петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Нема рата Русије и Америке

четвртак, 08.10.2015. у 08:05
"Су-34": постављање бомби са ласерским навођењем у бази код Латакије (Фото Спутњик / Димитриј Виногров)

Пензионисани британски генерал Џон Хекет описао је почетак трећег светског рата у својој чувеној књизи као сукоб између јединица ЈНА и Варшавског пакта, са једне стране, и трупа НАТО-а, са друге стране, на потоку Бреганица, на словеначко-хрватској граници, управо на потоку који су протеклих дана мигранти ноћу тајно покушавали да пређу. Сукоб цивилизација? Генерал је изгледа нешто ипак погодио, ако мигранте посматрамо као покушај дестабилизације ЕУ, по Доналду Туску. У свему осталоме је промашио.

Ипак, налазимо ли се то у предвечерју трећег светског рата, како процењује америчка публицисткиња и добитница Пулицерове награде Ен Еплбаум, која је за бечки „Пресе“ коментарисала руску војну акцију у Сирији. Она је, наиме, уверена да тако и почињу светски ратови. Изгледа да ни „Пулицер” више није оно што је био, или је проблем у томе што је госпођа Еплбаум супруга пољског националисте Радека Сикорског, доскора министра спољних послова ове земље који предњачи у антируском расположењу.

Јер, није руски ловац-бомбардер „Су-30СМ” због грешке у навигацији залутао у ваздушни простор Турске, иако је Москва тако то представила Анкари и извинила се: грешка у навигацији код тог типа авиона напросто није могућа. Тога су свесни и Турци, који знају да је само дан касније један сиријски „МиГ-29”, али без икаквих ознака припадности некој држави, на нишану свог радара неколико минута држао два турска авиона Ф-16. Реч је о игри живаца, руском испитивању брзине реакције система противваздушне одбране Турске, али и НАТО-а у том делу света. Нешто што је било уобичајено у време хладног рата, када су амерички и совјетски авиони чак и пуцали једни на друге, при чему је било и оборених авиона.

Али није због тога избио трећи светски рат. Чак ни због велике ракетне кубанске кризе почетком шездесетих година прошлог века, када су Совјети и Американци држали своје нуклеарне снаге под највећим степеном приправности. Па неће ни сада бити никаквог великог светског рата због Сирије јер је велики светски рат могућ још само између великих сила: Америке, Русије, Кине. Неко је давно, у време хладног рата, у „Њујорк тајмсу“ парафразирао Анрија IV тврдећи да „Париз не вреди једне мисе“. Зашто је Де Гол ишао на стварање француских нуклеарних снага? Па зато што је добро знао и био свестан да Вашингтон никада неће ризиковати термонуклеарни рат са Москвом због Париза. А тога су били свесни и у Лондону када су својевремено кренули у стварање своје подморничке нуклеарне флоте. Нема те земље у Европи због које би Њујорк, Вашингтон, Сан Франциско нестали у термонуклеарном Армагедону.

Ни један амерички председник то не би одобрио. Председник САД Хари Труман сменио је генерала Дагласа Макартура само зато што је предложио да се у Корејском рату, у ситуацији када су америчке снаге биле пред тоталним поразом, употреби атомско оружје. У време када га Кинези уопште нису имали. Јесте да НАТО гарантује колективну безбедност својим чланицама, али то је теорија, живот је нешто друго. Да ли можете да замислите да би САД ризиковале нуклеарни рат због, рецимо, Летоније? Или због Турске?


Руски СУ-24 слеће после обављеног задатка (Фото Ројтерс / Министарство одбране Руске Федерације)

Не мислим ту на неке успаљене америчке сенаторе и конгресмене, од којих неки још имају ратне фрустрације из Вијетнама, већ на америчког председника, који је око Сирије већ спустио лопту коју су му жустро набацивали генерали из Пентагона. Барак Обама ће до краја мандата можда и оправдати Нобелову награду за мир.

Ни Турска неће заоштравати односе са Русијом због тога што су један или два руска авиона залутала у њен ваздушни простор. Можда ће пожалити што је НАТО повукао ПВО систем „патриот“ са турско-сиријске границе, па га сада можда и врате. У сваком случају, игре авиона око границе, по ваздушном моделу „лудог Ивана“, биће настављене, и једни и други тестираће брзину реакције оних других. НАТО ће сада довући у ту област све могуће техничке уређаје за снимање и праћење електронских мера и потеза Руса ради архивирања „рукописа“. Над Сиријом сада у свемиру виси најмање пет америчких сателита типа КХ. Руска средоземна група ратних бродова већ има ефективну блокаду обале Сирије, чиме се Исламска држава одгурује ка унутрашњости Сирије.

Руси ће наставити и са бомбардовањем положаја Исламске државе истовремено откривајући целом свету велику америчку превару. Наиме, питање за милион долара гласи: како су то Американци са најсавременијим обавештајним средствима и најмодернијим авионима годину дана пропуштали да униште складишта горива, муниције, кампове за обуку, камионе, тенкове и оклопна возила снага Исламске државе? А све су то годину дана гледали и знали где се налази. И нису уништили.

Преваре и завере у светској политици заиста постоје,  арогантно одбацивање њиховог постојања, намера и резултата је кратковидо, претенциозно и глупо. Берзом се манипулисало и манипулише се, случај „Луситаније“ и Први светски рат, Перл Харбор, Залив свиња на Куби, Кореја, Тонкиншки залив и Вијетнам, Доминикана, Гренада, Сомалија, Хаити.

Све превара до преваре... 

-----------------------------------------------------------

Москва: лаж о ударима на Палмиру

Москва – Министарство одбране Русије одбацило је као „потпуне лажи” тврдње да су руски авиони извели ваздушне ударе на сиријски град Палмиру. „Сви извештаји страних медија да су руски авиони извели ваздушне напада на град Палмиру потпуна су лаж”, рекао је портпарол министарства Игор Конашенков. „Наша авијација у Сирији не гађа насељена подручја нити споменике културе”, рекао је он.

Према његовим речима, Исламска група је то искористила у Палмири и, према извештајима неких страних медија, недавно разнела чувену Тријумфалну капију у том древном граду. Сиријска државна телевизија јавила је раније јуче да су руски авиони гађали положаје Исламске државе у сиријском граду Палмири и северној покрајини Алепу. Танјуг


Коментари54
9ca71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља