среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.10.2015. у 10:05

Мигранти нису погурали динар

Фото А. Васиљевић

Динар је већ дуже време стабилан. Чак и јача. Званични средњи курс јуче је био 119,7 динара, али за то нису заслужни невољници с Блиског истока и њихова потрошња у Србији, како се процењује у појединим стручним круговима. За месец дана вредност динара порасла је 0,5 одсто, а од почетка године више од целог процента.

Ових дана могу се чути процене да мигранти дневно у Србији троше око шест милиона евра. Месечно око 180 милиона евра. Мало или много за јачање динара?

Крајње површна и рачуница која не стоји. Курс динара већ је био „примирен” још с пролећа ове године. Много пре доласка миграната. Чињеница је да се ти блискоисточни невољници могу видети и у банкама и да им новац стиже од рођака преко Вестерн јуниона. Међутим, они се у већини случајева код нас задржавају дан, два и новац углавном износе са собом, јер су тек на пола пута до државе, свог коначног одредишта.

 

Да би спречила осетније јачање динара НБС је од почетка године купила 840, а продала свега 130 милиона евра. Сасвим обрнуто него пре коју годину када је продавала више од милијарде евра, а курс није могла да заузда.

Опрезнији стручњаци, ипак, тврде да Србија по јачању домаће валуте ни по чему није изузетак. Слично се дешава и код регионалних валута које су у режиму пливајућег девизног курса. Од почетка године пољски злот ојачао је за 2,30, чешка круна за 1,9, мађарска форинта за 0,8, а румунски леј за 1,2 одсто.

Разлози за јачање ових валута, па и динара, наводе стручњаци, налазе се у интересу страних инвеститора за куповину дужничких хартија земаља у развоју, а све као последица смиривања тензија у погледу пакета помоћи Грчкој од почетка јула, као и због наставка „упумпавања” новца Европске централне банке у свој банкарски систем. У нашем случају за стабилност динара веома је важно и смањење фискалног и дефицита текућег рачуна.

Аналитичар Хипо банке Марко Данон каже да су претходних месеци нешто појачани притисци на јачање вредности динара, услед чега је домаћа валута ојачала за око један одсто номинално од почетка године.

Ови притисци су у вези са појачаним приливима капитала на домаћем тржишту дуга, у складу са знатно повећаном ликвидношћу на међународним тржиштима, након мера Европске централне банке почетком године. Оваква кретања су, осим на домаћем тржишту, видљива у случају и других регионалних валута у режиму плутајућег курса – каже Данон.

И анализа Ерсте банке показује да су тражња инвеститора и интервенције НБС главни разлог за стабилност динара.

– На девизном тржишту смо у последњих неколико месеци видели веће притиске у правцу јачања, при чему је повољније економско и фискално окружење било ветар у леђа да трговање буде атрактивније као противтежа међународним трзавицама које су изазвали догађаји у Грчкој. Однос евра и динара углавном је стабилан, а ми и даље видимо мало смисла у томе да се дозволи да динар ојача испод границе од 120 динара за евро, при чему главне опасности долазе од потенцијалног избијања нових нестабилности на глобалним тржиштима и ризика везаних за погоршање ситуације у погледу обавеза преузетих према стендбај аранжману са ММФ-ом, наводе у овој банци.

Економиста Горан Николић сматра да је политика спречавања јачања динара добра зато што би у супротном дошло до урушавања спољнотрговинског биланса. „Са друге стране, таква политика НБС је добра и са аспекта буџета, јер јак динар смањује приходе од увозног ПДВ-а, који чини две трећине укупног ПДВ-а, а између осталог смањује и приходе од акциза”, указао је Николић. Он оцењује да кретање курса указује да ће се обистинити пројекција Министарства финансија зацртана у Фискалној стратегији, а по којој ће просечан курс у овој години бити 120 динара за један евро. Најнижа вредност динара према евру ове године била је 29. јануара – 123,57 динара.

Ј. Рабреновић

Коментари10
0546b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља