среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:35

Новим предузећима против старих дугова

недеља, 18.10.2015. у 16:00

 Може се рећи да би многе врсне књиговође могле са завишћу да гледају на број фирми које су у последњих десетак година регистроване у петоспратној згради у Улици Влајковићева и то на бројевима 8 или 6 а, где је смештена редакција „Курира”. Велики број предузећа отваран је и затваран и у Булевару краља Александра 405 а, где се налази фабрика ЕИ „Никола Тесла”. У ове две зграде, у последњих петнаестак година, пословало је неколико десетина фирми, које су се бавиле или се још баве пословима везаним за издавачку делатност.

Осниване су и гашене спорадично, a као власници и директори помињу се увек исте компаније и особе.

Радисав Родић, оснивач „Курира”, ступио је на пословну сцену Србије још шездесетих година прошлог века. Тада је као двадесетједногодишњи младић основао занатску радњу. Први пут је ухапшен 1979. године јер се, како наводи у сопственој биографији објављеној у „Гласу јавности”, бавио „менаџерством у већем обиму”. Након што је одлежао три месеца у затвору, одлази у Италију, па у Америку из које се враћа крајем осамдесетих година. Шта је радио у Америци није познато, осим да је с извесним Брусом Ралстоном основао компанију „Ронако” и то у граду Доверу у држави Делавер, познатом америчком „пореском рају”.

После повратка у Југославију 1988. године Родић оснива „АБЦ продукт” компанију, праву породичну фирму. Осим осам чланова породице Родић, као власник 85 одсто вредности предузећа, према подацима Агенције за привредне регистре, уписан је управо амерички „Ронако”. „АБЦ продукт”, 2010. године, спојио се са Српском глобалном мрежом (опет у власништву „Ронако”) и Производно-прометним друштвом АБЦ, које је такође основано 1989. године, а угашено 2010. године. И у овом АБЦ друштву као један од власника, осим Родићеве уже и шире фамилије, јавља се предузеће „Ронако”. Српска глобална мрежа угашена је 2012. године, а све три поменута предузећа регистровани су на адреси Булевар краља Александра 405 а.

Подаци АПР-а указали су на то да су два најпознатија Родићева дневна листа „Глас јавности” и „Курир” била у власништву компаније „Агроз” из Зајечара, чија је делатност посредовање у продаји пољопривредних сировина и животиња. „Агроз” је уписан као власник 100 одсто капитала предузећа „Курир нет” (основано 2005, а угашено 2010. године) и „Глас јавности”, основано и угашено у истом периоду као претходна фирма.

Управо је фирма „Агроз”, чији је директор Првослав Дробњак, који је једно време руководио и „Гласовом” штампаријом, купила Текстилну индустрију из Врања, која је отишла у стечај. Против Дробњака је 2010. године пореска полиција поднела кривичну пријаву због сумње да је оштетио државу за 113,6 милиона динара.

Пре две године медији су извештавали да је у ову спорну приватизацију умешано неколико Родићевих фирми, „Етиграф”, „АБЦ компани” и „АБЦ принтпак”. Све фирме регистроване су на адреси на којој се налази редакција „Курира” или у већ поменутом Булевару краља Александра 405 а.

Као директор се појављује Стеван Банковић, а један од власника „Етиграфа” је фирма регистрована у Влајковићевој 6 а, чудног назива и делатности – Друштво за пружање интелектуалних услуга. Фирма под називом ТИВ (Текстилна индустрија Врање) комерц и даље је регистрована на адреси Влајковићева 6 а, а у потпуном је власништву „Балкан њуз групе”, која је у власништву предузећа „Еуроконто” које се бави рачуноводством. С оба ова предузећа руководи извесна Јованка Старчевић, а сви су регистровани на истој адреси – у Влајковићевој улици. Старчевићева, као и Стеван Банковић, руководи с неколико Родићевих фирми. Банковић је, према подацима АПР-а, био или је још директор предузећа „Сторк грин”, „Термол доо”, „Умпак”, „Глас јавности” „Глас инфо”, „Белеге” (Мала Иванча) као и већ поменутог „Етиграфа” и Друштва за пружање интелектуалних услуга. Осим Банковића, Старчевићеве и Дробњака, као директори Родићевих фирма појављују се Горан Костић и Зоран Алексић.

Осим америчког предузећа „Ронако”, у Родићевим фирмама појављује се и америчка фирма „Стеган ИНЦ” које је један од власника новинско-издавачког предузећа „Алпет доо” (Булевар краља Александра 405 а) које је основано 1998, а угашено 2011. године. „Алпет” је био један од власника српске верзије америчке фирме „Ронако” која је, како каже АПР, пословала од 1999. до 2012. године. Родићеве пословне везе стижу и до Велике Британије, па је британска фирма „Маркпак ЛТД” (чији се један од директора повезује с пословањем на Сејшелским острвима), сувласник предузећа „Долис”, чији је актуелни директор већ поменути Првослав Дробњак. Британски „Маркпак” власник је фирме „Манами”. С обзиром на његове интернационалне везе није ни чудно да је Немац Радеман Бернд био директор угашеног издавачког предузећа „Мама медиа”, чији је власник „Адриа медиа група”.


Коментари1
7d63a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна
Уводник

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља