недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

По пензије у Стразбур

субота, 17.10.2015. у 09:15

Земља која је у светским размерама сасвим јединствена по изреци „да комшији цркне крава” обогатила је свој социопсихолошки опус изјавом овдашњег политичара да ће пензионерима бити лакше ако „богати плачу”.

Да ли ове речи Милана Кркобабића значе да ћемо сви бити срећнији у егалитарном сиромаштву? Или је то само демагошка облога коју пензионери треба да ставе на чело пошто их је лидер Партије удружених пензионера Србије новембра 2014. глатко продао послушно аминујући смањивање пензија делу свог бирачког тела за које би требало да се бори?

Човек који је марта прошле године тврдио да „жестоко брине” о пензионерима и изјављивао да „нико неће боље штитити пензионере од Кркобабића”, сада им током кампање „Свет припада и нама” у форми „плача богатих” нуди седатив за финансијски спокој, здравствену сигурност и социјални мир.

Мала дигресија: плач богатих не би био ни од какве помоћи плачу пензионера. То што би читава Србија плакала делује као катастрофични сценарио. Све се своди на јевтино дневно политикантство, што је максимални домашај многих српских „визионара”.

Кркобабић говори о богатима који „крцкају” буџет додајући да пензионери умањењем пензија „добровољно” пуне државну касу и својим „самодоприносом” подржавају фискалну консолидацију земље.

„Наш допринос овим мерама био је солидарни допринос. Својевољни”, каже заступник пензионера. „Дали смо оно што је било нужно. Нису нам узели. Нама нико ништа не може да узме.”

Преко демагогије „плача” бих и прешао. Она је неизбежни фолклорни украс овдашње политичке (не)културе. Али, јавно говорити о „добровољности”, тврдити да нико ништа није узео јесте преко его. Постоји за то израз који из пристојности не желим да употребим.

О каквом „солидарном доприносу” се говори? Каква добровољност? Да ли су, сем пензионерских заступника окупљених у врху ПУПС-а, пензионери питани да ли хоће да се одрекну дела својих легитимних примања, своје радом стечене имовине? Да ли је одржан неки плебисцит на коме би се заиста својевољно изјашњавали?

Противзаконито је и противуставно свако смањење пензија без измене ранијих аката који утврђују висину пензија. Не може се рећи да су пензионери сами, свесно, а понајмање добровољно, дали допринос интервентним мерама фискалне консолидације.

Како то да Кркобабић, занет садашњом и будућом коалиционом аритметиком, олако заборави да је Удружење синдиката пензионера Србије, које има више од 300.000 чланова, покренуло иницијативу пред Уставним судом за оцену уставности Закона о привременом (!) уређивању начина исплате пензија којим су прошлог новембра делу пензионера смањене пензије? Шта би са јавним протестима?

Наш проблем, а Кркобабићева предност, јесте то што су његови „харачки аргументи” у сагласности с владајућом доктрином да пензионерима ништа није узето, армираних премијеровим најавама да ће део пензија бити увећан.

У таквом амбијенту је и Уставни суд утврдио да нема основа за покретање поступка за утврђивање уставности: Закон је оправдан јер утиче на очување финансијске одрживости пензијског система, омогућава редовну исплату пензија и највећи број пензионера није обухваћен овим мерама.

Ко иоле познаје овдашњу политику рекао би да иза става Уставног суда стоји политика, што би власт која се куне у независност судства претећи прстом свакако демантовала. Све то у „пакету мера” омогућава да се и даље крше лична и нарушавају људска права оних који су своје пензије зарадили радом, а изгубили административном отимачином.

Правници поручују да је Уставни суд донео политичку одлуку која није заснована на праву, а из Удружења синдиката пензионера Србије најављују жалбе међународним институцијама. Уставни судови Грчке и Италије стали су на становиште да је смањивање пензија противуставно јер се не ради о социјалним давањима већ о имовини.

Наш Уставни суд вођен је неким другим параметрима, па ће пензионери, да би им се вратило узето, морати у Стразбур.

Узалуд су се пензионери надали да ће им држава вратити новац који им узима. Тачно, консолидационе маказе власти не секу оне с пензијама до 25.000 динара месечно, којих има више од 750.000. Хумано. Њихова пензија није довољна да купи ни две потрошачке корпе месечно у којима ионако нема довољно за 30 дана.

У ствари, није суштина проблема у количини динара која је пензионерима скинута са чека. Да су унапред питани, да су поштено замољени да помогну спречавању банкрота и опоравку земље, верујем да би масовно показали солидарност. Али нико их ништа није питао. С пензионерима се поступа као са заморчићима. Једноставно им је узето. Декретом.

Када на све то шеф партије која номинално заступа интересе пензионера почне да их убеђује да су се добровољно одрекли дела својих примања, онда то ствара горак укус. Има она народна: не брине мене толико што ме лажеш, већ што хоћеш да још и поверујем у твоје лажи. Поигравања са онима који се већ осећају закинутим су опасна. Посебно уочи избора.

Потврђује се да Србија дуже од деценије гради капитализам само за повлашћене. Остали, па ни пензионери, никако да напусте категорију „жртава транзиције”.

А можда нам тако и треба. Од када сам прочитао недавно истраживање агенције „Фактор плус”, размишљам да ли Кркобабић после десетогодишњег присуства ПУПС-а на српској политичкој сцени ипак боље познаје пензионере од мене који сам и даље убеђен да су незадовољни уласком државе у њихов џеп.

По том истраживању, ПУПС би, уколико би изашао самостално на изборе, имао најбољи резултат од малих партија. У овом тренутку би освојио 3,2 одсто гласова, чиме би иза себе оставио СДС Бориса Тадића са три одсто, СДПС Расима Љајића са 2,9 и ЛДП Чеде Јовановића са 1,2 одсто.

Испада да пензионер који има 25.000 динара а после „повећања” ће имати 25.250 динара, заиста верује да ће му бити боље. Чудни су путеви господњи.  


Коментари3
76c0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan
A kad ce to da zavrsi u Strazburu, svi pricaju kao podnece se zalba , jos uvek nema nista od toga, pola penzionera nece ni da dotivi tu presudu, jel ima neka organizacija koja se bavi time, da se to ubrza malo..
opljačkana
Pola će pomreti a i do sada ih je puno groblje a preživeli su svedeni na nivo neradnika bez kvalifikacija
Препоручујем 0
Mirjana Milijic
Sve je jasno. Ne moze se uzeti ni oduzeti steceno pravo. A ko je i kada pokrao taj novac, to nije stvar penzionera. Da li je predmet otisao u Strazbur, i postoji li neki rok u kome se odlucuje, a ako nema roka sta kaze praksa? Unapred hvala. E-mail imate za odgovor, samo treba dobra volja. Pozdrav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља