понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51

Век од почетка Макензенове офанзиве на Србију

понедељак, 05.10.2015. у 09:05
Осматрачки змај-балон српске војске (Фото Историјски архив Пожаревац)

Ових дана навршава се сто година откако су у Првом светском рату, после блиставих победа српске војске на Церу и Колубари 1914. године, здруженим снагама Немачка, Аустроугарска извршиле напад на Краљевину Србију почетком октобра 1915. године. Након што им се придружила Бугарска, српска војска се и поред јуначког отпора нашла у безизлазној ситуацији, а оно што је потом уследило данас нам је познато као „Албанска голгота”.

Један од главних праваца продора немачких снага, с којима се српски војник тада први пут срео, био је у селу Рам на Дунаву, у општини Велико Градиште. Тим поводом, општина Велико Градиште и град Пожаревац заједничким програмом обележавају стогодишњицу одбране Стига у Великом рату.

„Пре сто година овде се бранила Србија. Треба напоменути чињеницу да је велики број војника потицао управо с овог подручја, из општина Велико Градиште и Пожаревац. У беспоштедним борбама с Немцима војници из Стига, Млаве и Хомоља су буквално бранили кућни праг”, каже за „Политику” Драган Милић, први човек општине Велико Градиште и председник Организационог одбора за обележавање стогодишњице одбране Стига.

У намери да бројно надмоћнијем и технички опремљенијем непријатељу пруже отпор што дуже, како би држали одступницу главнини војске и избеглицама у повлачењу, српске снаге су десетковане, а међу изгинулим јунацима био је и син јединац књижевника Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић. У свом делу „Деветстопетнаеста: трагедија једног народа” Бранислав Нушић је описао ову тешку годину у српској историји.

После једног века од почетка Макензенове офанзиве, браниоцима Србије изгинулим у борбама с Немцима на овом делу тадашњег балканског фронта биће откривено спомен-обележје.

„Централна свечаност одржаће у среду, седмог октобра у селу Рам, где је пре сто година почело пребацивање немачке 11. армије преко Дунава. Позвали смо цео државни врх, а за сада смо добили усмену потврду министра Братислава Гашића да ће присуствовати овом догађају”, рекао је Драган Милић.

Откривању споменика претходиће културно-уметнички програм, као и виртуелна изложба Историјског архива Пожаревац „Стогодишњица одбране Стига и Браничева 1915–2015”. Др Јасмина Николић, директорка историјског архива у Пожаревцу, објашњава да су се током периода затишја 1915. године Централне силе припремале за велику офанзиву против Србије у којој је планирано ангажовање елитних јединица три државе, Немачке, Аустроугарске и Бугарске, под командом Макензена.

„Немачке и аустроугарске трупе почеле су артиљеријски и десантни напад 6. октобра 1915, да би 7. октобра започеле форсирање Дунава на рамском и костолачком сектору. Главнина немачке војске извршила је упад источно од Београда према долини Велике Мораве, док је на Београд усмерена аустроугарска војска због морално-политичког и пропагандног значаја освајања престонице”, наводи др Николић.

Немачка 11. армија, под командом генерала Макса фон Галвица, била је распоређена су на левој обали Дунава од Београда до Голупца. Супротставиле су им се, на потесу од Гроцке до Голупца, Дринска и Дунавска дивизија првог позива, као и Браничевски одред (три пешадијска пука трећег позива). Ове трупе биле су део 3. српске армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма.

Према наредбама Врховне команде, која је очекивала савезничку помоћ, српска војска је у борбама почетком октобра 1915. ипак успела да делимично успори напредовање непријатеља. Будући да су савезничке акције изостале, Врховна команда издала је наредбу о повлачењу. До 15. октобра су аустроугарска војска правцем преко Дрине и Саве, а немачка армија преко Дунава, заузеле Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац, приморавши српске трупе на повлачење према Јужној Србији. Истовремено, 15. октобра 1915. без објаве рата, Србију је напала Бугарска армија, онемогућивши повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.

„Уследиле су у новембру 1915. тешке борбе Српске оперативне групе генерала Петра Бојовића против шест бугарских дивизија ради пробоја према Скопљу. Пошто пробој није успео, повлачење српске војске се, преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, завршило на Јадрану”, додала је др Јасмина Николић.

----------------------------------

Србија пионир у развоју ратног ваздухопловства

У оквиру виртуелне изложбе Историјског архива Пожаревац поводом стогодишњице Макензенове офанзиве, посебна пажња биће посвећена борбеним дејствима српске војске на рекама (Сави и Дунаву), као и у ваздуху.

„Србија је била једна од пионира у развоју ратног ваздухопловства, као и у његовој примени. Ваздухопловна команда била је 1915. године пребачена из Београда у Пожаревац, где је радила и извиђачка школа”, рекла је др Јасмина Николић.


Коментари8
e26db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља