уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.10.2015. у 19:00

Грчки парламент једва изгласао тешке мере штедње

Алексис Ципрас Фото Ројтерс/Михалис Карагианис

Од нашег дописника

Атина – Тесном већином грчки парламент је усвојио нове мере штедње које су услов за добијање обећаног зајма од две милијарде евра. Уз премијера Алексиса Ципраса били су само његова Сириза и коалициони партнер партија АНЕЛ, док су сви остали гласали против.

Посланици су из такозваног омнибус пакета од 48 тачака који је Брисел доставио Атини уз јасну напомену да је то само почетак и услов за прву траншу кредита, између осталог, подржали амандмане који предвиђају смањење пензија и нови порез на имовину. Реч је о делу зајма из трећег пакета финансијске помоћи Грчкој вредног 86 милијарди евра који је претходни сазив парламента усвојио и који сада мора да се примењује.

Међутим, опозиција сада, судећи по резултатима гласања јер је од присутних 296 посланика, 154 гласало „за” а, чак, 140 против, више не жели да подржава услове кредитора са којима се већ једном сагласила и тако намерава да приликом сваког гласања, премијера Ципраса ставља пред неизвесност.

Говорећи у парламенту, Ципрас је подсетио опозицију да сада, како је рекао: „не гласа никакве нове мере, већ само тешке мере са којима су све партије које су их подржале приликом изгласавања  споразума са повериоцима биле упознате”.

„Нејасно је на шта ви оваквим понашањем сада претендујете! Ви сте, можда, против споразума? Па последњих пет година ви сте се пристајали на све што су зајмодавци од вас тражили, али без икаквих преговора”, рекао је Ципрас уочи гласања.

Међутим, опозициони лидери су остали при своме. Наиме, мере штедње ће реално Грчку држати у рецесији наредне две године уз незапосленост од 25 посто. Иако је ово био и први испит за Ципраса после победе на ванредним парламентарним изборима пре месец дана, чињеница је да је незадовољство у народу велико о чему сведоче и демонстрације испред парламента док се гласало о новим мерама штедње. Нови подаци Еуростата, европске агенције за статистику, показују да сваки трећи Грк живи у сиромаштву. У пракси, услови живота су много тежи него ранији, највећи проценат незапослености, чак, преко 50 посто је међу младима али у исто време, када се говори о смањењу пензија већих од хиљаду евра што изазива буру незадовољства међу Грцима, реч је о, чак, преко 880.000 пензионера са таквим примањима.

Влада жури са применом договорених реформи јер већ крајем октобра представници Европске комисије, Европске централне банке и ММФ долазе у Атину како би проверили право стање ствари и намере Ципрасове владе да и даље испуњава одредбе споразума. То је и услов да ММФ евентуално донесе коначну одлуку о свом учешћу у трећем пакету што у овом моменту, условљава понашањем Атини према договору али и обавези Европе да реструктуира грчки дуг који је по мишљењу Кристин Лагард – неодржив.

Нови притисци на ЕУ да олакша бреме дуга и да се Грчкој дају повољнији услови за отплату уз могућност отписивања дела дуговања, поново стиже и из Вашингтона који сматра да је то у глобалном економском интересу.

Ипак, у целој ситуацији, од грчке кризе најбоље је профитирао бивши министар финансија Јанис Варуфакис који, иако оптужен за низ грешака у преговорима са повериоцима и лажирање пореских података, и даље има хиљаде обожавалаца широм света. Данас, према репортажи француске државне телевизије, Варуфакис за сваки јавни наступ, свако предавање тражи 55.000 евра. Уз то иде и авионска карта, хотелски смештај у објектима са пет звездица и остали трошкови. То није ништа у односу на суме које траже остали, међу којима бивши француски председник Саркози који узима 165.000 евра.

Тек, у Барселони где је Варуфакис учествовао на скупу посвећеном европској демократији, створили су се редови обожавалаца који су само желели да га виде изблиза и узму аутограм. У Грчкој се тако нешто не дешава и мало је вероватно да би му бивши партијски саборци које је изневерио, то омогућили. 

Јасмина Павловић-Стаменић

Коментари5
6d209
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља