда у Бесном Фоку 1947. године (Фотографија из архиве ПКБ-а) 

– Не зна се баш тачно одакле име насеља Бесни фок. Постоји прича да је део назива добио због честих плављења и „бесних” вода које су односиле све пред собом, а да је други део имена везан за неког рибара врло пргаве нарави који се звао Фок – објашњава Весна Гајић, из службе за односе са јавношћу у ПКБ-у.

– После изградње првих објеката крајем четрдесетих година прошлог века у Бесни фок из сабирног логора за Немце у Книћанину пресељен је један број немачких жена и деце. Касније су се многе од тих жена запослиле у ПКБ-у и преудале за досељенике из разних крајева ондашње Југославије – напомиње Гајићева.

-----------------------------------------------------------------------

Место у ком је рођен Саша Ћурчић

У Бесном фоку је поникао и наш фудбалер Саша Ђурчић. Своју каријеру започео је у фудбалском клубу „Пионир” из Бесног фока, наставио у ОФК Београду, Партизану и Астон вили...

– Саша је много добар дечко и сјајан фудбалер. Једно време је био и директор фудбалског клуба „Пионир”, али је због обавеза то морао да напусти. У последње време не долази, али га сви у Фоку знају. Био је прави таленат од малих ногу – каже Божа Обрадиновић.


Коментари0
26d88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља