среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Корпоративни империјализам

недеља, 04.10.2015. у 09:15

Недавно откривена превара „Фолксвагена”, чији мотори при еколошком тестирању лажирају количину штетних гасова, још један је показатељ да корпорације, кад је у питању повећање профита, не презају од тога да свесно нашкоде природној средини, важећим законима, сопственим купцима и људским животима уопште. Не треба заборавити да је ово само једна у низу сличних корпоративних махинација након оних „Џенерал моторса” и „Тојоте”, који су безбедност својих купаца још директније угрожавали. Даља истрага требало би да открије под изговором какве „пословне тајне” је руководство „Фолксвагена” запослене приморало да такав „изум” све до сада крију од јавности и надлежних институција.

Корпоративна политика смањивања трошкова по сваку цену у основи је бескрупулозне експлоатације засноване на потрази за што јефтинијом и сиромашнијом радном снагом и одавно не представља никакву новост. Кроз концепт „корпоративне одговорности” рафиниран је механизам који су још давно изумели богаташи криминалне прошлости како би филантропским донацијама себе трансформисали у узорне грађане.

Финансијска криза из 2009. изнедрила је бројне критике моћи крупног капитала. Оно што је, међутим, остало занемарено јесу национални и међународни правни системи који су били у корену те кризе, а посебно прилагођавање правног система интересима транснационалних корпорација. Концепт „правне сигурности” све више се поистовећује са стварањем најбољих услова за пословање транснационалних корпорација, а све мање са индивидуалним правима грађана. Док су корпоративне привилегије заштићене глобалним законодавством заснованим на трговинским и инвестиционим регулативама, корпоративне обавезе дефинисане су крајње необавезујућим међународним законима о људским правима и националним законодавством већ ослабљеним неолиберализмом. Отуда су права корпорација далеко изнад људских права, док се држави све више намеће улога јемца неограниченог корпоративног профита.

Судећи према изјавама власти земаља источне Европе, изгледа да је једино решење за економске тешкоће прилив страних инвестиција и долазак страних корпорација. Нема никакве визије о некој врсти алтернативне економије. О некој критици корпоративног потчињавања скоро целе планете нема ни речи, док се радничка права третирају као сметња повољној привредној клими.

У Србији, у неких дванаест општина, развијен је концепт индустријских „слободних зона” (важећи назив Министарства финансија). У њима корпорације и предузећа добијају специјалне пореске и друге олакшице за започињање пословања. У неким случајевима, саме стране корпорације су међу оснивачима и имају већину у предузећима за управљање „слободним зонама”. Другим речима, најпре су започеле своје пословање, а затим себи, уз одобрење Владе Србије, доделиле привилегију пословања у режиму „слободне зоне”. Иако је влада забранила јавности увид у уговор са „Фијатом”, на основу других докумената можемо закључити да је његова инвестиција била условљена и пословањем у режиму бесцаринске слободне зоне. Уколико у тим зонама постоји још нека препрека за максимизирање профита, директори тих компанија указују како таквих ограничења нема у суседним државама. Стога, имамо регионално надметање у томе ко ће обезбедити више привилегија корпоративном пословању и самим тим све веће снижавање социјалног стандарда. Наиме, имамо оно што Американци зову „трка ка дну”. У израбљивачким радионицама, извештаји о радним условима који допру до јавности све више сведоче о повратку ропства које је „добро за нас”. Ипак, можда прича о нужности снижавања свих могућих цивилизацијских стандарда како би се докопали страних инвестиција највише говори о нашој сопственој лењости да привреду покренемо сопственим снагама.

Председник Покрета за слободу 


Коментари11
7087b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља