петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:02

Када је дете стасало за профил на Фејсбуку

уторак, 06.10.2015. у 09:15
Илустрација Срђан Печеничић

„Хоћу да отворим свој профил на ’Фејсбуку’!”Ако је веровати искуству дечјих психолога, овакав захтев детета котира се веома високо на листи питања која су за родитеље неугодна. И пре него штопосегну за објашњењем наследнику да је још „мали” и да ће морати да сачека још годину дана, „друга страна” испаљује убедљив аргумент: „Сви моји другови имају профил на ’Фејсбуку’.”

Родитељи школске деце кажу да у петом разреду обично почињу први преговори о отварању профила на „Фејсбуку”. Према правилима ове друштвене мреже, „старосни цензус” за приступ је 13 година. Психолози објашњавају да је веома тешко дати универзалан одговор на питање – када детету треба дати „пропусницу” за виртуелни свет, јер она сазревају различитим темпом и имају другачија интересовања.

„Највећи број деце и не тражи дозволе родитеља да отвори налог на ’Фејсбуку’, тим пре што имају мобилне телефоне с којих могу да приступе нету. Родитељи евентуално могу да контролишу шта дете ради на кућном компјутеру”, каже Добринка Кузмановић, психолог и сарадник-истраживач Института за психологију.

Како истиче, радозналост је друго име тинејџера и природно је да они желе да на нету склапају познанства. Зато и прихватају позиве за пријатељства, четују са непознатима и одговарају на СМС незнанаца.

Наша саговорница, која је и професор психологије на Факултету за медије и комуникацију, подсећа да резултати последњег истраживања Уницефа и Института за психологију говоре да је чак 15 одсто ученика пристало да се види са особом коју је „упознало” преко интернета.

Како најављује, Србија ће ускоро постати део међународног истраживачког пројекта под називом „Деца на мрежи” које ће дати одговоре на питања – шта деца раде на интернету и како их родитељи могу заштитити од ризика.

На питање – када је право време да дете отвори свој налог на „Фејсбуку” или „Инстаграму”, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић такође подсећа да ове друштвене мреже имају политику која налаже да дете мора имати најмање 13 година да би отворило налог, али је пракса често сасвим другачија.

„Знамо да и деца млађег узраста имају своје налоге на овим друштвеним мрежама, које им често отварају управо родитељи. Ми не препоручујемо да ученици нижих разреда основне школе имају налоге на друштвеним мрежама и инсистирамо на томе да деца тог узраста приступају ’Фејсбуку’ и ’Инстаграму’ уз надзор родитеља. Такође саветујемо да компјутер буде у дневном боравку, односно на месту у стану са кога родитељ може да прати шта дете ради на интернету, са ким се дописује и да ли постоје било какви сумњиви или неприкладни садржаји којима је дете изложено”,  каже Савић.

Наш саговорник истиче да би родитељи деце у нижим разредима основне школе требало да имају шифре налога своје деце на свим друштвеним мрежама или да буду „пријатељи” са њима и прате шта деца раде у виртуелном свету.

„Са тинејџерима треба бити обазрив – са њима је кључно успоставити однос поверења како би се они обратили одраслима ако доживе непријатност. Најбољи начин да заштитимо децу јесте да их образујемо како да се понашају у онлајн свету. Неки од основних  практичних савета гласе – никада никоме, осим родитељима, не треба давати своју шифру, не треба прихватати пријатељства са непознатим људима, не треба остављати личне податке, нити постављати фотографије са плаже и остале неприкладне садржаје”, каже Сава Савић и истиче да је Министарство за телекомуникације заједно са Министарством унутрашњих послова и Фондом Б92 партнер на пројекту „Безбеднији интернет”. Он такође подсећа да је отворен Центар за безбедни интернет и сервис за онлајн пријаву свих нелегалних садржаја који се зове „Нет патрола”.

-----------------------------------------

 Самоувереност без покрића

Иако родитељи мисле да су одрасла деца зрелија и одговорнија, ово истраживање такође је показало да су средњошколци најизложенији ризицима у виртуелном свету.

„Наша деца потцењују технолошка знања и вештине својих родитеља. Више од половине средњошколаца самоуверено каже да њихови родитељи знају „само оно што им они кажу о својим контактима на интернету”, а свега петина њих су пријатељи са родитељима на ’Фејсбуку’”, каже  Добринка Кузмановић.


Коментари12
e03e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља