среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 20.10.2015. у 09:15

Осим у Унеско, Приштина хоће и у Савет Европе

Седиште Савета Европе у Стразбуру (Фото Савет Европе/Елен Вибо)

Да ли би Косово, после евентуално успешног „похода“ на Унеско, могло да добије столицу и у Савету Европе? Теоретски да, али за то је потребно најмање две године, и то у случају да Приштина овог тренутка поднесе кандидатуру. То за „Политику” каже Александра Ђуровић, шефица делегације српске скупштине у Парламентарној скупштини СЕ, додајући да би исход таквог захтева био неизвестан.

Да би у случају пријема у Унеско Косово могло да затражи и чланство у СЕ најавио је шеф српске дипломатије Ивица Дачић. О томе се већ неко време прича и у Приштини. Најпре је крајем 2014. Хашим Тачи, шеф косовске дипломатије, најавио да би у прва три месеца ове године Приштина могла да поднесе кандидатуру. Затим се у марту ове године таква могућност спомињала у косовским медијима, али је у СЕ речено да Косово није поднело захтев.

Известилац Парламентарне скупштине СЕ за Косово Аугустин Конде недавно је био у првој посети Приштини откако је преузео дужност. После састанка с Кондеом, из кабинета председнице Атифете Јахјаге саопштено је да су она и известилац разговарали о „значају координације активности” за учлањење Приштине у СЕ као и о „прогресу који је постигнут на Косову у области људских права и слобода, права заједница, укупном демократском развоју и владавини закона, с посебним акцентом на независност судства”.

Шта Косово чека на путу ка Савету Европе?

Најпре би, према речима Ђуровићеве, Приштина морала да поднесе захтев за пријем Комитету министара СЕ, који чине шефови дипломатија држава чланица. Све и да га Косово сад поднесе, он не би пре маја стигао на прво разматрање Комитета.

„Комитет министара се на нивоу амбасадора састаје редовно, а на нивоу министара једном годишње, у мају. Извесно је да би захтев Косова морао да причека до тад, јер амбасадори могу да одлучују о стварима које нису крупне, али не и о теми као што је чланство Приштине”, објашњава Ђуровићева.

Ако одлуче да се упусте у даљу процедуру, министри

прослеђују захтев Косова Скупштини СЕ на мишљење. Ту почиње најдужи део који траје најмање годину дана, јер процедура тражи да скупштина оснује три комитета који потом шаљу известиоце са задатком да спроводе надгледање и сачињавају извештаје. У том процесу посматрају се, како наводи Ђуровићева, између осталог, и људска права и други стандарди који се подразумевају за земљу која жели да буде члан. То значи да би Приштину, осим нерешеног статуса, могле да „саплету” и многе друге препреке.

„Белорусија, рецимо, није у СЕ иако нема проблем статуса, али још није укинула смртну казну”, појашњава Ђуровићева.

Кад се заврши надгледање, известиоци шаљу извештаје комитетима који их усвајају и обједињују у један извештај који прослеђују Политичком комитету. То тело потом шаље извештај Пленарном заседању СЕ који чине посланици из свих држава чланица.

„На пленарној седници Косову би било потребно позитивно мишљење две трећине присутних делегата, односно оних који учествују у гласању, слично изјашњавању на Генералној конференцији Унеска.

Будући да је исход гласања на пленарном заседању најнеизвеснија ствар у целој процедури, тешко је предвидети могућности Србије да спречи пријем Косова у СЕ”, објашњава Ђуровићева и додаје да у парламентарним делегацијама земаља које нису признале Косово има посланика који би гласали за пријем Приштине у СЕ као што и међу делегатима из држава које не признају Косово има оних који би, зависно од политичке групе којој припадају, подигли руку против.

Коментари11
bf541
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља