среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:11

Процес за рехабилитацију Милана Недића почиње 7. децембра

четвртак, 08.10.2015. у 22:00
(Фото Википедија)

 Седмог децембра у 12 часова, пред Вишим судом у Београду заказано је прво рочиште у процесу за рехабилитацију Милана Недића, председника српске владе за време окупације у току Другог светског рата, изјавио је за „Политику” његов праунук, генерални секретар Српског либералног савета (СЛС) Александар Недић, подносилац захтева у име потомака.

Ова одлука долази након што је Врховни суд Србије наложио у јулу да почне процес рехабилитације армијског генерала Милана Недића. Процес је први пут заустављен у фебруару 2014, када је Виши суд у Београду одбацио захтев за рехабилитацију као „неуредан”. Александар Недић најављује учешће бројних сведока, међу којима има и јавних личности.

– То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михаиловића. Показаће се да Недићева влада није имала везе са са прогоном и уништењем Јевреја у Србији и Београду. То ће скинути љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ове тврдње – објашњава генерални секретар СЛС-а.

Недић истиче да је његов прадеда спасао од истребљења преко 350.000 Срба из НДХ, да нико из Србије није био мобилисан на Источни фронт, да Недић није оснивач Бањичког логора, већ је то била комесарска управа под Миланом Аћимовићем, као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

– Управа и стражари Сајмишта били су Немци или усташе, а са београдске стране, у организацији Немаца, превожени су београдски и српски Јевреји, директно по заповести Гестапоа. Сви ови документи се могу наћи у архивама града Београда и Архиву Србије. Лично је Недић спасао председника и секретара Јеврејске општине у Београду, дотурајући им лажна документа, како би пребегли у италијанску окупациону зону – тврди Александар Недић.

Потомци генерала траже да се поништи уредба Владе ФНРЈ из 1949, којом се народним непријатељима одузимају имовина и грађанска права. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Ако рехабилитација успе, може се приступити решавању захтева о реституцији Недићеве имовине. Његов тестамент је сачињен 4. априла 1941, пре напада Немачке на Југославију. Недић и двојица његове браће, Бошко и Милутин, поседовали су 37 ари Земунског парка, део зграде у Немањиној 35, на чијем месту се данас налази Народна банка Србије, неколико плацева у Вртларској улици у Земуну и плацеве у Гроцкој.

----------------------------------

Херој и квислинг

Милан Недић био је одликовани официр српске војске у балканским ратовима, а као пуковник у Првом светском рату командовао је бригадом у пробоју Солунског фронта. Између два рата био је начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. и министар војске и морнарице. Због залагања за сврставање уз Адолфа Хитлера, услед неспремности Југославије за рат, смењен је 1940, а реактивиран годину дана касније, уочи Априлског рата. Од окупационих снага прихватио је место председника квислиншке владе, 29. августа 1941, спроводећи немачку политику и идеологију. У октобру 1944. бежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду у јануару 1946. године. Београдске новине објавиле су 5. фебруара 1946. да је Недић извршио самоубиство у затвору, скочивши кроз прозор. Никада званично није објављено где је сахрањен.


Коментари15
17175
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља