петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.10.2015. у 08:05

Влада може да нас отпусти сваког часа

(Фото „Железара Смедерево”)

– „Железара” је губила 12 милиона долара месечно, а цене челика биле су око 60 долара више него сада. Из тога се види да би данас „Железара” губила око 90 милиона долара месечно. То сада није случај. Имамо знатно мање губитке, уштедели смо држави десетине милиона долара у последња четири месеца, рекао је у интервјуу за наш лист први човек ХПК тима у „Железари Смедерево” Петер Камараш одговарајући на питање – шта је затекаопре шест месеци, а какву сада ситуацију има у челичани?

Како је то пошло за руком ХПК, а то није успео „Ју-Ес стилу”, а ни државним менаџерима потом?

„Ју-Ес стил” је успео. Питање за њих је зашто су отишли. Мислим да је то велика грешка и штета. Они су остваривали профит овде. Одрадили су одличан посао у обучавању људи и поправци постројења. Знам да су Џон Гудиш и Томас Кели били против те одлуке, а да ли су добро поступили показаће време. У њихово време сви људи из продаје, финансија, набавке били су Словаци из Кошица и када је „Ју-Ес стил” отишао, повео је и њих. Постоји један опис који ми се много допада: „Оставили су боксера без обе руке и једне ноге”. Када је „Железара” враћена држави, дошао сам овде први пут 2012. Менаџер за набавку сировина ме је одвео до мапе и питао ме да ли могу да му пронађем одакле долази угаљ и руда гвожђа. Толико је лоше било. ХПК је, надам се, донео те две руке и једну ногу. Од 5.500 људи у „Железари” има седам металуршких инжењера. Ми смо довели 15 и два или три доктора металургије. Потценио сам колико је овде лоша ситуација. Упркос томе „Железара” опстаје и то показује колико су овде квалитетни радници. То је уједно и одговор на ваше питање – зашто државни менаџери нису успели. Мој циљ је да овде доведем младе и образоване Србе, а не Словаке.

Најављено је приликом потписивања уговора да ће челичана за шест месеци позитивно пословати. Да ли је то достигнуто?

Оне уштеде о којима сам говорио, то је већ позитиван број. Још немам бројке за септембар. Имали смо бизнис план, почели смо да повећавамо цене, а онда су у САД почели тај антидампинг процес против Кине, Русије и Бразила и цене су почеле да падају. Кориговали смо у јуну бизнис план и у јулу смо се уклопили добро. Очекујемо да цене више не падају. Упркос овој разлици од око 60 долара, не повећавамо губитак, већ га упорно смањујемо. Велика би грешка била да се „Железара” угаси, јер је од изузетног значаја за државу, и јако је важно да то „Политика” објави.

Хоћете да кажете да Србија сада профитира од „Железаре”?

Волео бих да неко израчуна колико се тог новца враћа држави. Докле год продајемо изнад варијабилног трошка, држава ће профитирати. То је огроман утицај на српску економију. Није то само везано за плате око 5.500 радника, што је око три до четири милиона долара месечно. Утицај је много већи – ресторани, продавнице, биоскопи, превоз... то је економски цунами. Поред тога челик би за потребе државе морао да се набавља са стране, а конкуренција би повећала цене.

Ви сте менаџер и овде сте, пре свега, због профита. Када га очекујете?

Не знамо које ће цене челика бити следећег месеца. Наша очекивања и кретање тржишта нису се поклапали. У овом тренутку припремамо се за најгоре, а надамо се најбољем. Трудимо се да још више смањимо трошкове, да може бити добро чак и ако цене и даље падају. Конкретан одговор на ваше питање је до краја године, чак и са падом цене. Осим ако не буде потпуна катастрофа, да цене рецимо падну до 30 евра по тони у једном месецу. Преживећемо, али ће се профит онда довести у питање.

Да ли то доводи у питање и останак ХПК у „железари”? Ми не знамо шта пише у уговору...

Мислите да побегнем? Само влада може да прекине наше ангажовање овде без икаквог разлога.

Мислила сам с разлогом, ако нема профита.

Ако може без разлога, може и с разлогом да нас отпусти. Они посматрају сваки број, трансфер новца, сваку набавку...

Да ли ХПК може да оде ако нисте задовољни?

Не знам. Морам да прочитам уговор (смех). Нисам планирао да бежим. Влада је инсистирала на томе да има то право. Да може кад год хоће да раскине са нама, али ја не желим да одем чим се појави проблем. Веома је важно да се зна да је наш учинак одличан, њиме смо задовољни, али тржиштем нисмо, а не можемо да га контролишемо. Задовољан сам како су се људи у фабрици понашали у вези са смањењем трошкова који су у складу са нашим бизнис планом.

Да ли ће паљење друге пећи ићи у прилог Вашим циљевима или ће можда бити нека врста баласта?

Трошак производње течног гвожђа на Високој пећи 1 је око 15 долара по тони. Потребно ми је тих 15 долара. Треба ми сваки долар. Она нам је потребна и крећемо следеће недеље.

Да ли је спрема да одговори пројектованим количинама и које време је потребно за то?

Две недеље од почетка рада. Пећ није ауто. Десет дана до две недеље је време уходавања до максималног капацитета од 75.000 тона.

У „Железару” сте унели двадесет милиона долара у сировинама. Никоме није било јасно, па ни самом премијеру Вучићу, шта је био Ваш мотив с обзиром на то да не купујете „Железару”. Како се третира тај улог – као кредитирање, поклон или нешто треће?

То је нека врста одложеног плаћања сировина. У време потписивања уговора „Железара” је целу испоруку кокса морала да плати унапред. Три месеца се чекало за испоруку од тренутка плаћања. Сада се плаћа 60 дана након што је кокс стигао у „железару”, односно, пет месеци касније. Раније, у неким рудницима у Русији и Украјини, нису се чак ни возови наручивали пре него што железара плати. Потом, шест недеља прође од уплате до прве испоруке, а последња буде и за десет недеља. Сада, у зависности од добављача, неки допремају за цео месец у луку. Тај начин финансирања је продужен, а тога није било раније. То је тај наш новац.

У јуну је влада формирала радну групу за приватизацију у којој сте и Ви. Колико је челичана данас ближа продаји него што је то било пре пола године?

Нећу вам одговорити на ово питање. „Железара” је константно у процесу приватизације. Постоје заинтересовани инвеститори. Било би неодговорно разговарати о томе сада, нарочито зато што је Србија власник. Она и продаје фабрику. Ја сам само запослен овде. Тако да не могу да коментаришем оно о чему мој послодавац води преговоре.

Јесте ли размишљали да купите „Железару”?

Верујем у „Железару”. Значи да сам размишљао. Кретање на тржишту и пад цена мења ситуацију. То је нешто што нико није очекивао. Очекивали смо да то траје до лета, а не и да се настави. Мислили смо да ће цене скочити. Све железаре у региону мењају своје бизнис планове. Такође и у Америци. Многи су у техничком банкротству. Акције падају и вредност на тржишту.

Да ли полицијске истраге шаљу негативну поруку да се овде нешто „муља”?

То је веома позитивна порука да ако постоји нешто нелегално, полиција ће деловати.

Прича се да односи са америчким партнерима нису баш идеални. Какав је сада Ваш однос са Гудишем?

Без њега не бих могао да урадим све ово. Он има 40 година искуства у управљању железарама. Он је овде и викендима. Иде кроз фабрику ако треба на коленима. Довео је све људе које је предложио, као што су Том Кели, Вес Мајер. Они су веома значајни за „железару” и њих не можете наћи осим ако нисте Џон Гудиш. Они су због њега у Америци напустили своје послове и дошли овде. Наш однос је веома добар. Додуше, често вичемо једни на друге, тачније, Џон виче на нас, али то је све због напретка фабрике. Годинама се сви међусобно познајемо. Чак и породице имају добре односе. 

Како се слажете са „железариним” синдикатима?

Мени је важан трошак производње, однос са радницима. Председници синдиката су на неки начин и политичари. Потребна им је публика.

----------------------------------

Добра фабрика

„Железара” је за новинаре одавно нека врста „забрањеног града”. Тешко се долази до информација. Зашто од Вашег доласка то није промењено?

Људи не схватају значај фабрике. Гледају само у димњаке и ухватиће се за било коју информацију. Моја мисија је супротна. Има доста људи који мисле да је ово стара фабрика која има производе лошег квалитета. Ово је, заправо, веома добра фабрика, са добром радном снагом и производима који имају тржиште. Није уопште проблем продати. То је прво погрешно схваћено. Друго погрешно схватање је да држава упумпава новац у „Железару” и да тако губи новац. Људи не схватају да ова фабрика више доноси држави него што она улаже у њу, а тренутно не даје ништа. Плате и доприноси, царински трошкови, то све се враћа држави. Ми смо један од највећих клијената „Србијагаса”, „Железница Србије”, ЕПС-а, већина баржи ЈРБ су за нас. Послујемо са локалним компанијама за превоз, исхрану и друге услуге. Они плаћају своје раднике, а уједно и држави дажбине. Сав новац се троши у Србији, плаћа се ПДВ.

----------------------------------

Питање за владу

Зашто се крије уговор о управљању „железаром”? Шта је то у њему што држава прикрива од јавности и да ли је ХПК условио тајност уговора?

То је питање за владу. Српски народ има право да зна све што је везано за његову земљу, не само овај уговор. Али, ако људима кажете неку пословну тајну, то ће знати и конкуренција.

Коментари11
2f49d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља