среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:45

Жарко Лаушевић се родио за глумца

недеља, 11.10.2015. у 22:00
Мирослав Момчиловић и Жарко Лаушевић на снимању филма „Смрдљива бајка” (Фото Александар Лепић)

 Мирослав Момчиловић (46), сценариста и редитељ, представио се досад са четири филма: „Кад порастем бићу кенгур” (само сценариста), „Седам и по”, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи” и „Смрт човека на Балкану”, које је и режирао.

Његов нови филм „Смрдљива бајка” биће премијерно приказан 25. новембра у Центру „Сава” у Београду. То је прича о љубави двоје бескућника, које играју Жарко Лаушевић и Јелена Ђокић, уз које је, као „краљ скитница”, Петар Божовић. А он живи на депонији као нека врста пророка и скитнички далај-лама.

На питање – где се у таквим условима налази простор за емоције, Момчиловић овим филмом нуди логичан одговор: за љубав није битно место дешавања, али битно је да се створи „хемија” између њих двоје.

Откуд ту Жарко Лаушевић?

Нема ту никакве мистерије. Сви лепи догађаји у нашем животу дешавају се једноставно. Једне ноћи, док сам размишљао о глумцима за овај филм, пао ми је на памет Жарко Лаушевић. И помислио сам како би он био идеалан за овај филм и због своје биографије. Јер он, због онога што му се догодило кад је 31. јуна 1993. у Подгорици, у кафићу, убио двојицу младића који су напали њега и његовог брата, живи у Америци, у егзилу, а и бескућници су у некој врсти егзила.

Ко вам је помогао у довођењу Лаушевића?

Петар Божовић ми је припремио тај контакт и Лаушевићу сам послао сценарио. Жарко ми се врло брзо јавио са поруком да жели да игра у филму и тада смо се лако договорили око свега. Мени и сад то изгледа невероватно, али тако је било.

Шта је било пресудно?

Имао сам утисак да је очекивао неки позив за рад у Србији, нешто што ће да му легне. И ово му је легло. Да није био расположен за сарадњу, ја га не бих убеђивао. Јер, ако је потребно убеђивати глумца да игра главну улогу, ту среће нема. Напротив, он је реаговао брзо. Казао ми је да је гледао моје филмове и да цени мој рад.

Коју улогу је у доласку Лаушевића имао Петар Божовић?

Дао ми је број Лаушевићевог телефона, а чињеница је да се поред Божовића Жарко осећа сигурније. Петар је, као и Жарко, фантастичан глумац. Њихово пријатељство је, што се каже, „старије од њих”.

Лаушевић није играо 17 година?

Ми смо се упознали преко скајпа и одмах смо разговарали о томе. Али, он се за посао глумца родио и школовао, па се, после наших разговора, испоставило да то и није неки проблем. Затим, он је врло систематичан професионалац који је аналитично читао сценарио. Бавио се својим ликом још пре него што је допутовао у Београд. Имао је хиљаду питања о лику човека у чију кожу се увукао. Припрема је била брижљива и детаљна, а онда смо лако ушли у причу. Јер, Лаушевић је отишао из глуме, али није отишао из живота, а живот није далеко од глуме. Искуство је некад важније од школовања.

Како почиње ваш филм „Смрдљива бајка”?

Жарко Лаушевић и Петар Божовић седе на депонији и воде филозофски разговор о смислу живота. Јелена Ђокић се појављује у петом минуту, а прича се завршава у породичном амбијенту...

Како сте дошли до идеје за филм о скитницама...

Од детињства су ме привлачили животи бескућника. Енглези их зову „невидљиви људи”. То су они људи од којих на семафору окренемо главу, правимо се да их не видимо. Ту и лежи суштина овог филма. Моја основна жеља је да те „невидљиве људе” учиним видљивим, односно да покажем да иза тог човека који лежи на картону стоји људска судбина, да је то једна врста животног хендикепа. И да су то људи који су, упркос свему, вредни наше пажње, а не да од њих окрећемо главу.

...а како до љубавног пара скитница?

То се догодило кад сам први пут видео двоје бескућника, мушкарца и жену, који се држе за руке. Живели су у шахту, ништа друго нису имали, а имали су потребу да имају једно друго. Упознао сам многе бескућнике. Има их врло паметних, изузетно образованих, али и глупих, добрих, злих, дарежљивих, шкртица, болесних, здравих, као и свих нас који смо видљиви. Ипак, овај филм је, пре свега, љубавна прича о двоје бескућника који једно према другом показују више љубави него неки други тамо где би се очекивало да љубави има у изобиљу.

Како се постаје бескућник?

Ако неко жели да буде слободан и независан, то је дивно, али то има своју цену. Не може слобода да ми буде идеал, а да радим у фирми. Оно двоје заљубљених скитница никад нисам видео да једу. То је вероватно зато што, доказано је, заљубљени мање једу. Ови „моји” су пазили једно на друго. Он је био поетски расположен, а она је била доминантнија. Он је њу пазио и покривао, а она је њему давала стабилност. Било је и љубоморе, али увек су се враћали једно другом.

Ко је вама отворио врата филма?

Чувени људи нашег филма: Жика Павловић, Гордан Михић, Слободан Селенић... Прво сам студирао грађевину, а кад сам дошао на Факултет драмских уметности, већ тада су ми се отворила сва врата.

Кад вам је било најтеже?

Пред крај снимања овог филма умрла ми је мајка. Њена жеља је била да завршим филм и уколико јој се деси оно што се десило.

Које су ваше физичке вежбе...

Проветравам мозак играњем стоног тениса, волим да шетам, а и да возим бицикл.

...а духовне?

Кад радим, имам ведар поглед на живот. Трудим се да сваког дана погледам бар један филм, волим да читам, обожавам музику...

----------------------------------

Вода – виски

Шта знате о дружењу Божовића и Лаушевића?

Ево једног догађаја. Седели су у кафићу. Петар је тражио од Жарка да му са шанка донесе чашу воде, а Жарков одговор је био: „Нећу!” Годину касније, на истом месту, Жарко је, из чиста мира, питао Петра: „Хоћеш чашу воде?”, а Петар је казао: „Не. Сад ћеш ми донети виски!”. И донео је...


Коментари0
50870
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља