субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Јабуке које више не миришу

понедељак, 05.10.2015. у 22:00
Фото А. Исаков

Суботица – Воће је некада било мирисније и слађе, а да се то носталгија за прошлим временима не поиграва са чулима, потврђује мр Карло Славић, агроном. Изучавајући прошлост аграра на терену северне Бачке, у архивима је пронашао брошуре и рекламе за некадашње расаднике и у њима зачуђујуће велику понуду воћних сората.

– Први расадник у Суботици отворен је 1861. године, а већ ценовник расадника из 1872. године доноси списак од 43 сорте јабука, а посебно се рекламирају новитети са додатних 13 сората. Крушака има чак 54 сорте, плус 14 новитета. То је далеко више него што данас у понуди имају расадници воћа – наводи Славић.

На недавно завршеним „Бербанским данима” на Палићу, Славић се као члан жирија заложио да награду добије произвођач Ференц Марки, који је пред купце изнео царску крушку, једну од сората које нестају са овог подручја, јер сматра да на оваквим манифестацијама треба посебно да се вреднују произвођачи старих воћних сората. Међутим, страхује да се за неке већ закаснило те да су неповратно нестале са овог подручја.

– Избор сорте је ствар моде. Данас се траже јабуке сорте ајдаред или грени смит, сортимент је ограничен, а некада није било тако. Да ли данас ико зна за фунтачу? Без ње се некада није правила чувена бечка штрудла са јабукама. Суботица је извозила 100 вагона те јабуке у Беч. То је, како јој име каже, велика јабука тешка и фунту, односно пола килограма, миришљава и кашаста. Да ли се неко још сећа петровача? Јабука којима смо се прво радовали јер сазревају око Петровдана, 12. јула – наводи Славић.

Некада се воће садило насумично распоређено по винограду, воћњаци су „ушорени“ тек када је почела коњска обрада засада. На цени је било бујно дрво јабуке које је све своје сокове усмеравало у мирис и укус плода. Данас се, насупрот томе, вреднују и саде хибридне сорте које дају плод уједначене величине, способне за интензивну производњу неопходну да се брзо напуни шлепер.

Мр Карло Славић и његов колега Сава Туранов су још 1986. године, док су радили у великим фирмама „Пешчара“ и „Агрос“, покренули акцију очувања старих сората. Намера је била да узму пелцере и од сваке сорте засаде бар по пет стабала. Нажалост, са распадом „Пешчаре“ сав овај труд отишао је у неповрат.

– На овом терену пронашли смо стабла 36 раних јесењих и зимских сората. То су била активна стабла а занимљиво је да смо највише очуваних сората нашли у појасу од 100 метара од границе, јер уредбом није било дозвољено да се тамо мења затечени засад. У воћњацима смо нашли сорте као што су срчика, која се овде толико гајила да је добила придев суботичка, златна праменка или девојачке груди – прича Славић, објашњавајући како су богату арому пратила и живописна имена јабука.

Према свим анализама, јабука са песка има састав чији хемијски еквивалент ствара укус недостижан јабукама са других подлога. Славић примећује да се данас ипак воћњаци селе ка црници, остављајући песак небрањен од даље ерозије. – Постоји збирка сората на Пољопривредном факултету у Новом Саду и на Институту за воћарство у Чачку, али мислим да ни једна од њих није целовита. Понеко још из ентузијазма скупља и гаји старе сорте, али ова својеврсна банка гена је осиромашена и сужена, па су поједине особине јабука, крушака или другог воћа, са њиховим мирисом, укусом и другим квалитетима, заувек изгубљене– каже Карло Славић.

Александра Исаков


Коментари6
3e5a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља